Horor na granicama NATO! Počelo je najgore: Putina navlače u jezivu zamku: "Zona smrti" je već formirana, vojska se neće izvući

"Zona smrti" ispunjena dronovima trebalo bi da zaustavi ruske snage na granici sa NATO, dok bi Kalinjingrad i drugi vojni i logistički ciljevi duboko u Rusiji bili izloženi udarima Alijanse, prema detaljima ratnog scenarija koje je objavio nemački Bild.

O mogućem planu sada je javno progovorila i potpredsednica litvanskog Sejma Viktorija Čmilite-Nilsen, koja smatra da se takvi scenariji zaista razrađuju iza zatvorenih vrata NATO.

- Znamo da je Kalinjingrad izuzetno važan za Rusiju. U to nema nikakve sumnje. Takvi planovi, ako zaista postoje, a možemo sa sigurnošću pretpostaviti da se razvijaju u NATO iza zatvorenih vrata - rekla je Čmilite-Nilsen za poljsku televiziju TVP.

Planovi o kojima se govori odnose se na scenario u kojem bi Rusija napala neku od baltičkih članica NATO - Estoniju, Letoniju ili Litvaniju. Odgovor Alijanse, prema Bildovom opisu, ne bi se završio na odbrani granice, već bi podrazumevao udare po ruskoj vojnoj infrastrukturi i putevima snabdevanja.

Kalinjingrad među prvim ranjivim tačkama

Posebno mesto u takvom scenariju zauzima Kalinjingradska oblast.

Ruska eksklava između Poljske i Litvanije predstavlja jedan od najvažnijih vojnih položaja Moskve na Baltiku. Tamo su raspoređene snage Baltičke flote, raketni sistemi, protivvazdušna odbrana i druga sredstva koja bi u slučaju velikog sukoba direktno ugrožavala operacije NATO u regionu.

Čmilite-Nilsen je otvoreno ocenila da Rusija ima ranjive regione, a Kalinjingrad je izdvojila upravo kao jedan od najvažnijih.

Foto: Fotoilustracija

Bild navodi da NATO priprema koncept kojim bi se u slučaju ruskog napada pokušali zaustaviti raketni udari, ruske kopnene snage zadržale što bliže granici, a njihovi putevi snabdevanja uništavali duboko u pozadini. Dronovi, specijalne snage i dalekometno oružje imali bi ključnu ulogu.

To znači da se rat, ukoliko do njega dođe, ne bi vodio samo na teritoriji Estonije, Letonije i Litvanije.

Vojni objekti, aerodromi, skladišta, železnička infrastruktura i drugi ciljevi sa ruske strane granice mogli bi da postanu deo borbenog prostora.

"Zona smrti" duž granice

Još radikalnija promena priprema se neposredno uz granicu Rusije i Belorusije.

NATO razvija takozvanu autonomnu zonu u kojoj bi veliki deo prvog udara na neprijateljske snage trebalo da izvedu mašine, a ne vojnici.

Reč je o prostoru prekrivenom izviđačkim i udarnim dronovima, bespilotnim kopnenim vozilima, senzorima i drugim sistemima koji bi bili međusobno povezani i sposobni da veoma brzo otkriju i napadnu snage koje pokušavaju da prodru preko granice.

Voditelj TVP opisao je taj koncept kao područje duž Rusije i Belorusije u kojem bi protivnika zadržavali dronovi i bespilotna vojna tehnika bez potrebe da se tamo odmah raspoređuju velike NATO jedinice.

Čmilite-Nilsen odgovorila je da bi time praktično nastala svojevrsna "kill zone", odnosno zona smrti.

I upravo taj deo nije samo hipotetički plan na papiru.

NATO već testira tehnologiju za takav sistem na svom istočnom krilu.

Letonska vojska već vežba novi rat

Tokom vežbe "Crystal Arrow" u Letoniji testirana su bespilotna kopnena vozila i njihovo povezivanje sa dronovima, artiljerijom i drugim sistemima.

Zvaničnici NATO otvoreno navode da je cilj stvaranje prostora u kojem mašine preuzimaju prvi rizik, dok bi ljudi bili povučeni iz najopasnijeg područja.

- Nije reč o naučnoj fantastici. Ne govorimo o 2040. godini. Govorimo o onome što nam je potrebno danas - rekao je brigadni general Kris Džent iz Komande kopnenih snaga NATO.

Letonske jedinice već svakodnevno uvežbavaju način na koji bi takvu zonu kontrolisale bespilotnim sistemima.

Iskustvo je direktno preuzeto iz rata u Ukrajini, gde je pojas oko linije fronta na pojedinim mestima postao toliko prekriven dronovima da se gotovo svako kretanje vozila brzo otkriva i napada.

"Svako kretanje se uništava", opisao je iskustvo ukrajinskog fronta letonski major Eduards Šinkuns.

Hiljade senzora povezuju u jednu mrežu

Plan ide mnogo dalje od postavljanja nekoliko hiljada dronova uz granicu.

NATO radi na stvaranju jedinstvene digitalne mreže koja bi povezivala hiljade senzora i različitih sredstava za dejstvo na čitavom istočnom krilu.

Ideja je da senzor u jednoj državi može da otkrije cilj, a da sistem za njegovo uništenje bude aktiviran iz druge zemlje.

U mrežu bi trebalo da budu uključeni akustični i elektrooptički senzori, protivdronovski sistemi, kopnene bespilotne platforme, artiljerija i dalekometno oružje.

NATO tako napušta raniji koncept prema kojem bi male savezničke jedinice na Baltiku prvenstveno služile kao "žica za alarm" koja bi trebalo da izdrži dok velika pojačanja ne stignu iz zapadne Evrope.

Novi koncept predviđa pokušaj zaustavljanja protivnika praktično od prvog trenutka.

Udari ne bi stali na granici NATO

Jedan od najvažnijih elemenata čitavog koncepta jeste mogućnost udara na ruskoj teritoriji.

Zamenik komandanta Estonske divizije brigadni general Džejmi Marej otvoreno je rekao da, ukoliko odvraćanje propadne i Rusija napadne, NATO zadržava pravo da napadne vojne ciljeve.

- Ako odvraćanje propadne, zadržavamo pravo da uzvratimo udarima na vojne ciljeve - rekao je Marej.

Estonija već nabavlja dodatne južnokorejske raketne sisteme "Čunmu" dometa oko 290 kilometara, upravo kako bi bila sposobna da gađa ciljeve duboko iza eventualne linije fronta.

Marej je čak rekao da "zona smrti" ne mora da bude simetrično raspoređena sa obe strane granice.

Estonski cilj je, kako je objasnio, da ruski vojnici uopšte ne stupe na teritoriju zemlje, pa bi prostor za njihovo uništavanje u određenom scenariju mogao da bude i sa ruske strane granice.

Litvanska političarka ne veruje u još jedan deo plana

Čmilite-Nilsen je, međutim, izrazila ozbiljnu sumnju prema delu strategije koji računa na mogućnost unutrašnjih nemira u Rusiji.

Prema njenoj proceni, pogoršanje ekonomskih i socijalnih prilika ne znači automatski da će protiv predsednika Rusije Vladimira Putina izbiti masovni pokret koji bi mogao da pomogne Zapadu u eventualnom sukobu.

- Nadati se nastanku masovnog pokreta odozdo protiv Putinovog režima, čak i ako se ekonomska i socijalna situacija bude pogoršavala, po mom mišljenju znači predstavljati želje kao stvarnost -rekla je Čmilite-Nilsen.

Njena poruka je jasna: NATO, ukoliko zaista priprema ratne scenarije, mora da računa na Rusiju koja nastavlja da funkcioniše i pruža otpor, a ne na scenario u kojem će unutrašnji problemi sami srušiti vlast u Moskvi.

Objavljeni detalji zato pokazuju potpuno drugačiju sliku mogućeg rata na Baltiku od one koja je važila pre samo nekoliko godina.

Umesto čekanja da ruske snage prodru duboko u Estoniju, Letoniju ili Litvaniju, NATO razvija koncept po kojem bi ih odmah dočekala ogromna mreža dronova i senzora, dok bi istovremeno bili gađani vojni i logistički objekti sa druge strane granice.

A Kalinjingrad bi, zbog svog položaja i ogromnog vojnog značaja za Rusiju, u takvom scenariju mogao da postane jedna od prvih i najvažnijih tačaka sukoba.

BONUS VIDEO