UN UPOZORAVA: Nikada se nećemo vratiti na "staru normalu", OD JEDNE BROJKE PODILAZI JEZA!

Ujedinjene nacije trasiraju put za oporavak privrede i očuvanje radnih mesta posle virusa KOVID-19 i poručuju da nema povratka na "staru normalu", kao i da treba proširiti međunarodnu podršku kako bi se ljudima u svim delovima sveta obezbedio pristup osnovnim uslugama i socijalnoj zaštiti.

Urgentna zdravstvena kriza koju je doneo KOVID-19 dovela je do istorijske recesije sa rekordnim brojem ugroženih i nezaposlenih, što je izazvalo nezabeleženu ljudsku krizu koja najviše pogađa najsiromašnije, a posebno žene i decu, saopštile su UN.

U novom okviru koji je sinoć predstavljen kao mapa puta za podršku državama u socijalnom i ekonomskom oporavku, Ujedinjene nacije pozivaju na veliko proširenje međunarodne podrške i preuzimanje obaveze da se ljudima u svim delovima sveta obezbedi pristup osnovnim uslugama i socijalnoj zaštiti.
Vlade moraju da rade na izgradnji nove privrede i otvaranju radnih mesta.

 

 

UN kroz okvir za neodložan socioekonomski odgovor na KOVID-19, koji čine zajednička odgovornost, globalna solidarnost i urgentne mere za ugrožene, poziva na očuvanje radnih mesta, preduzeća i izvora egzistencije da bi društva i privrede što pre i sigurnije krenuli putem oporavka, održivosti, rodne ravnopravnosti i smanjenja emisije ugljen-dioksida i gradili "novu normalu", bolju od stare.

- Ovo nije samo zdravstvena, već i ljudska, radna, humanitarna i razvojna kriza. I ne pogađa samo najugroženije. Ova pandemija pokazuje da smo svi u riziku, jer naša snaga zavisi od najslabijeg zdravstvenog sistema. Do sada nezabeležen obim pandemije zahteva da i odgovor bude jači nego ikada - izjavio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš, koji je u martu predstavio svoj izveštaj o socioekonomskim efektima KOVID-19 "Zajednička odgovornost, globalna solidarnost".

Kako kaže, sve što radimo za vreme i nakon ove krize mora da bude usmereno ka izgradnji ravnopravnijih, inkluzivnijih i održivijih privreda i društava otpornijih na pandemije, promene klime i brojne druge globalne izazove koji su pred nama.

Novim okvirom je utvrđeno kako će tela u sastavu Ujedinjenih nacija ostvarivati tu viziju na terenu.

Odluke koje budu donete u narednih nekoliko meseci biće od presudnog značaja za napredak u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja koji predstavljaju okvir UN za oporavak od socijalnih i ekonomskih potresa.

Podsećajući da je za vreme epidemije ebole 2014. godine više ljudi umrlo zbog prekida u pružanju socijalnih usluga i ekonomskog pada nego od samog virusa, okvir je usredsređen na potrebe i prava onih koje pandemija najviše pogađa - najugroženijih država, grupa i onih koji su u riziku da budu zanemareni.

Na osnovu naučenog iz svetske ekonomske i finansijske krize 2008-2009. godine, okvir ukazuje da su države koje imaju jake sisteme socijalne zaštite i osnovne usluge pretrpele najmanju štetu i najbrže se oporavile.

 

 

Da bi se sprečilo da milijarde ljudi zapadnu u siromaštvo, vlade u celom svetu treba što pre da prilagode, prošire i povećaju mere zaštite, kao što su novčani transferi, pomoć za hranu, programi socijalnog osiguranja i davanja za decu, kako bi pružile podršku porodicama.

Da bi efekti KOVID-19 bili što manji, UN pozivaju na što veću podršku radi prevazilaženja predstojećih izazova, uključujući neodložno reagovanje sistema socijalne zaštite u skladu sa različitim efektima pandemije na ugrožene grupe, decu, žene, muškarce, kao i one koji rade u neformalnom sektoru.

To je posebno hitno s obzirom da četiri milijarde ljudi odnosno više od pola svetskog stanovništva, uključujući dve trećine dece, nema nikakvu socijalnu zaštitu ili je postojeća zaštita neadekvatna, navedeno je u saopštenju.

U svom reagovanju, UN će se usredsrediti na pet ključnih koloseka u čijem su fokusu zajednice:

Očuvanje postojećih zdravstvenih usluga i jačanje kapaciteta zdravstvenih sistema da reaguju na KOVID-19, pomoć ljudima u teškoj situaciji kroz socijalnu zaštitu i osnovne usluge, očuvanje radnih mesta, podrška malim i srednjim preduzećima i radnicima u neformalnom sektoru kroz programe ekonomskog oporavka, usmeravanje fiskalnih i finansijskih podsticaja koji će nužno biti povećani da bi mere makroekonomske politike koristile najugroženijima i jačanje multilateralnih i regionalnih mera, kao i pospešivanje socijalne kohezije i ulaganje u razvoj otpornosti i sistema za reagovanje na nivou lokalnih zajednica.

Timovi UN koji rade u 162 države i teritorije će u sledećih 12 do 18 meseci realizovati ovaj plan oporavka, pod vođstvom stalnih koordinatora UN i uz podršku globalne i regionalne mreže eksperata.

 

 

 

 

Značajan deo postojećeg portfolija programa održivog razvoja, vrednog 17,8 milijardi američkih dolara, čiji su nosioci sva tela u sastavu UN, biće preraspodeljen u skladu sa potrebama reagovanja na KOVID-19.

S obzirom na obim i domet socioekonomskih efekata pandemije, biće potrebna i dodatna sredstva, a kao podršku generalni sekretar je osnovao Fond Ujedinjenih nacija za reagovanje na pandemiju KOVID-19 i oporavak od nje, međuagencijski finansijski mehanizam UN za podršku državama sa niskim i srednjim dohotkom da prevaziđu zdravstvenu i razvojnu krizu izazvanu pandemijom KOVID-19 i pomognu ljudima najugroženijim usled ekonomskih teškoća i socijalnih poremećaja.

Projektovane finansijske potrebe Fonda u prvih devet meseci iznose milijardu dolara, a ponovna procena će biti naknadno izvršena.

Generalni sekretar je pozvao i na multilateralni dogovor da se izdvoje sredstva u iznosu od najmanje 10 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) da bi odgovor na krizu bio delotvorniji nego ikada ranije.

SVE O KORONAVIRUSU MOŽETE DA PROČITATE OVDE.


BONUS VIDEO:

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.