Gori Kremlj! Krtica u Putinovim redovima napravila haos: Odakle je Zelenski saznao za sve ove planove? Neće se dobro završiti

Kijev je više puta upozoravao na velike ruske raketne i dronske napade pre nego što su počeli, što je u ruskom vojnom prostoru otvorilo pitanje da li Ukrajina pripreme otkriva isključivo zahvaljujući zapadnom obaveštajnom sistemu ili informacije dobija i iz izvora unutar Rusije.

Pitanje je poslednjih meseci sve glasnije, pošto upozorenja ukrajinskog vrha u pojedinim slučajevima nisu bila opšta procena da "Rusija može da napadne", već su sadržala konkretne podatke o vrsti naoružanja, pripremljenim raketama, pa čak i vremenskom okviru u kojem bi napad mogao da počne.

Najjasniji odgovor zasad je dao sam Volodimir Zelenski: informacije dolaze od ukrajinskih obaveštajnih službi i zapadnih partnera.

Međutim, u ruskom vojnom prostoru pojavila se i mnogo neprijatnija sumnja - da samo sateliti možda ne objašnjavaju sve.

"Odakle oni znaju?"

Bivši ukrajinski političar Oleg Carev upravo je to pitanje javno postavio komentarišući ponavljanje upozorenja pred ruske udare.

- Jedno pitanje me ne napušta: odakle oni znaju? - zapitao se Carev.

Sličnu dilemu pokretao je i ruski televizijski voditelj Vladimir Solovjov, pitajući zbog čega Zelenski može unapred da govori o napadima koji još nisu počeli.

Ta pitanja nisu nastala bez povoda.

Zelenski je 23. maja saopštio da je ukrajinska obaveštajna služba dobila podatke, uključujući informacije od američkih i evropskih partnera, da Rusija priprema mogući kombinovani udar u kojem bi mogao da bude upotrebljen i "Orešnik".

Foto: Reuters

- Imamo podatke naše obaveštajne službe, uključujući informacije američkih i evropskih partnera, o pripremama Rusa za napad uz upotrebu 'Orešnika'. Proveravamo te informacije - rekao je Zelenski.

Već 29. maja ponovo je upozorio da obaveštajni podaci ukazuju na pripremu novog masovnog ruskog udara i pozvao stanovništvo da prati vazdušne uzbune.

Još konkretnije upozorenje usledilo je 24. jula.

- Znamo od naših obaveštajnih službi i partnera da su Rusi pripremili rakete za novi masovni napad na Ukrajinu. Imamo preliminarnu informaciju da bi se to moglo dogoditi u narednih 48 sati" - rekao je tada Zelenski.

Dakle, makar u tim slučajevima Kijev nije ni skrivao da informacije ne dolaze samo iz ukrajinskih izvora.

Ogroman zapadni sistem gleda Rusiju

Prvi i daleko najlogičniji odgovor nalazi se u obaveštajnim kapacitetima kojima raspolažu SAD i evropske članice NATO.

Savremeni napad stotinama dronova i desetinama raketa nije operacija koja nastaje pritiskom na jedno dugme.

Pre lansiranja moraju da se pripreme avioni, rakete, posade, aerodromi i drugi sistemi. Kod pojedinih vrsta naoružanja potrebno je pomeranje lansirnih jedinica ili povećana aktivnost na poznatim vojnim lokacijama.

Takve promene mogu da ostave trag koji registruju sateliti, radari, elektronsko izviđanje i drugi senzori.

Foto: Reuters

Američki sistem ranog upozoravanja, na primer, koristi satelite sa infracrvenim senzorima sposobnim da registruju toplotni trag raketnog motora praktično odmah nakon lansiranja. SAD raspolažu i geostacionarnim i drugim satelitima, radarima i sistemima za geolokacijsko izviđanje koji zajedno prate raketne aktivnosti.

Ali upozorenje može da stigne i pre samog lansiranja ako obaveštajne službe utvrde neuobičajenu koncentraciju aktivnosti.

Upravo je zato važna formulacija Zelenskog  - "naša obaveštajna služba i partneri".

Evropski obaveštajni doprinos Ukrajini poslednjih godina dodatno je povećan. Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je početkom 2026. da Francuska sada obezbeđuje oko dve trećine obaveštajne podrške Ukrajini, dok ukrajinski zvaničnici i dalje naglašavaju poseban značaj američkih satelitskih podataka i upozorenja na raketne napade.

Drugim rečima, oko Rusije zaista postoji veliki tehnički izviđački prsten.

Ali ruski komentatori sumnjaju i na "krtice"

Druga mogućnost koju razmatra deo ruskog vojnog interneta mnogo je neprijatnija za Moskvu.

To je mogućnost curenja informacija iz samog ruskog sistema.

Za takvu tvrdnju trenutno nema javnog dokaza koji bi pokazao da neko iz ruske vojne komande Ukrajini prosleđuje planove velikih udara.

Ipak, ruski komentatori smatraju da bi kontraobaveštajne službe morale da provere i tu mogućnost, posebno ako se pokaže da Kijev poseduje informacije koje prevazilaze ono što se može zaključiti na osnovu satelitskog izviđanja i drugih tehničkih indikatora.

Foto: Foto: Profimedia, Printscreen/YouTube, Shutterstock

Bivši pripadnik privatne vojne kompanije "Vagner" sa pozivnim znakom Pilum problem je opisao mnogo jednostavnije.

- Rat voli tamu. Rat voli tišinu. Rat voli trenutak kada neprijatelj sve shvati prekasno. Ako pred svaki veliki udar na drugoj strani unapred počnu da se pripremaju, znači da je protivnik oko naše vojne mašinerije napravio previše gust izviđački prsten - naveo je on.

Prema njegovom mišljenju, odgovor mora da bude ozbiljniji kontraobaveštajni rad, veća disciplina i zatvaranje svih mogućih kanala curenja.

Retklifova poseta pokrenula nove spekulacije

Dodatnu sumnju u ruskom javnom prostoru izazvala je iznenadna poseta direktora CIA Džona Retklifa Moskvi 25. avgusta.

Retklif je razgovarao sa šefovima ruskih obaveštajnih i bezbednosnih struktura, a sama činjenica da je direktor CIA neočekivano stigao u rusku prestonicu izazvala je veliki broj teorija o sadržaju razgovora.

Foto: profimedia

Međutim, nema dokaza da je njegova poseta bila kanal preko kojeg je Ukrajina dobijala informacije o ruskim napadima.

Naprotiv, kasnije je potvrđeno da su Sjedinjene Države Kijevu prenele informacije o razgovorima održanim u Moskvi, što pokazuje da Vašington i Kijev održavaju direktan kanal razmene podataka i na najvišem nivou.

Tvrdnja da je baš narednog dana posle Retklifove posete Zelenski upozorio na masovni napad "u roku od 48 sati" ne poklapa se, međutim, sa javno dostupnom hronologijom.

To konkretno upozorenje Zelenski je izneo mesec dana ranije, 24. jula.

Nekoliko sati upozorenja može mnogo da promeni

Za Rusiju problem nije samo u tome da li Kijev zna tačne ciljeve.

Dovoljno je da ukrajinska strana nekoliko sati ili jedan dan unapred zna da se sprema veliki kombinovani udar.

To vreme može da bude iskorišćeno za povećanje pripravnosti protivvazdušne odbrane, raspoređivanje dodatnih posada, povlačenje određenog ljudstva, premeštanje vredne opreme i pripremu civilne zaštite.

Ne znači da će udar biti sprečen.

Ali može da znači da će njegove posledice biti manje nego da je protivnik potpuno iznenađen.

Zato pitanje koje postavljaju Carev, Solovjov i ruski vojni komentatori ima smisla, ali zasad postoji jedan vrlo konkretan deo odgovora koji nije nikakva misterija.

Kijev sam kaže da informacije dobija od svojih obaveštajnih službi i zapadnih partnera.

Otvoreno pitanje ostaje koliko tačno Zapad može da vidi samo svojim tehničkim sredstvima - i da li se pored satelita, radara i elektronskog izviđanja u lancu negde nalaze i ljudski izvori.

Dok Moskva ne bude sigurna u odgovor, svaki veliki ruski udar imaće još jednu bitku koja počinje pre lansiranja prve rakete: bitku da protivnik što kasnije sazna da napad uopšte dolazi.

BONUS VIDEO