Jezivo upozorenje iz Nemačke! Putin i Tramp prave dogovor, nećete verovati šta se krije iza toga: U Berlinu muk

Sudbina Ukrajine odlučivaće se u Moskvi i Vašingtonu, a ne u Berlinu, upozorava nemački Handelsblat, ocenjujući da ni ogromna vojna pomoć koju Nemačka pruža Kijevu ne može da nadoknadi slabljenje američke podrške.

Ukrajina ulazi u petu ratnu zimu sa ozbiljnim nedostatkom naoružanja, iscrpljenom protivvazdušnom odbranom i sve većim problemima sa snabdevanjem električnom energijom, dok nove američke rakete za sisteme patriot, vredne 2,1 milijardu dolara, prema planiranom rasporedu isporuka neće početi da stižu pre kraja 2030. godine.

U komentaru objavljenom 3. novembra, pod naslovom „Nemačka postaje sve bespomoćniji partner broj jedan“, novinar Handelsblata Frank Špeht upozorio je da Berlin, uprkos velikim izdvajanjima za ukrajinsku vojsku, ima sve manje mogućnosti da utiče na konačni ishod sukoba.

"Uprkos svoj vojnoj podršci koju Nemačka pruža, o budućnosti Ukrajine odlučuje se u Moskvi i Vašingtonu, a ne u Berlinu", konstatuje Handelsblat.

Nemački list podseća da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski još u aprilu nazvao Nemačku najvažnijim partnerom u odbrani zemlje.

Međutim, situacija se u međuvremenu značajno promenila.

Američki predsednik Donald Tramp sve otvorenije razgovara sa Moskvom o mogućem mirovnom sporazumu i ekonomskoj saradnji, dok evropske države pokušavaju da obezbede nastavak vojne pomoći Kijevu, ali bez mogućnosti da samostalno utiču na ključne odluke Vašingtona.

Berlin šalje pomoć, ali nema dovoljno oružja da promeni situaciju

Nemački kancelar Fridrih Merc sastao se 3. novembra sa Zelenskim u Berlinu, gde je obećao nastavak vojne podrške i dodatnih 200 miliona evra pomoći za predstojeću zimu.

Novac je namenjen pre svega obnovi energetskih postrojenja, snabdevanju stanovništva strujom i grejanjem, kao i humanitarnim potrebama.

Merc je naglasio da će Nemačka nastaviti da podržava Ukrajinu dok se rat ne završi.

Foto: EPA

- Nastavićemo našu pomoć sve dok ovaj rat ne bude okončan - poručio je nemački kancelar.

Ipak, Handelsblat upozorava da Merc, uprkos odlučnosti da pomogne Kijevu, postaje sve bespomoćniji kada je reč o uticaju na političko rešenje sukoba.

Nemačka je preuzela ulogu jednog od najvećih finansijera ukrajinske odbrane, naročito nakon što je Trampova administracija obustavila direktno američko finansiranje nove vojne pomoći.

Međutim, veliki deo najvažnijeg naoružanja, posebno rakete za presretanje balističkih projektila, i dalje se proizvodi u Sjedinjenim Američkim Državama.

Evropske države zato ne mogu jednostavno da nadoknade američke isporuke povećanjem sopstvenih vojnih budžeta.

Si-En-En objavio poražavajuće podatke: Rakete patriot tek od kraja 2030. godine

Poseban problem za Kijev predstavlja nestašica raketa za američke protivvazdušne sisteme patriot, koji su među najvažnijim sredstvima za presretanje ruskih balističkih projektila.

Američki Stejt department je 30. oktobra odobrio moguću prodaju 500 protivraketa PAC-3 MSE Ukrajini, u ukupnoj vrednosti od približno 2,1 milijardu dolara.

Međutim, ukrajinske vlasti ubrzo su saznale da odobrenje prodaje ne znači i brzu isporuku.

Prema podacima američkog Stejt departmenta koje su objavili Evropska pravda i američki mediji, isporuke 500 novih projektila planirane su tek u periodu od poslednjeg tromesečja 2030. do poslednjeg tromesečja 2033. godine.

Drugim rečima, rakete čija je kupovina sada odobrena neće biti dostupne ukrajinskoj vojsci tokom predstojeće zime, kada su joj najpotrebnije.

Razlog je činjenica da projektili još nisu proizvedeni i da američka vojna industrija već ima veliki broj prethodno ugovorenih narudžbina.

Si-En-En je 15. oktobra objavio da je Ukrajina potrošila zalihe raketa za pojedine sisteme patriot, zbog čega je postala znatno ranjivija na ruske balističke napade.

- Gotovo sve balističke rakete tokom poslednjeg napada nisu presretnute zbog nedostatka protivraketa - izjavio je tada izvor upoznat sa situacijom za američku televiziju.

Zelenski je kasnije pozdravio američko odobrenje prodaje 500 projektila, ali je upozorio da Ukrajina ne može da čeka nekoliko godina.

Ukrajinski predsednik zato je od Vašingtona zatražio da omogući hitne isporuke raketa iz postojećih američkih i savezničkih skladišta, umesto čekanja da budu proizvedene nove.

Zelenski traži 100 raketa mesečno, dobija ih višestruko manje

Razmere problema pokazuje i podatak da je ukrajinska vojska tokom ove godine, prema tvrdnjama Zelenskog, dobijala u proseku svega 12 raketa mesečno za sisteme patriot.

Istovremeno, Kijev je od američkih partnera zatražio poseban zimski paket pomoći koji bi obezbedio približno 100 protivraketa svakog meseca.

To znači da su ukrajinske potrebe višestruko veće od dosadašnjeg tempa isporuka.

Zelenski je upozorio da sistem patriot, bez odgovarajućih projektila, ne može da izvršava svoju osnovnu funkciju.

Nedostatak raketa posebno pogađa odbranu Kijeva i drugih velikih gradova, čija se elektroenergetska infrastruktura nalazi pod gotovo neprekidnim ruskim napadima.

Američki proizvođač Lokid Martin planira značajno povećanje proizvodnih kapaciteta za rakete PAC-3, ali se očekuje da će predviđeni nivo proizvodnje biti dostignut tek do kraja decenije.

Zbog toga se razmatra mogućnost da pojedine članice NATO-a ustupe Ukrajini svoje postojeće rakete, a da naknadno dobiju zamenske projektile iz američke proizvodnje.

Međutim, i same države NATO-a suočavaju se sa potrebom da obnove sopstvene zalihe protivvazdušnog naoružanja, posebno nakon velikih količina municije potrošenih tokom rata sa Iranom.

Rusija zasula Kijev balističkim raketama, pogođena energetska infrastruktura

Ozbiljnost ukrajinskih problema sa protivvazdušnom odbranom pokazala se i tokom noći između 6. i 7. novembra, kada je ruska vojska izvela jedan od snažnijih raketnih napada na Kijev i okolinu.

Prema podacima ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, ruske snage lansirale su 36 balističkih raketa, od kojih su ukrajinski sistemi uspeli da presretnu samo četiri.

Istovremeno su lansirane 172 bespilotne letelice, od kojih je, prema ukrajinskim podacima, oboreno 149.

Pogođena su elektroenergetska postrojenja, trafostanice i infrastruktura povezana sa snabdevanjem ukrajinske prestonice.

Oštećeni su i sistemi za prenos električne energije iz dve nuklearne elektrane prema Kijevu i centralnim delovima zemlje.

Ruske rakete pogodile su i Severni most preko Dnjepra, jednu od najvažnijih saobraćajnica u ukrajinskoj prestonici.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko potvrdio je oštećenja mosta, dok je Zelenski upozorio da su napadi izazvali ozbiljne probleme sa snabdevanjem električnom energijom, vodom i grejanjem.

Udari su izvedeni u trenutku kada se temperature približavaju nuli, a ukrajinska energetska mreža već je oslabljena prethodnim bombardovanjima.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su mete bili objekti vojne industrije, kao i energetska i transportna infrastruktura.

BONUS VIDEO