EVRO PADA I NEMA ŠTA DA GA ZAUSTAVI! Ovi pokazatelji najavljuju TEŠKE DANE ZA EU I NJENU VALUTU!

Svetska devizna tržišta pokazuju sve viši nivo nepoverenja prema evru. I pre KOVID-19 pandemije analitičari su teoretisali o neodrživosti evrozone, a ova nova najdublja kriza evrozone u njenoj istoriji dodatno je povećala razlike među članicama

To je blokiralo mogućnost dogovora oko ključnih ekonomskih poteza evrozone, pa i cele Evropske unije. Posledica razlika među članicama kao i strukturnih problema pojedinih, posebno južnih ekonomija, jeste činjenica da je evro ostao najslabije branjena značajna valuta na planetarnom tržištu.

Od sredine marta do danas pozicija evra na deviznom tržištu bila je najgora među valutama naprednih ekonomija. Menadžeri koji brinu o deviznim rizicima sve su manje voljni da povećavaju izloženost raznih instrumenata u evru. To je dovelo do toga da je među G-10 zemljama od sredine marta evro kao valuta najviše oslabio prema dolaru, i to -3,2 posto. Valja znati da su pomaci na deviznim tržištima u 'plesu' velikih valuta vrlo mali i da se radi o vrlo značajnom padu.

 

 

 

Dva su ključna izvora rastućeg skepticizma igrača na deviznim tržištima prema evru. Prvo je sve očiglednija nemogućnost kreiranja dugoročnog fiskalnog plana koji bi pomogao ekonomije evrozone u izlasku iz krize. Do sada je evrozona postigla dogovor oko kratkoročnog paketa pomoći za oporavak od 540 milijardi evra, ali još se ne naslućuje dogovor oko dugoročnog programa finansijske pomoći zbog prevelikih razlika o principima između najviše pogođenih južnih članica, Italije i Španije, pa severnih, fiskalno uspešnijih zemalja kao što su Nemačka i Holandija. Francuski predsednik Emanuel Makron već je upozorio kako nepostizanje dogovora oko finansijske solidarnosti uspešnijih zemalja prema onim problematičnim može značiti kraj EU.

Foto: Pixabay

Uz to, ogromne su možda i nepremostive razlike Nemaca i ostalih severnih zemalja prema južnjacima kad je u pitanju uloga monetarne politike u oporavku evropskih ekonomija. Dok južne zemlje očekuju beskompromisno i zapravo neprincipijelno održavanje kamata na ekstremno niskim nivoima, pa masivni otkup državnih i privatnih hartija od vrednosti, Nemci već duže vreme poručuju kako se u nekonvencionalnoj politici otišlo predaleko.

Nakon što je nemački najviši sud pozvao Evropsku centralnu banku da dostavi dokaze proporcionalnosti otkupa hartija od vrednsoti skladno osnivačkim udelima po zemljama i zabranio Bundesbanci da nastavi s otkupom, nejasno je li moguće premostiti monetarno-pravni jaz između severa i juga.

 

 

S druge strane, većina velikih ekonomija, od Sjedinjenih država do Japana, fiskalno i monetarno u ekonomije upumpavaju bilione dolara različitih stimulansa.

A evro pada, i pitanje je što će zaustaviti taj pad.

U međuvremenu, stigli su podaci kako investicije u evrozoni zamiru. Evropske banke obavestile su kako je potražnja za zajmovima za potrebe dugoročnih investicija pala 15 odsto u prvom kvartalu dok se u neto balansu povećala potražnja za radnim kapitalom za 26 odsto. Procenjuje se da će u 2020. investicije u Evropi pasti 24 odsto, uz pad BDP-a od 12 odsto. Bez investicija, teško može biti značajnog oporavka i rasta.

U ovom trenutku budućnost evra i evrozone je sve samo ne ružičasta.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.