U EVROPI NIČE NOVA EKONOMSKA VELESILA! Bili su na dnu EU, a sada prete da prestignu Nemačku
Podeli vest
Na čelu privrednog uspona uskoro bi trebalo da se nađe Poljska, najavio je čelnik poljske vladajuće stranke PiS Jaroslav Kazinski. Njena privreda raste velikom brzinom i kako on smatra 2040. će dostići i najbogatiju zemlju Europske unije, Nemačku
Ekonomski stručnjaci su tu ipak teško krili osmeh: trenutno je BDP Poljske nešto preko 500 milijardi dolara, Nemačke – sedam puta više, oko 3 i po biliona dolara, piše Dojče Vele.
Kineski predsednik Si Ðinping predstavlja pretnju za Evropsku uniju i njene vrednosti, navodi milijarder Džordž Soroš u autorskom tekstu za Prodžekt Sindikat
12.02.2020
10:23
Aleksander Lazek, ekonomista iz varšavskog instituta Civil Development Forum objašnjava kontekst izjave poljskog stranačkog čelnika: „Do određene mere je ova izjava tek politička retorika poljskim biračima stranke PiS uoči predsedničkih izbora ovog marta. Cilj da se dostigne prosek EU-a do 2033. će biti teško postići bez političkih reformi, ali s nešto sreće se može postići. Ali izjednačiti se s Nemačkom? To nije moguće."
Ipak, 2019. je varšavska School of Economics objavila studiju po kojoj, ako Poljska uspe da zadrži stopu privrednog rasta koju je imala od 1990. do 2018., da će onda zaista dostići Nemačku.
Profesorka te ustanove Hana Godlevska-Majkovska obrazlaže kako je Poljska već 2015. sustigla Grčku obzirom na BDP po glavi stanovnika i da će ove godine sustići i Portugal.
Brz rast od pristupa Europskoj uniji
Kad je Poljska pre gotovo 16 godina pristupila EU, bila je jedna od najsiromašnijih zemalja Unije: BDP po glavi stanovnika je bio samo 14.800 eura godišnje i samo Letonija je bila siromašnija. Stopa nezaposlenosti je bila 19%, prosečna mesečna primanja tek oko 510 eura.
Od tada je privreda Poljske rasla oko 4% godišnje, više nego tri puta brže nego što je bio prosečni rast članica EU-a koji je iznosio oko 1,2%. 2004. je BDP Poljske bio tek oko 44% proseka u EU-u, 2018. je to već bilo 67%.
Ipak, savetnička agencija MekKinsli hvali uspehe Poljske, ali i podseća kako je ona još uvek na 22. mestu od 27 zemalja članica kad je reč o BDP-u po glavi stanovnika preračunato kupovnom moći. U Poljskoj je on jedva 26.000 eura, dok je prosek u EU-u preko 35.000 eura.
Drugi veliki problem je produktivnost: ako se meri sticanje nove vrednosti po radnom satu, u Poljskoj produktivnost raste stopom od 4% godišnje, od 13 evra na sat 2004. na 21 euro 2018. Ali u zemljama zapada EU-a je prosek negdje kod 40 evra na sat. Dakle ako bi barem povećala produktivnost, ona bi uspela da dođe na evropski prosek – ali bi i tako bila još daleko od Nemačke.
Onda je tu i problem plata u Poljskoj: 2015. je radni sat u evropskom proseku bio 25 evra, u Poljskoj tek 8,60 evra – time je bila jedna od "najjeftinijih" zemalja Unije. Ekonomistkinja Svetske banke Emilia Skrok konstatuje kako se plate u Poljskoj tek polako približavaju proseku
Sustigla Grčku i Portugal
Ali to će onda biti problem s kojim će se Poljska tek morati suočiti – i tu čak ni Zapad nema pravog leka jer se to svuda dogodilo. Kod viših plata ne samo pojedine fabrike, nego čitavi privredni sektori više neće biti rentabilni u Poljskoj. Poljska, isprva kao jedna od najsiromašnijih zemalja lako je mogla da beležiti visok rast, ali što je razvijenija, to će biti teže i održati takav tempo.
Isto tako, Poljska je poseban slučaj i što je srazmerno velika zemlja i veliko domaće tržište: obzirom da ni ne pomišlja u neko dogledno vreme da se odrekne nacionalne valute, njeno domaće tržište je donekle uspelo da amortizuje udarce kroz koje je prolazila Evropska unija u doba krize u Grčkoj i drugim zemljama Da bi se postigao taj "kvantni skok" u Evropi, ona mora da izađe iz te zaštite i početi se mjeriti s najboljima u Europskoj uniji.
Moguća dva scenarija
I Poljski ekonomski institut (PIE) konstatuje kako je Poljska već dobila ili će dobiti 164 milijarde evra podsticaja, što je otprilike dvostruko od trenutnog proračuna Poljske.
On veruje kako ima sektora gdje Poljska može više: kozmetička industrija, industrija lekova, čak i vazdušni saobraćaj - kompanija LOT je čak novi vlasnik nemačke kompanije, nekadašnjeg čarter r-sektora Lufthanse, kompanije Kondor. Gradi se i veliki aerodrom kod Varšave.
MekKinsli vidi dva moguća scenarija razvitka do 2030. U prvom modelu poljska ekonomija raste za oko tri odsto godišnje. Do 2030. bi poljski BDP porastao za oko 190 milijarda evra.
Drugi scenarijo predviđa ekonomski rast od pet odosto. Za to bi, međutim, radnom tržištu bilo potrebno više Poljaka, produktivnost bi trebalo da bude povećana, a investicije bi morale znatno da poraste. Samo tako bi poljska ekonomija do 2030. mogla da porasti na oko 900 milijardi evra.
Oba scenarija, prema MeKinslijuprate brojni rizici: da ima znatno manje ljudi sposobnih za rad, da EU-subvencije brže prestanu nego što se očekuje ili da ne bude stranih investicija. Osim toga će splasnuti rast produktivnosti ako se ne poboljša obrazovni sustav i ne uspije bolja razmjena između sveučilišta i poduzeća, piše Deutsche Welle.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Kineski predsednik Si Ðinping predstavlja pretnju za Evropsku uniju i njene vrednosti, navodi milijarder Džordž Soroš u autorskom tekstu za Prodžekt Sindikat
Odgovornost ukrajinskih obaveštajnih službi za dizanje u vazduh gasovoda „Severni tok“ je očigledna, stoga Kijev treba da nadoknadi štetu koju je zbog toga pretrpela Nemačka, saopštio je nemački pokret „Štop di zanckionen“.
U javnosti su se pojavile fotografije ostataka nove ruske eksperimentalne balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“, koja je testno lansirana u četvrtak. Prema navodima ukrajinskih vlasti, raketa je pogodila fabriku u centralnom ukrajinskom gradu Dnjepru. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je lansiranje „Orešnika“ odgovor na upotrebu američkih i britanskih raketa koje Ukrajina koristi za napade duboko unutar ruske teritorije.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić održala je danas istorijski govor u kojem je poručila da će Srbija pobediti svaki put i zahvalila se poslanicima većine na još jednoj pobedi za grašane Srbije.
Opozicioni ekstremisti predvođeni tajkunom Draganom Đilasom sprovode najgore nasilje u Skupštini Srbije, a na delu je scenario koji je iskorišćen i protiv ruskog predsednika Vladimira Putina tokom brojnih demonstracija antiruske prozapadne opozicije.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) saopštio je danas da je imao prijave nekoliko pravnih lica o prijemu lažnih mejlova u kojima je zloupotrebljeno ime Fonda i istakao da se radi o jednoj od poznatih internet prevara, takozvanom fišingu, gde se od primalaca traži da otvore link iz lažnog mejla.
Prema nezvaničnim informacijama, u Srbiji postoji samo oko 1.000 magaraca, a njihov uzgoj može biti jako isplativ, jer litar mleka košta od 20 do 50 evra. Za magareće mleko se smatra da u velikom procentu leči plućne bolesti, pa su proizvođači zbog velike potražnje formirali liste čekanja.
Neodgovornost i nepoštovanje zajedničkog, javnog prostora zahvaljujući snimcima postupaka naših sugrađana koji su postavljeni na društvene mreže, nažalost, sve češće dolaze u žižu javnosti. Sada su interesovanje korisnika mreža probudila dva mladića, ali iz totalno suprotnog razloga - malog, ali značajnog gesta zbog kojeg o njima ovih dana svi pričaju.
U Srbiji je u periodu januar - oktobar zabeleženo manje živorođenih za 1,6 odsto ili za 794 bebe u odnosu na isti prošlogodišnji period, kao i porast broja umrlih za 1.139 ili za 1,4 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Završeno je suđenje Urošu Blažiću (21), okrivljenom za masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje, u zgradi Specijalnog suda u Beogradu i to iznošenjem završnih reči.
Uroš Blažić (21) pominjao je jutros na suđenju u Specijalnom sudu i Kostu K., dečaka ubicu i to nakon pitanja punomoćnika oštećenih, advokata Nebojše Perovića.
Nasilnik D.J (43) uhapšen je juče zbog sumnje da je satima držao zaključanu emotivnu partnerku (48) u jednom stanu u Obrenovcu, a da je za to vreme tukao, vukao za kosu i nazivao pogrdnim imenima!
Kada je Radna grupa preuzela Partizan, jedno ime sa spiska novih čelnika kluba je bilo iznenađujuće. Milka Forcan je preuzela na sebe ogroman deo posla kako bi pomogla crno-belima da se finansijski oporave, a kako je rekla na gostovanju na televiziji "Prva", stara uprava sabotira njihov rad.
Danilo Lazović, rođen na današnji dan 1951. godine, često je u serijama i filmovima glumio kafanske tipove, ali u stvarnosti nije voleo kafanu. Svoje četvoro dece je iz centra preselio na periferiju Beograda da bi odrastali u prirodi.
Natalija Mitorvić postala je poznata po čuvenoj izjavi "Bože Betra" kada je izgovorila legendarnu rečenicu koja je vinula u zvezde. Godinama se ništa ne znao o njoj, a sada je na društvenim mrežama osvanuo video snimak kako ona izgleda danas.
Pobednica "Zadruge 3" Iva Grgurić u ekskluzivnom razgovoru za Informer otkrila je detalje prevare koja se dogovorila pre nekoliko godina, kada je želela da pokrene sopstveni biznis i sebi otvori luksuzan frizersko-kozmetički salon u Beogradu.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.