Velika katastrofa u Rusiji samo što nije srušila državu! Krupan moćnik se javio sa zastrašujućom prognozom: Hitno mora da se reaguje

Ruska ekonomija je već „previše ohlađena“ i više ne može dugo da izdrži ekstremno visoke kamatne stope, upozorio je izvršni direktor Sberbanke German Gref, tražeći od Centralne banke Rusije brže smanjenje kamata kako bi se pokrenule investicije i sprečilo dalje gušenje privrede.

Gref je na godišnjoj skupštini akcionara Sberbanke rekao da monetarna politika ne može da rešava probleme koji nisu nastali na tržištu, već dolaze iz spoljašnjih i jednokratnih faktora, uključujući teškoće u energetskom sektoru.

- Moj stav je da ekonomija ne može dugo da opstane uz ekstremno visoke kamatne stope - rekao je Gref.

Prema njegovoj proceni, realne kamatne stope u Rusiji sada iznose oko 10 odsto. Do tog zaključka došao je tako što je od ključne stope Centralne banke, koja trenutno iznosi 14,25 odsto, oduzeo stopu inflacije.

Gref smatra da je takav nivo mogao kratkoročno da „ohladi“ pregrejanu ekonomiju, ali da je sada pređena granica.

- Rekao bih da je prilično očigledno šta se dešava — već smo previše ohladili ekonomiju. Kamatnu stopu treba sniziti - poručio je šef Sberbanke.

Inflacija slabi, ali privreda trpi

Prema podacima ruske Centralne banke, inflacija je u maju oslabila na 5,3 odsto, posle 5,6 odsto u aprilu. U martu i februaru cene su na godišnjem nivou rasle 5,9 odsto.

Istovremeno, Rosstat je objavio da je ekonomska aktivnost u prvom kvartalu pala za 0,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Podaci za april pokazali su oporavak, uz rast aktivnosti od 1,3 odsto.

Za Grefa, međutim, to nije dovoljno da se zaključi da ekonomija može da izdrži sadašnji nivo kamata.

On upozorava da su problemi sve vidljiviji, naročito kroz pad investicija i pritisak na kompanije koje zbog skupog zaduživanja odlažu razvoj, širenje proizvodnje i nove projekte.

- Svedočimo padu investicija za više od 14 odsto - rekao je Gref.

Zatim je ponovio ključnu poruku:

- Moramo sniziti kamatnu stopu - naveo je on, dodajući da je to potrebno kako bi se otključala investiciona aktivnost kompanija.

Gref: Monetarna politika ne rešava netržišne uzroke inflacije

Šef Sberbanke posebno je kritikovao ideju da se visokom kamatom može boriti protiv svakog rasta cena.

Prema njegovim rečima, deo inflatornih pritisaka ne dolazi iz klasične potrošnje ili tržišnih odnosa, već iz faktora koji se ne mogu rešiti skupljim kreditima.

- Boriti se merama monetarne politike protiv jednokratnih faktora koji nastaju van tržišnog konteksta potpuno je iracionalno - rekao je Gref.

On tvrdi da takva politika pravi „veoma veliki depresivni“ teret za ekonomiju.

Drugim rečima, visoke kamate ne uklanjaju uzroke rasta cena ako oni dolaze iz energetike, logistike, administrativnih ograničenja ili drugih strukturnih problema. Umesto toga, guše investicije i usporavaju poslovanje.

Centralna banka oprezno spušta kamate

Ruska Centralna banka je početkom 2025. držala kamatnu stopu na čak 21 odsto, uz obrazloženje da mora da obuzda „pregrejanu“ ekonomiju i inflaciju.

U junu prošle godine promenjen je pravac monetarne politike, pa su kamate do kraja decembra spuštene na 16 odsto.

Na poslednjoj junskoj sednici stopa je ponovo smanjena, ali samo za četvrtinu procentnog poena, na 14,25 odsto.

Centralna banka je obrazložila da ekonomija i dalje raste umerenim tempom, dok se inflatorni trend blago usporava.

Stručnjaci banke najavili su da bi smanjenje kamata moglo da se nastavi, ali blažim tempom nego što se ranije očekivalo u aprilskom osnovnom scenariju.

Budžetski deficit može usporiti smanjenje kamata

Centralna banka upozorava da bi strukturni budžetski deficiti do 2029. mogli da zahtevaju strožu monetarnu politiku nego što je bilo predviđeno.

- Osnovni scenario ruske Centralne banke pretpostavljao je da će fiskalna politika pomoći da se inflacija zakoči na srednji rok, ali uporni strukturni budžetski deficiti do 2029. godine mogli bi da zahtevaju strožu monetarnu politiku nego što je predviđeno osnovnim scenarijem - upozorili su iz banke.

To znači da će Centralna banka morati da balansira između dva pritiska: potrebe privrede za jeftinijim novcem i straha da bi prebrzo spuštanje kamata moglo ponovo da pogura inflaciju.

BONUS VIDEO