ON JE OMILJENI EVROPLJANIN U SEVERNOJ KOREJI, ČAK JE DOBIO I NOVO IME! "Siromašni aristokrata" KOJI SEBE SMATRA USVOJENIM SINOM AZIJSKE DRŽVE

Španac Alehandro Kao de Benos je glavna veza Severne Koreje i Zapada. On je čovek kome se obraćaju ljudi zainteresovani za poslovanje sa Pjongjangom ili zainteresovani za aktuelna dešavanja u toj tajnovitoj zemlji. Pitanje je, međutim, koliko toga on uopšte želi da otkrije

Kao de Benos (45) veruje se da je jedini zapadnjak koji je ikada zaposlen u severnokorejskoj vladi. On je španski aristokrata, rođen u porodici zemljoposednika na severoistoku Španije.

- Smatram sebe podjednako Špancem kao i Korejcem - 50-50. Španija je zemlja mog rođenja, a Severna Koreja je zemlja gde sam usvojen - rekao je za NPR Kao de Benos.

U poslednje vreme mu je stiglo mnogo pisama u kojem su ga pitali za zdravlje lidera zemlje Kim Džong Una. On im je rekao da je, naravno, Kim živ i zdrav.

Ali, najviše mu stižu pisma zainteresovanih za poslovanje u "zatvorenom kraljevstvu".

Nedavno mu je mejl poslao bio jedan čovek sa Havaja koji je želeo da otvori MekDonald's u Pjongjangu. To je lako ne. Poslovi u privatnom vlasništvu su zabranjeni u Demokratskoj narodnoj republici Koreji, kako glasi zvanični naziv Severne Koreje.

- Nema MekDonaldsa, nema KFC, nema Burger Kinga - kaže Kao de Benos u intervjuu za "Blumberg".

Međutim, ponekad neki mejl on prosledi iz svog doma u Taragoni, do severnokorejske ambasade u Madridu - ili čak do svojih kontakata u Pjongjangu.

Možda se čini čudnim da neki bankar iz Dubaija traži od Španca da razgovaraju o ulaganjima u Pjongjang, ali takva je idiosinkrazija poslovanja sa Severnom Korejom.

Svakodnevno primam takve zahteve. Ja sam jedina osoba do koje mogu da dođu - kaže on.

To misli bukvalno. Kao de Benos je u tinejdžerskim godinama bio obožavalac socijalističke države Severne Koreje i vremenom je razvio veze sa režimom.

2002. godine, nakon što je proveo više od decenije kao dobrovoljac i propagandista, pokojni vrhovni vođa nacije, Kim Jong Il, učinio ga je „specijalnim delegatom“ u Odboru za kulturne odnose sa stranim zemljama.

Zvanična diplomatija se vrši preko Ministarstva spoljnih poslova. A u UN postoje izaslanici Pjongjanga.

Ali biznis, nauka, kultura, sport - u osnovi bilo nevezano za politiku - ide kroz Odbor. Kao jedini ne-korejac koji je povezan sa vladom, Kao de Benos je primarni kontakt za svakoga na Zapadu koji želi da kontaktira Severnu Koreju.

ONA JE NAJMISTERIOZNIJA ŽENA U SEVERNOJ KOREJI Pričalo se da je poznata pevačica u vezi sa KIMOM, ALI I SA NJEGOVIM OCEM! KO JE U STVARI HION SONG- VOL?!

Međutim, jedan od brojnih mejlova koje je dobio, na kraju je doveo do pokušaja otmice u ambasadi Severne Koreje u Španiji.

Poslala mu je žena koja je htela da ugovori sastanak svog navodnog šefa bankara iz Dubaija Adrijana Honga sa njim i ambasadorom Severne Koreje.

Kao de Benos je rekao da je procenio da to ne bi bilo pametno, ali se Hong nekoliko nedelja kasnije, tačnije 22. februara 2019. ipak pojavio.

Nekoliko sati, prema izveštajima vesti, Hong i njegov tim - koji su tvrdili da predstavljaju "Free Joseon", severnokorejsku grupu disidenata - upali su u ambasadu. Izolovali su jedinog akreditovanog severnokorejskog diplomatu u podrumu, gde su mu stavili kapuljaču preko glave i pokušali da ga nateraju da postane disident. Taj napor nije uspeo, a onda su uzeli laptopove i fleš diskove i pobegli u ukradenim diplomatskim automobilima.

U medijskim izveštajima se spekulisalo da je proboj bio pokušaj poremećaja tada predstojećih nuklearnih pregovora predsednika Trampa i Kim Džong Una u Vijetnamu. Grupa je navodno ciljala Madrid jer je glavni pregovarač Severne Koreje, Kim Hiok Čol, prethodno bio ambasador u Španiji. Kao de Benos teoretiše „da je to bila CIA“ i kaže da su to „potvrdili“ prijatelji iz „španske obaveštajne službe“.

CIA je negirala umešanost. Hong, za kojim španske vlasti tragaju i dalje je na slobodi.

Nije odrastao bogat, ali njegova porodica nekada je bila moćna, kaže on. Njegovi preci su imali titule barona, grofova i markiza. Danas te titule nemaju nikakve privilegije. A on nije ni nasledio mnogo šta, jer je njegov deda praktično ostao bez bogatstva zbog kockanja i loših investicija.

U Severnu Koreju se zaljubio kada je imao 13 godina. Tada je čitao o posebnom sevrenokorejskom - po njegovom mišljenju, čistom - obliku socijalizma i zaljubio se. Sa 16 godina odleteo je u Pjongjang, štedeći se za let radeći na benzinskoj pumpi.

Kada je 2001. godine uz dvadesetak svojih "delegata" otputovao u Pjongjang u drugu posetu, ponudio im je da radi za njih. Rekli su mu da nemaju kulturnog izaslanika u Evropi i tako je dobio posao u Severnoj Koreji, postavši prvi ne-korejac koji radi za Pjongjang.

- Našao sam se vrlo čisto društvo sa jako simpatičnim ljudima. A onda sam odlučio: Želim da pomognem Koreji - rekao je on.

Vratio se u Španiju i počeo da radi na tom planu. Počeo je skromno, okupljajući prijatelje i praveći sajt. Nije mu bilo lako jer u to vreme, a ni porodica ga nije podržavala.

I od tada on živi na relaciji Španija-Severna Koreja. Međutim, kaže da nema platu, već da zarađuje procente od ugovorenih poslova. Osim toga radi i kao IT konsultant. A svoja putovanja u Severnu Koreju, navodno sam plaća. Sve zbog ljubavi prema Severnoj Koreji.

Kao de Benos je poznata ličnost u Severnoj Koreji. On ima i svoje korejsko ime - Čo Son Il, što znači „Koreja je jedna zemlja“ - i nadimak - Čangunim Čonsa, što znači „dragi vojnik generala“, a general se odnosi na Kim Džong Ila, nekadašnjeg lidera zemlje.

Severnokorejci uljudno prilaze njemu u restoranima i „donose čaše vina da se sa mnom razvesele“, kaže on. (Govori samo malo korejskog jezika, rekavši da nema vremena za učenje i da posluje uglavnom na engleskom jeziku.)

Međutim, zanimljiv je i Špancima, koji ga zaustavljaju i slikaju selfi sa njim.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.