DA LI JE OVO KRAJ EVROPSKE UNIJE? Posle Bregzita, Italegzita još jedna zemlja zadaje težak udarac

Posle Bregzita i mogućeg Italegzita, na pomolu je i Negzit, odnosno udaljavanje Holandije od Evropske unije

Holandsko oponiranje finansijskoj pomoći koju je Evropska unija namenila oporavku od pandemije virusa korona, liči na britanske motive za izlazak iz EU, piše engleski "Gardijan".

Holandija je na nedavnom sastanku Saveta ministara EU imala izolovan stav o tome, a i pred novi virtualni sastanak u četvrtak očekuje se da Holanđani budu glavna opozicija velikom trošenju zajedničkog novca na obnovu posle pandemije, piše engleski list.

Nije samo pandemija virusa korona i finansijska pomoć u vezi sa njom sporna za Holandiju kada je u pitanju EU. Još pre godinu dana holandski premijer Mark Rute zahtevao je drugačije odnose u EU i "potrebu da EU prođe proveru realnosti“, dok su holandske evroskeptične partije polako počele da zagovaraju Negzit, odnosno izlazak te zemlje iz Unije.

Holandska politička analitičarka Katarina De Vrijs vidi u svojoj zemlji odjeke britanske debate o EU.

„Holandska politika oduvek je imala interesni stav prema EU. Holandija je značajno profitirala od evropskih integracija. Ako holandski političari već dugo ne objašnjavaju kako naša ekonomija profitira od zajedničkog tržišta, teško je objasniti zašto Holanđani treba da plaćaju za to zajedničko tržište. To me podseća na situaciju u Britaniji“, kaže ona.

Foto: Reuters

Holanđani su uglavnom usamljeni u protivljenju trošenju EU i zajedno sa Austrijom, Danskom i Švedskom čine „štedljivu četvorku“ koja je „minirala“ dogovor o budžetu EU u februaru.

Međutim, nijedan lider ove četiri zemlje nije izazvao takav odijum kod kolega iz EU kao holandski premijer, koji je došao na samit EU noseći biografiju Frederika Šopena, uz reči da neće imati šta drugo da radi osim da je čita. To je čak komentarisala i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je rekla da se Rute ponaša detinjasto.

Holandski politikolog Rem Korteveg kaže da je jedan od problema u nastupu moćnog ministra finansija Vopkea Hukstre i lošem diplomatskom pristupu koji onemogućava da se holandski glas čuje u EU. Hukstrine primedbe kako mu nije jasno zašto neke zemlje nemaju dovoljno novca da pokriju štetu nastalu pandemijom virusa korona, izazvale su oštre reakcije.

Korteveg dodaje da je Holandija propustila i da proceni na koju stranu naginje nemačka politika tokom debate o pomoći za obnovu posle pandemije.

- U ekonomskim i finansijskim pitanjima, Holandija je uvek bila Robin za nemačkog Betmena. Takođe, Nemačkoj odgovara da Holandija glumi lošeg policajca, kako bi se ona prikazala boljom - kaže holandski politikolog.

Holandski novinar Joris Lujendajk smatra da je stav njegove zemlje deo kampanje pred izbore sledeće godine.

- Jedan od razloga za to je što Hukstra vidi sebe u premijerskoj fotelji posle tih izbora i zbog toga želi da izgleda čvrsto. I to je nalik Britaniji: vođenje domaće politike preko Brisela - tvrdi on.

Međutim, postoje i dublji razlozi za zahlađenje između EU i Holandije. Holandija, jedna od najvećih "malih članica", izgubila je na značaju posle proširenja EU na neke od zemalja istočne Evrope. Tako se još od 2005. godine čuju glasovi u holandskoj politici koji na EU gledaju samo interesno, dok su pojedine političke partije otvoreno zauzele stav o "EU superdržavi kao centru beskorisne birokratije".

 

 

Holandija je sada i pod pritiskom Francuske, Italije i Španije, koje zahtevaju veću solidarnost unutar EU tokom pandemije i traže veću pomoć, zagovarajući uvođenje "korona obveznica".

Čak je i francuski predsednik Emanuel Makron direktno prozvao Nemačku i Holandiju i njihov odnos prema finansijskoj solidarnosti rečima da su „odgovorne za sudbinu EU“. On je dodao da bi ponašanje te dve zemlje moglo da „nahrani populizam u Italiji, Španiji i možda Francuskoj“.

Slično kao i u Nemačkoj i u Holandiji su sve prisutniji stavovi da druge članice EU ne cene dovoljno ponuđenu pomoć za oporavak od pandemijske krize.

Da Ruteov evroskeptični pristup ima rezultata na unutrašnjem planu, govore i istraživanja koja pokazuju da mu raste podrška u odnosu na glavne konkurente, Slobodarsku partiju i Forum za demokratiju, koji se takođe otvoreno protive EU.

Holandski novinar Joris Lujendajk smatra da je Makron u pravu i da je EU u svojevrsnom vrzinom kolu.

- Ako EU odbije solidarnost i zaduživanje kako bi pomogla pogođenom jugu Evrope, nahraniće populizam i skepsu prema EU u tim zemljama. Ako ga pak usvoji, isto će se desiti na severu Evrope - kaže on.