U LABORATORIJAMA S4 SE ČUVAJU NAJSMRTONOSNIJI VIRUSI! Da li je moguće da on iz njih "pobegne" SLUČAJNO ILI NAMERNO?
Podeli vest
Zbog pandemije Kovid-19, u fokusu su se ponovo našle i naučne laboratorije. Kako izgledaju bezbednosni mehanizmi u onim malobrojnim laboratorijama sa oznakom S4 u kojima se proučavaju najsmrtonosniji virusi?
Sida, MERS, SARS, ptičiji i svinjski grip virusi kao što su lujo, marburg, lasa, nipa, hendra, krimsko-kongoanska hemoragična groznica, ebola. Proteklih decenija je skoro svake godine otkriven po neki novi uzročnik teških infekcija.
Više studija upozorilo nas je da je korona virus izuzetno zarazan, da najduže opstaje na čvrstim površinama, da opasnost vreba i danima nakon što je neko zaražen dodirnuo kvaku, na primer. Međutim, prvi rezultati eksperimenta u Hajnsbergu pokazuju suprotno
22.04.2020
11:49
Do sada nepoznati virusi ili oni koji razviju sposobnost prenošenja sa životinja na čoveka – takozvane zoonoze – predstavljaju, prema mišljenju Svetske zdravstvene organizacije, planetarnu opasnost za zdravlje. Da bi se takvi uzročnici identifikovali, te da bi se razvili postupci za dijagnozu, terapiju i pronalaženje vakcine, potrebne su specijalne laboratorije. One su nužne i kada se posumnja da je učinjen teroristički napad biološkim oružjem.
Izazivači bolesti se svrstavaju u grupe rizika, a svaka grupa se povezuje sa određenim stepenom predostrožnosti odnosno stepenom zaštite. Od tog stepena zavise pravila za prostorije, opremu i način rada. Grupa najvećeg rizika je označena brojem 4. U nju su svrstane biološke supstance koje u ljudskom organizmu izazivaju teške bolesti za koje ne postoji ni vakcina ni lek. Takvi su virusi, na primer, lojo,hendra i nipa.
Virusi korone SARS-COV-1, MERS-CoV, kao i novi SARS-COV-2 trenutno su svrstani u grupu rizika 3. To znači da se takvi virusi ispituju u S3 laboratorijama u kojima važe stroga pravila, ali ne tako drastična kao u S4 laboratorijama.
Takvih laboratorija na bezbednosnom nivou 4 nema puno, zbog velikih troškova povezanih sa merama predostrožnosti. Na Vikipediji je nabrojano 40 naučnih instituta s ovakvim stepenom bezbednosti. Najviše ih ima u Sjedinjenim Američkim Državama, sledi Nemačka sa četiri laboratorije, Švajcarska i Indija imaju po tri, Australija i Rusija po dve.
Koliko je sigurna S4 laboratorija?
Takve laboratorije bi trebalo da omoguće istpitivanje rizičnih izazivača bolesti, a da pri tome ne ugroze zdravlje okolnog stanovništva i zaposlenih.
Zato su te laboratorije prostorno i organizaciono odvojene od pripadnih instituta, pošto pristup njima imaju samo oni koji imaju specijalnu dozvovolu. Postoje kontrole pristupa i video nadzor. Imaju potpuno zasebno snabdevanje vodom, vazduhom i strujom. Sve što vazduhom ili u obliku tečnosti ulazi ili izlazi iz laboratorije, prolazi kroz posebne sisteme za filtriranje (HEPA) koji garantuju odsustvo bilo kakvih klica.
Podovi, zidovi i plafoni su od materijala koji ne propušta vodu, a lak je za čišćenje. Sve površine moraju biti otporne na kiselinske, alkalne i druge rastvore, kao i na rastvarače, ali i da mu ne smetaju dezinfekciona sredstva.
Laboratorije sa oznakom S4 imaju manji pritisak od normalnog, da prilikom nastanka neke pukotine supstance iz unutrašnjosti ne bi dospele u okolinu. Ulazak i izlazak iz objekta organizuju kroz više kontrolnih kapija i dezo-barijera. U dezinfekcionim hodnicima su vrata podešena tako da vazduh uvek struji u laboratoriju. Udar bombe ili aviona takođe ne bi doneo opasnost od izbijanja zaraze, jer su virusi, prema navodima nemačkog Instituta Robert Koh, veoma neotporni na vrelinu, pa bi se dezintegrisali. Osim toga, i veoma opasni virusi nalaze se u određenim krajevima sveta u prirodi, pa bi teroristima lakše bilo da tako dođu do njih.
Ko radi u laboratorijama?
Mali broj visokokvalifikovanih stručnjaka ima pristup laboratoriji i to se strogo kontroliše. Oni nose skafandere na naduvavanje sa fiksiranom obućom i posebnim sistemom za snabdevanje kiseonikom. Dva do tri para rukavica se odjednom nose na rukama, a par rukavica koji se poslednji navuče ima sistem za hermetičko zakopčavanje za rukave. U zaštitnoj opremi koja je teška deset kilograma osoblje je izloženo velikom opterećenju, pa je radni dan – tri sata.
Po specijalnoj dozvoli u laboratorijama se čuvaju samo takvi uzročnici bolesti koji su neophodni za istraživanje, i to u malim količinama. Kontaminirana krv i tkiva se posebno zatvaraju u staklene, bezbednosne vitrine na kojima su ugrađene rukavice u koje se spolja gurnu ruke, ako se želi obrađivati hermetički zatvorena unutrašnjost.
Pravilo četvoro očiju
Sve materije se posle posla stavljaju pod ključ. Svi upotrebljavani predmeti se visokom temperaturom i pritiskom sterilizuju u posebnoj komori. Laboratorijski otpad ili tečnosti se "inaktiviraju" – virusi se specijalnim postupkom ubijaju.
Pre napuštanja laboratorije saradnici u zaštitnim odelima tuširaju se razređenom persirćetnom kiselinom i sličnim sredstvima. Posle toga se skidaju i ponovo tuširaju.
Pošto ne postoje merni instrumenti za kontaminaciju virusima, obično saradnici rade u parovima, jer jedni drugima kontrolišu odela tražeći eventualna oštećenja i pomažu jedni drugima prilikom oblačenja i svlačenja zaštitnih ogledala. To traje od petnaest do trideset minuta.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Više studija upozorilo nas je da je korona virus izuzetno zarazan, da najduže opstaje na čvrstim površinama, da opasnost vreba i danima nakon što je neko zaražen dodirnuo kvaku, na primer. Međutim, prvi rezultati eksperimenta u Hajnsbergu pokazuju suprotno
Ruske snage pretrpele su velike gubitke nedalju dana nakon početka protivofanzive za eliminaciju isturenih ukrajinskih snaga na 400 kvadratnih kilometara u Kurskoj oblasti na zapadu Rusije.
Ukrajina je prihvatila nemogućnost vraćanja teritorija oslobođenih od strane ruske vojske nakon neuspešne kontraofanzive ukrajinske vojske u 2023. godini, piše kolumnista Blumberga Mark Čempion.
Milan Knežević, lider Demokratske narodne partije u Crnoj Gori i jedan od lidera Srba u toj zemlji, napisao je pesmu o Toninu Piculi, izvetiocu Evropskog parlamenta za Srbiju koji se uključio u politikantsko lešinarenje đilasovaca na tragediji u Novom Sadu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se danas iz Budimpešte. Istakao je da je sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom razgovarao i o izgradnji naftovoda. "Urađen je idejni projekat, sada se završava "visibility" studija do 10. decembra", rekao je.
Gradski odbor Srpske napredne stranke Beograd najoštrije osuđuje pokušaje Marinike Tepić da širenjem lažnih informacija i neosnovanih optužbi protiv predsednika Aleksandra Vučića i članova njegove porodice, obmanjuje javnost i manipuliše, saopšteno je iz ove stranke.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Budimpešti, posle sastanka sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, da je važno da Srbija bude na evropskom putu i da na tom putu ima podršku Mađarske.
Penzionisani američki general Vesli Klark koji je 1999. godine predvodio snage NATO-a u bombardovanju SRJ, izjavio je da je ponosan na tu operaciju, jer je ona, kako tvrdi, donela mir na Kosovu i Metohiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapitao je da li će to isto da kaže danas Ukrajini, ili sada važe neka druga pravila?
Gposti Info jutra Informer televizije bili su i Bojan Borovčanin, NIT i Miloš Terzić, član predsedništva SNS koji su govorili o međusobnim optužbama unutar opozicije zbog propasta protesta u Beogradu. Takođe, lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta je najavio i nove tragedije, pretio nasiljem u Gosrnjim Nedeljicama poput onog u Novom Sadu, ali i izvređao predsednika Srbije Aleksnadra Vučića rekavši da ima bipolarni poremećaj.
Večeras u 22:30h na Informer TV emisija "4 i po žene" donosi ekskluzivno gostovanje ministarke za brigu o porodici i demografiju Milice Đurđević Stamenkovski .
Prve zadatke dolazeće administracije Donalda Trampa po pitanju Ukrajine i Bliskog istoka, komentarisali su gosti Info dana, Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja i analitičar Nikola Seneši.
Aktuelno stanje na Bliskom istoku i potencijalne pregovore Rusije i SAD o miru u Ukrajini tokom administracije Donalda Trampa, komentarisali su gosti Info jutra, piloti Boriša Mandić i Stevan Ignjatović i diplomata Branko Branković.
Od 25. oktobra ove godine srpska i crnogorska policija neprekidno tragaju za dvostrukim ubicom Alijem Balijagićem (64) koji je tada ubio brata i sestru Jovana i Milanku Madžgalj u mestu Sokolac kod Bijelog Polja. Za sve to vreme Alija se krije po šumama na teritoriji Crne Gore i Srbije.
Poreska uprava Srbije saopštila je danas da je odredila nove iznose poreza na oružje za 2024. godinu, a nakon obrade podataka iz Ministrastva unutrašnjih poslova.
Jedan video sa društvenih mreža postao je viralan kada je mladić u Knez Mihailovoj ulici sproveo anketu i pitao mlade kojim jezikom se govori u Meksiku. Odgovori su šokirali Srbiju!
Na društvenim mrežama jedan mladoženja požalio se kako je na svojoj svadbi kao "poklon" dobio praznu kovertu koja ga je šokirala. Ovaj potez gosta ga je razbesneo, a on se dao u "potragu" za vlasnikom prazne koverte kako bi se obračunao.
Ovih dana na pijacama širom Srbije najtraženija roba je kupus. Vreme je da se stavlja u burad za zimnicu, a prodaju ga za 80 do 120 dinara po kilogramu. Međutim, na tezgama je primetna manja ponuda karfiola, ali zato cena bode oči!
Dijebetes sve češće pogađa i decu, pa lekari apeluju na roditelje, da povedu računa o navikama i ishrani najmlađih, jer je ovo opasna bolest, zvana "tihi ubica".
Klub iz Humske odlučio je da pomogne porodici Dragana Ćetkovića (65), koji je preminuo u Urgentnom centru nakon što mu je pozlilo sinoć u Areni tokom utakmice protiv Barselone u 9. kolu Evrolige (87:79).
Fudbaler Sevilje i naš reprezentativac Nemanja Gudelj i Hrvat Ivan Rakitić su veliki prijatelji, pa je Srbin nekadašnjem timskom kolegi preporučio turskog estetskog hirurga Emraha Cinika, što mu neće zaboraviti, jer je dobio novu frizuru.
Fudbalski klub Partizan oglasio se posle velike tragedije, pošto je za vreme košarkaškog meča crno-belih u Beogradskoj areni protiv Barselone ( 87:79) preminuo navijač Dragan Ćetković (65).
Bata Spasojević, svetski priznat modni dizajner, sinoć je u hotelu "Hayatt Regenci" otvorio prvu samostalnu izložbu slika pod nazivom "Forever dreaming", ili u prevodu "sanjati zauvek".
Uprkos brojnim obavezama, Nela Mihailović i Nada Blam nisu mogle da odbiju fantastične uloge u seriji "Ljubav u tišini" koja stiže uskoro na televiziju Pink!
Glumica Zlata Numanagić kaže da se suočila sa ozbiljnim zdravstvenim problemom i da je mislila da će joj zbog toga skidati kožu i produžiti jednjak! U početku je mislila da ima gorušicu, zbog konzumiranja začinjene ili masne hrane, a onda su lekari utvrdili da ima želudačnu kilu.
U istoriji naše narodne muzike, zlatnim slovima upisana su imena najvećih umetnika koji su, osim jedinstvenog glasa i velikog talenta imali još nešto što ih je izdvajalo, a to je da su sami napisali pesme koje su izvodili.
Iako je učestvovala sa mnogo popularnijima od sebe u rijalitiju, Mirjana Mimi Đurović osvojila je srca gledalaca, te je nakon završetka rijalitija u rodni Nikšić otišla bogatija za 50.000 evra.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.