KADA JE PRE 56 GODINA JEDNA ŽENA POGLEDALA KROZ MIKROSKOP, nije ni slutila šta je otkrila: Danas od toga drhti svet

Ovo je priča o jednoj ženi čiji su talenat i znanje doprineli da se saznaju mnoge stvari o virusu.

Kada je Džun Almeida zavirila u svoj elektronski mikroskop 1964. godine, ona i njene kolege uočile su sivu tačku prekrivenu sitnim “zupcima”. To što je videla kasnije je postalo poznato kao virus korona, a Almeida je odigrala ključnu ulogu u njegovom identifikovanju.

Rođena kao Džun Hart, sa porodicom je živela u Glazgovu u Škotskoj, gde je njen otac radio kao vozač autobusa. Džun je bila odlična učenica i imala je ambiciju da upiše fakultet, ali nije imala novca. Sa 16 godina odustala je od formalnog obrazovanja i počela da radi kao laboratorijski tehničar u Kraljevskoj bolnici u Glazgovu. Posao joj je bio da pomoću mikroskopa analizira uzorke tkiva.

Nakon preseljenja u London, sličan posao je radila i u bolnici Svetog Bartolomeja. U Londonu je upoznala i svog prvog supruga, umetnika Enrikea Almeidu. Par se preselio u Kanadu gde je Džun dobila posao u Institutu za rak u Ontariju. Džun je u Ontariju radila na elektronskom mikroskopu i razvila nove tehnike za posmatranje. Takođe je objavila nekoliko radova u kojima je opisala strukture virusa koji su ranije bili nevidljivi. Objavila je i Priručnik za brzu laboratorijsku dijagnostiku virusa 1979. godine za Svetsku zdravstvenu organizaciju.

NOVI NAČIN MIKROSKOPSKOG POSMATRANJA

Tehnika mikroskopije koju je razvila Džun bila je jednostavna, ali revolucionarna u oblasti virologije.

Kada se radi sa mikroskopskim česticama, teško je znati šta tačno tražiti. U odnosu na optički mikroskop, elektroni elektronskog mikroskopa imaju mnogo kraće talasne dužine od svetlosti, pa naučnicima daju mnogo finiji prikaz sa više detalja. Iako su imali detaljniju sliku, za naučnike je bio pravi izazov da prepoznaju da li je sitna mrlja virus, ćelija ili nešto treće.

Kako bi utvrdila postojanje virusa, Almeida je shvatila da može da koristi antitela uzeta od ranije zaraženih pojedinaca. Antitela privlače antigen "kolege" - pa kada bi Almeida unela antitela, oni bi se okupili oko virusa - i tako bi pokazali njegovo prisustvo. Ova tehnika pomogla je kliničarima da koriste elektronske mikroskope kako bi dijagnostikovali virusnu infekciju kod pacijenta.

Almeida je na taj način identifikovala niz virusa uključujući i virus rubeole, koji su naučnici proučavali godinama, ali ona ga je prva videla.

OTKRIVANJE VIRUSA KORONA

 

 

Kada su njene veštine prepoznate, Almeida je bila pozvana da se vrati u London. Počela je da radi u Medicinskoj školi bolnice Sveti Tomas. Tamo ju je, 1964. godine, kontaktirao doktor Dejvid Tirel. Njegov tim bio je prikupio viruse slične gripu, koje su nazvali "B814", ali su imali problem da ih obrade u laboratoriji. Kako njihove tradicionalne metode za posmatranje nisu donele rezultate, naučnici su počeli da sumnjaju da je B814 nova vrsta virusa.

Tirel je poslao uzorke Almeidi nadajući se da bi ona svojom tehnikom mogla da identifikuje virus. "Nismo se previše nadali, ali vredelo je pokušati", napisao je Tirel kasnije u svojoj knjizi "Hladni rat: Borba protiv prehlade".

Iako je Džun Almeida imala ograničen materijal za rad, njena otkrića premašila su Tirelova očekivanja. Ne samo da je Almeida napravila jasne slike virusa, nego se i setila da je, ranije tokom svojih istraživanja, videla dva slična virusa: jedan dok je proučavala bronhitis kod pilića, a drugi dok je posmatrala upalu jetre kod miševa.

O oba ova istraživanja Almeida je napisala radove, ali oba rada su bila odbijena. Recezenti su smatrali da su to samo nekvalitetne fotografije čestica virusa gripa.

Sa novim uzorcima koje je dobila od Tirela, Almeida je bila sigurna da gleda u novu grupu virusa.

Kada su se Almeida, njen nadzornik i Tirel našli da razgovaraju o nalazima, došli su do pitanja i kako nazvati novu grupu virusa. Nakon posmatranja snimaka, inspirisani strukturom virusa, odlučili su se za latinsku reč korona (corona), što znači kruna. Tako je rođen virus korona.

Foto: Pixabay

Almeida se povukla iz virologije 1985. godine, ali je ostala aktivna i radoznala. Postala je instruktorka joge i razvila oštro oko za antikvitete, koje je često "lovila" sa svojim drugim suprugom Filipom Gardnerm, takođe penzionisanim virologom.

Pre nego što je umrla 2007. godine, sa 77 godina, Almeida je radila u Svetom Tomasu kao savetnica, gde je pomogla u dobijanju prvih visokokvalitetnih slika virusa HIV.

Hju Penington, profesor bakteriologije na Univerzitetu u Aberdinu, koji je Almeidu opisivao kao svog mentora, napisao je: "Ona je, bez sumnje, jedan od najizvanrednijih škotskih naučnika svoje generacije, ali nažalost, u velikoj meri, zaboravljena".

Naučnici i danas koriste njene metode kako bi identifikovali viruse, a pandemija COVID-19 ponovo nas je sve podsetila na značaj njenog rada. Više od pedeset godina nakon što je prvi put videla virus korona kroz mikroskop, njen rad je relevantniji nego ikad.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.