Vest o Lukoilu odjeknula Rusijom kao bomba! Pukovnik se šokirao i izneo frapantne tvrdnje: "Oni su peta kolona, gledajte šta rade usred rata..."

Privatni lanci benzinskih pumpi u Rusiji namerno su produbili nestašicu goriva i izazvali kilometarske redove odmah nakon ukrajinskih napada na rafinerije, tvrdi penzionisani ruski pukovnik i vojni stručnjak Konstantin Sivkov.

Prema njegovim rečima, kriza nije bila samo posledica smanjene proizvodnje, već usklađene akcije spoljnih napadača i unutrašnjih struktura koje naziva „petom kolonom“.

Sivkov je u emisiji video-blogova „Knjižni dan Centar x Delib“ naveo da su napadi bespilotnih letelica Oružanih snaga Ukrajine (OSU) neznatno smanjili proizvodnju benzina, ali da taj pad sam po sebi nije mogao da izazove trenutno pražnjenje pumpi.

- To je dalo adut u ruke snagama koje se obično nazivaju petom kolonom, kako bi veštački izazvale problem sa benzinom - rekao je Sivkov.

Državne pumpe imale gorivo, privatne ga navodno skrivale

Rusiju su posle udara na rafinerije pogodili redovi na benzinskim pumpama, ograničavanje prodaje i nestašica pojedinih vrsta goriva. Zvanično objašnjenje bilo je da su napadi poremetili preradu i dopremanje benzina do pojedinih oblasti.

Sivkov, međutim, tvrdi da je raspored nestašica pokazao nešto drugo. Prema njegovim rečima, pumpe koje su bile pod državnom kontrolom uglavnom su nastavile da rade i gotovo neprekidno su imale gorivo, dok su privatni lanci prijavljivali da su rezervoari prazni.

- Bilo je dovoljno provozati se nekim od puteva u Moskovskoj oblasti ili kroz Moskvu i pogledati ko prodaje benzin, a ko ga ne prodaje. Državne pumpe bile su snabdevene gotovo neprekidno. Privatne pumpe, uključujući objekte Lukoila i drugih naftnih kompanija, uglavnom nisu imale gorivo ili su tvrdile da ga nemaju - naveo je Sivkov.

On smatra da je država tamo gde je imala neposrednu kontrolu uspela da obezbedi isporuke, dok je na pumpama u privatnom vlasništvu gotovo istovremeno proglašena nestašica.

Foto: Reuters/Društvene Mreže

Kriza izbila pre nego što su napadi mogli da isprazne zalihe

Ključni argument Sivkova jeste vreme u kojem su se pojavili prvi ozbiljni poremećaji. On tvrdi da Rusija poseduje zalihe dovoljne za nesmetano snabdevanje tokom jednog, dva ili čak tri meseca.

Zbog toga bi se, prema njegovoj proceni, posledice privremenog zaustavljanja pojedinih rafinerija osetile tek posle nekoliko nedelja, a možda i meseci. Međutim, redovi i nestašice pojavili su se svega nekoliko dana posle udara.

- Da je problem zaista bio samo u oštećenim fabrikama, nedostatak goriva pojavio bi se tek posle više nedelja, ako ne i meseci. Međutim, posledice su nastupile munjevito, praktično nekoliko dana nakon napada - rekao je Sivkov.

Potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak početkom jula izjavio je da Rusija raspolaže dovoljnim količinama benzina i dizela, kao i zalihama koje se ne razlikuju značajno od prošlogodišnjih. On je tada poremećaje na pojedinim pumpama uglavnom povezao sa promenama u logistici i preusmeravanjem isporuka sa rafinerija prema skladištima i prodajnim mestima.

Novak je kasnije priznao da su napadi na rafinerije izazvali probleme i lokalne nestašice, ali je ponovio da je tržište u celini snabdeveno. Rusija je zbog pritiska na domaće tržište zabranila izvoz dizela, aktivirala rezerve i počela da preusmerava gorivo u najugroženije oblasti.

Sivkov tvrdi da su unutrašnji i spoljni udari bili usklađeni

Sivkov zaključuje da trenutna pojava nestašica, uprkos postojećim rezervama, ukazuje na veštačko pogoršavanje situacije.

Prema njegovoj tvrdnji, ukrajinski napadi na rafinerije trebalo je da posluže kao opravdanje, dok je uskraćivanje goriva na privatnim pumpama trebalo da izazove redove, nezadovoljstvo građana i utisak da država više ne kontroliše tržište.

- Sve to govori da su dejstva snaga koje nazivamo petom kolonom i onih koji su našu zemlju napadali spolja bila usklađena - izjavio je Sivkov.

Za njegove tvrdnje da su privatni lanci namerno skrivali gorivo ili da je postojao organizovani dogovor sa spoljnim akterima nisu predstavljeni javno dostupni dokazi. Potvrđeno je, međutim, da su pojedini manji i privatni lanci ostajali bez određenih vrsta benzina, dok su veliki sistemi na brojnim mestima nastavljali prodaju.

Upravo ta razlika sada je otvorila mnogo ozbiljnije pitanje od same nestašice: da li je deo ruske naftne trgovine iskoristio ukrajinske udare da bi podigao cene i povećao zaradu, ili je, kako tvrdi Sivkov, namerno učestvovao u stvaranju krize i destabilizaciji svakodnevnog života u Rusiji.

BONUS VIDEO