Au, kakva dominacija: AFD razvalio Merca! Politički zemljotres u Nemačkoj, objavljeni konačni rezultati izbora koji su zatresli Evropu

Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila je istorijsku pobedu na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhalt, osvojivši čak 43,8 odsto glasova i više nego dvostruko nadmašivši rezultat iz 2021. godine, dok je Hrišćansko-demokratska unija (CDU) doživela težak poraz i pala na svega 17,2 odsto.

Prema zvaničnim preliminarnim rezultatima pokrajinske izborne komisije, prebrojana su sva 2.661 biračka mesta. AfD je dobio 576.037 drugih glasova, odnosno 43,8 odsto, što je rast od čak 23 procentna poena u odnosu na prethodne izbore.

To je najbolji rezultat koji je AfD ikada ostvario na izborima za parlament neke nemačke savezne pokrajine.

CDU, koji je Saksonijom-Anhalt upravljao više od dve decenije, završio je daleko iza pobednika sa 17,2 odsto glasova. Pre samo pet godina demohrišćani su imali 37,1 odsto, što znači da su izgubili gotovo polovinu tadašnje podrške.

Foto: Profimedia

AfD dobio 39 od 83 mandata

Treće mesto osvojila je Socijaldemokratska partija Nemačke sa 9,3 odsto glasova.

Zeleni su dobili 8,9 odsto, Levica 8,6, dok je Savez Sare Vagenkneht uspeo da pređe izborni prag sa 5,3 odsto glasova.

Slobodna demokratska partija ostala je daleko ispod praga sa 2,6 odsto.

Novi pokrajinski parlament imaće 83 poslanika.

AfD dobija 39 mandata, CDU 15, SPD osam, Zeleni osam, Levica osam, a Savez Sare Vagenkneht pet.

To znači da AfD-u nedostaju samo tri mandata za samostalnu apsolutnu većinu.

Izlaznost je istovremeno bila izuzetno visoka – 77,8 odsto, čak 17,5 procentnih poena više nego 2021. godine. Na birališta je izašlo više od 1,32 miliona ljudi.

Problem tek počinje: Ko uopšte može da sastavi vladu?

Ubedljiva pobeda ne znači automatski da će AfD preuzeti vlast.

CDU, SPD, Zeleni i Levica odbacuju koaliciju sa AfD-om, zbog čega je rezultat napravio veoma komplikovanu parlamentarnu računicu.

CDU, SPD i Zeleni zajedno imaju samo 31 mandat – daleko od potrebna 42.

Foto: Profimedia

Čak ni uključivanje Levice toj kombinaciji ne daje sigurnu klasičnu većinu bez veoma širokog političkog dogovora stranaka koje se međusobno ozbiljno razlikuju.

Savez Sare Vagenkneht sada može da postane ključni igrač.

AfD i ta stranka zajedno imaju 44 mandata, dakle matematičku većinu u parlamentu.

Međutim, liderka Saveza Sare Vagenkneht u Saksoniji-Anhalt Klaudija Vitig posle izbora nije najavila koaliciju sa AfD-om. Rekla je da će njena stranka glasati prema konkretnim pitanjima i ocenila da bi bilo nedemokratski potpuno isključiti AfD iz političkog procesa posle ovakvog rezultata.

Sa druge strane, kandidat AfD-a za predsednika pokrajinske vlade Ulrih Zigmund još pre izbora govorio je da želi da vlada samo ako njegova stranka osvoji apsolutnu većinu i može sama da sprovede program.

Dakle, koalicija AfD-a i Saveza Sare Vagenkneht matematički je moguća, ali politički u ovom trenutku nije dogovorena.

Foto: Profimedia

CDU prepolovljen

Za nemačke demohrišćane rezultat predstavlja posebno težak udar.

Saksonija-Anhalt bila je njihovo uporište od 2002. godine, a na prethodnim izborima tadašnji predsednik pokrajinske vlade Rajner Hazelof odneo je ubedljivu pobedu sa 37,1 odsto glasova.

Sada je stranka njegovog naslednika Svena Šulcea pala na 17,2 odsto.

Analiza nemačkog javnog servisa ARD pokazuje da rezultat nije samo lokalni problem CDU-a.

Čak 59 odsto ispitanih birača reklo je da je savezna vlada zaslužila da na ovim izborima dobije političku kaznu, dok je kancelar Fridrih Merc u Saksoniji-Anhalt imao svega devet odsto pozitivnih ocena.

Ekonomsko nezadovoljstvo igralo je ogromnu ulogu.

Sedamdeset odsto ispitanih građana navelo je da strahuje da bi zbog rasta troškova života u jednom trenutku moglo da ima problema sa plaćanjem računa. Saksonija-Anhalt pritom pripada nemačkim pokrajinama sa najnižim prosečnim neto prihodima i velikim udelom starijeg stanovništva.

Rusija i Ukrajina takođe bile velika tema

Rezultat ima težinu i za nemačku spoljnu politiku.

AfD se zalaže za prekid vojne podrške Ukrajini, ukidanje sankcija Rusiji i obnavljanje ekonomskih odnosa Berlina i Moskve.

Takve poruke posebno snažno prolaze u istočnim delovima Nemačke, gde je odnos prema Rusiji znatno drugačiji nego u velikom delu zapadnih pokrajina.

Rojters navodi da u Saksoniji-Anhalt postoji duboko nezadovoljstvo sadašnjim nemačkim kursom prema Moskvi, ali i nostalgija za periodom jeftinijih ruskih energenata i razvijenije trgovinske saradnje sa Rusijom.

To pobedu AfD-a čini posebno neprijatnom za saveznu vladu u trenutku kada Berlin povećava vojnu potrošnju, nastavlja podršku Ukrajini i dodatno zaoštrava odnose sa Moskvom.

Sledeći test već 20. septembra

Saksonija-Anhalt mogla bi da bude samo početak mnogo ozbiljnijeg političkog talasa.

Već 20. septembra održavaju se još dva velika izbora – za parlament savezne pokrajine Meklenburg-Zapadna Pomeranija i za Predstavnički dom Berlina.

I u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji AfD je trenutno prvi.

Najnovije istraživanje Infratest dimapa daje mu 35 odsto, dok SPD ima 32 odsto. Druga anketa, koju je sprovela Forsa, AfD stavlja čak na 37 odsto.

Situacija u Berlinu je mnogo neizvesnija.

Najnovije istraživanje INSA daje CDU-u 20 odsto, Levici 19, AfD-u 18, dok SPD i Zeleni imaju po 15 odsto. Drugim rečima, AfD je i u nemačkoj prestonici samo dva procentna poena iza trenutno najjače stranke.

Zato izbori u Saksoniji-Anhalt daleko prevazilaze pitanje ko će voditi jednu nemačku pokrajinu.

AfD je za samo pet godina skočio sa 20,8 na 43,8 odsto, dok je CDU pao sa 37,1 na 17,2 odsto. Stranka koja je donedavno bila potpuno izolovana od vlasti sada ima 39 od ukupno 83 poslanička mesta i samo nekoliko mandata deli je od mogućnosti da sama kontroliše pokrajinski parlament.

A za samo dve nedelje Nemci ponovo izlaze na birališta u dve velike pokrajine.

Ako se sličan trend ponovi i tamo, rezultat iz Saksonije-Anhalt više neće moći da se predstavlja kao lokalni politički potres – već kao promena odnosa snaga u čitavoj Nemačkoj.

BONSU VIDEO