• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer/DW

22.04.2020

13:26

U LABORATORIJAMA S4 SE ČUVAJU NAJSMRTONOSNIJI VIRUSI! Da li je moguće da on iz njih "pobegne" SLUČAJNO ILI NAMERNO?

Vesti

U LABORATORIJAMA S4 SE ČUVAJU NAJSMRTONOSNIJI VIRUSI! Da li je moguće da on iz njih "pobegne" SLUČAJNO ILI NAMERNO?

Podeli vest

Zbog pandemije Kovid-19, u fokusu su se ponovo našle i naučne laboratorije. Kako izgledaju bezbednosni mehanizmi u onim malobrojnim laboratorijama sa oznakom S4 u kojima se proučavaju najsmrtonosniji virusi?

Sida, MERS, SARS, ptičiji i svinjski grip virusi kao što su lujo, marburg, lasa, nipa, hendra, krimsko-kongoanska hemoragična groznica, ebola. Proteklih decenija je skoro svake godine otkriven po neki novi uzročnik teških infekcija.

Do sada nepoznati virusi ili oni koji razviju sposobnost prenošenja sa životinja na čoveka – takozvane zoonoze – predstavljaju, prema mišljenju Svetske zdravstvene organizacije, planetarnu opasnost za zdravlje. Da bi se takvi uzročnici identifikovali, te da bi se razvili postupci za dijagnozu, terapiju i pronalaženje vakcine, potrebne su specijalne laboratorije. One su nužne i kada se posumnja da je učinjen teroristički napad biološkim oružjem.

(VIDEO) "NEMA ŠANSE DA VIRUS POBEGNE ODAVDE!" Zavirite u laboratoriju u Vuhanu... DVA SLOJA ZAŠTITNE ODEĆE, KACIGE, PET VAZDUŠNIH KOMORA...

Četiri stepena bezbednosti

Izazivači bolesti se svrstavaju u grupe rizika, a svaka grupa se povezuje sa određenim stepenom predostrožnosti odnosno stepenom zaštite. Od tog stepena zavise pravila za prostorije, opremu i način rada. Grupa najvećeg rizika je označena brojem 4. U nju su svrstane biološke supstance koje u ljudskom organizmu izazivaju teške bolesti za koje ne postoji ni vakcina ni lek. Takvi su virusi, na primer, lojo,hendra i nipa.

Virusi korone SARS-COV-1, MERS-CoV, kao i novi SARS-COV-2 trenutno su svrstani u grupu rizika 3. To znači da se takvi virusi ispituju u S3 laboratorijama u kojima važe stroga pravila, ali ne tako drastična kao u S4 laboratorijama.

Takvih laboratorija na bezbednosnom nivou 4 nema puno, zbog velikih troškova povezanih sa merama predostrožnosti. Na Vikipediji je nabrojano 40 naučnih instituta s ovakvim stepenom bezbednosti. Najviše ih ima u Sjedinjenim Američkim Državama, sledi Nemačka sa četiri laboratorije, Švajcarska i Indija imaju po tri, Australija i Rusija po dve.

Foto: AP Photo/Brian Inganga

Koliko je sigurna S4 laboratorija?

Takve laboratorije bi trebalo da omoguće istpitivanje rizičnih izazivača bolesti, a da pri tome ne ugroze zdravlje okolnog stanovništva i zaposlenih.

Zato su te laboratorije prostorno i organizaciono odvojene od pripadnih instituta, pošto pristup njima imaju samo oni koji imaju specijalnu dozvovolu. Postoje kontrole pristupa i video nadzor. Imaju potpuno zasebno snabdevanje vodom, vazduhom i strujom. Sve što vazduhom ili u obliku tečnosti ulazi ili izlazi iz laboratorije, prolazi kroz posebne sisteme za filtriranje (HEPA) koji garantuju odsustvo bilo kakvih klica.

Podovi, zidovi i plafoni su od materijala koji ne propušta vodu, a lak je za čišćenje. Sve površine moraju biti otporne na kiselinske, alkalne i druge rastvore, kao i na rastvarače, ali i da mu ne smetaju dezinfekciona sredstva.

Laboratorije sa oznakom S4 imaju manji pritisak od normalnog, da prilikom nastanka neke pukotine supstance iz unutrašnjosti ne bi dospele u okolinu. Ulazak i izlazak iz objekta organizuju kroz više kontrolnih kapija i dezo-barijera. U dezinfekcionim hodnicima su vrata podešena tako da vazduh uvek struji u laboratoriju. Udar bombe ili aviona takođe ne bi doneo opasnost od izbijanja zaraze, jer su virusi, prema navodima nemačkog Instituta Robert Koh, veoma neotporni na vrelinu, pa bi se dezintegrisali. Osim toga, i veoma opasni virusi nalaze se u određenim krajevima sveta u prirodi, pa bi teroristima lakše bilo da tako dođu do njih.

Ko radi u laboratorijama?

Mali broj visokokvalifikovanih stručnjaka ima pristup laboratoriji i to se strogo kontroliše. Oni nose skafandere na naduvavanje sa fiksiranom obućom i posebnim sistemom za snabdevanje kiseonikom. Dva do tri para rukavica se odjednom nose na rukama, a par rukavica koji se poslednji navuče ima sistem za hermetičko zakopčavanje za rukave. U zaštitnoj opremi koja je teška deset kilograma osoblje je izloženo velikom opterećenju, pa je radni dan – tri sata.

Po specijalnoj dozvoli u laboratorijama se čuvaju samo takvi uzročnici bolesti koji su neophodni za istraživanje, i to u malim količinama. Kontaminirana krv i tkiva se posebno zatvaraju u staklene, bezbednosne vitrine na kojima su ugrađene rukavice u koje se spolja gurnu ruke, ako se želi obrađivati hermetički zatvorena unutrašnjost.

Pravilo četvoro očiju

Sve materije se posle posla stavljaju pod ključ. Svi upotrebljavani predmeti se visokom temperaturom i pritiskom sterilizuju u posebnoj komori. Laboratorijski otpad ili tečnosti se "inaktiviraju" – virusi se specijalnim postupkom ubijaju.

Pre napuštanja laboratorije saradnici u zaštitnim odelima tuširaju se razređenom persirćetnom kiselinom i sličnim sredstvima. Posle toga se skidaju i ponovo tuširaju.

Pošto ne postoje merni instrumenti za kontaminaciju virusima, obično saradnici rade u parovima, jer jedni drugima kontrolišu odela tražeći eventualna oštećenja i pomažu jedni drugima prilikom oblačenja i svlačenja zaštitnih ogledala. To traje od petnaest do trideset minuta.

SVE O KORONAVIRUSU MOŽETE DA PROČITATE OVDE.

BONUS VIDEO:



Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set