Skandal nezamislivih razmera u Briselu! Ukrajina i Evropa zakrvile oko Rusije: Nastala ogromna rupa koja će progutati sve

Evropska unija ponovo traži način da zamrznutu rusku imovinu upotrebi za finansiranje Ukrajine, koja se suočava sa rupom od oko 27 milijardi dolara u vojnom budžetu, dok Kijev istovremeno traži da mu deo evropskog novca planiranog za 2027. godinu bude isplaćen unapred.

Problem za Brisel je što bi ubrzana isplata samo pomerila krizu. EU je Ukrajini odobrila kredit od 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu, po 45 milijardi za svaku godinu, pa bi povlačenje novca namenjenog za sledeću godinu ostavilo znatno manje sredstava na raspolaganju tokom 2027.

Uprkos tome, veliki broj članica EU podržava zahtev Kijeva da se isplate ubrzaju.

- Mislim da je iz izlaganja ukrajinskog ministra odbrane bilo veoma jasno da postoji manjak. Verujem da je značajan broj država članica podržao taj zahtev - izjavila je irska ministarka Helen Makenti posle neformalnog sastanka evropskih ministara.

Ponovo gledaju prema ruskim milijardama

Kako postojeći paket više ne deluje dovoljan, Švedska, Holandija, Španija i Poljska ponovo su otvorile pitanje korišćenja zamrznute imovine Centralne banke Rusije za finansiranje Ukrajine.

U Evropskoj uniji blokirano je oko 210 milijardi evra ruskih državnih sredstava, a najveći deo nalazi se u belgijskom finansijskom depozitaru Evroklir. Četiri države zatražile su od Evropske komisije da ponovo ispita pravne i tehničke mogućnosti da taj novac bude iskorišćen u korist Kijeva.

„Ukrajini je potrebna veća finansijska podrška, i kratkoročno i dugoročno“, navodi se u zajedničkom predlogu četiri zemlje.

Za sada se za pomoć Ukrajini koriste prihodi ostvareni od zamrznute ruske imovine, dok sama glavnica nije konfiskovana.

Pokušaj da se ode mnogo dalje od toga već je jednom propao.

Belgija, na čijoj teritoriji se nalazi najveći deo novca, odbila je raniji plan jer strahuje da bi sama mogla da snosi ogromne pravne i finansijske posledice ukoliko Rusija pokrene postupke ili uzvratne mere protiv Evroklira i belgijske države.

Belgijski premijer Bart de Vever tada je zahtevao da sve države EU zajedno preuzmu rizik eventualne upotrebe ruske imovine.

„Besplatan novac ne postoji. Jednostavno ne postoji“, poručio je De Vever.

Zbog belgijskog protivljenja plan je propao krajem prošle godine, pa se EU umesto toga zadužila kako bi obezbedila kredit od 90 milijardi evra za Ukrajinu.

Novac za dve godine možda neće izdržati ni toliko

Računica se, međutim, ubrzano menja.

Kijev sada procenjuje da mu samo u vojnom budžetu nedostaje oko 27 milijardi dolara, dok povećani troškovi protivvazdušne odbrane, naoružanja i nastavka rata dodatno pritiskaju ukrajinske finansije.

Zbog toga Ukrajina pokušava da unapred dobije deo od 45 milijardi evra koji joj je EU namenila za 2027. godinu.

Evropska komisija, međutim, za sada insistira na postojećem planu isplata, upravo zato što bi ubrzano trošenje otvorilo pitanje odakle finansirati Ukrajinu sledeće godine.

Švedska, Holandija, Španija i Poljska zato ponovo guraju rusku imovinu na sto, uz argument da postojeći evropski paket neće biti dovoljan.

Problem ostaje isti: svaki pokušaj zadiranja u samu glavnicu ruskih sredstava otvara ozbiljna pitanja međunarodnog prava, odgovornosti država članica i poverenja investitora u evropski finansijski sistem.

Evroklir se već nalazi u pravnom sukobu sa Centralnom bankom Rusije. Ruski sudovi doneli su odluke protiv belgijske institucije vredne više od 200 milijardi evra, dok Evroklir te presude ne priznaje i vodi sopstvene postupke pred belgijskim sudovima.

Mađarska ponovo zakočila Kijev

Finansijski problem nije jedini pritisak na Ukrajinu u Evropskoj uniji.

Mađarska je ponovo odbila da odobri otvaranje još dva pregovaračka klastera u procesu pristupanja Ukrajine EU, insistirajući da Kijev prethodno pokaže napredak u sprovođenju dogovora o pravima etničkih Mađara u Ukrajini.

Tako se pred Briselom istovremeno nalaze dva problema: kako obezbediti desetine milijardi evra potrebnih da Ukrajina nastavi rat i kako održati političko jedinstvo članica oko dalje podrške Kijevu.

Za sada je najlakše rešenje ubrzati isplatu već odobrenih 90 milijardi evra. Ali time bi EU samo uzela novac iz 2027. i potrošila ga ranije.

Zato se pogled ponovo vraća na oko 210 milijardi evra ruske imovine koja već godinama stoji zamrznuta u Evropi. Novac postoji, ali pitanje koje Brisel još nije rešio ostaje isto – kako ga uzeti bez otvaranja pravnog i finansijskog problema koji bi mogao da košta samu Evropsku uniju.

BONUS VIDEO