DRAMATIČNA PROGNOZA! Korona okidač za NOVI SVETSKI RAT?! Milioni bez posla i prihoda, ekonomski krah biće uvod u haos gori nego tokom Velike depresije!

Osim što je izazvao nezapamćenu zdravstvenu krizu, virus korona preko noći "potopio" je svetsku privredu, zatvorio na hiljade firmi, a milione ljudi ostavio bez posla i prihoda

Najrazvijenije svetske ekonomije beleže nezapamćene ekonomske gubitke, što prati i strelovit rast nezaposlenosti... To će neminovno izazvati i porast siromaštva i socijalnih tenzija, generišući i političke tenzije u društvu.

Ekonomisti su jednoglasni u stavu da će pandemija izazvati najveće ekonomske posledice od Velike depresije iz tridesetih godina prošlog veka, započete sunovratom 1929. godine.

- Ova pandemija svakako predstavlja šok koji je pogodio i pojedinačne ekonomije i svetsku ekonomiju. Sa sigurnošću možemo reći da je ekonomska recesija na globalnom nivou neizbežna, kao i da će ona biti atipična, s obzirom na to da joj je okidač jedinstven u modernoj istoriji - pojava zaraze. Dakle, neekonomski i nefinansijski faktor - kaže za Novosti profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Aleksandra Praščević.

Istovremeno, najpre zdravstveni, a potom ekonomski udar najviše je pogodio zapadne države, čija su društva navikla na blagostanje.

 

 

Ako je suditi po izveštajima stranih medija, vođstva tih država tragaju za krivcem i pronalaze ga u - Kini. Američki vrh optužuje Kinu praktično za biološki rat i traže da plati odštetu za štetu koju im je naneta. Obračun sa Kinom kao da se zahuktava na svim poljima.

Velika depresija iz tridesetih godina prošlog veka, sa kojom ekonomisti upoređuju ovu krizu, dovela je i do velikih društvenih poremećaja, što je kulminiralo rađanjem nacionalsocijalizma u Nemačkoj i izbijanjem Drugog svetskog rata.

Preti li svetu i sada nešto slično?

- Ne verujem da će doći do globalnog sukoba velikih sila, pre svega zbog nuklearnog oružja koje bi razorilo svet, ali će ova kriza dovesti do mnogo malih hibridnih ratova - kaže istoričar Aleksandar Raković.

Zapad, kaže on, integriše javnost protiv neprijatelja, kao što je to nekada bilo protiv Srba, protiv Rusije, i sada protiv Kine. Ističe da je reč o ratu civilizacija, najpre protiv pravoslavlja, zatim protiv muslimana, i sada protiv kineske civilizacije.

S druge strane, profesorka Praščević smatra da sve zavisi od oštrine i dužine trajanja ekonomske krize, a naročito od toga kako će se kreatori ekonomske politike i generalno donosioci odluka, a to su vlade država, nositi sa njom.

 

 

- Od svega toga zavisi da li će ekonomska prerasti i u društvenu krizu, što bi moglo imati dramatične posledice - upozorava naša sagovornica.

Ona dalje pojašnjava:

- Ekonomske posledice visoke nezaposlenosti su dobro poznate i uključuju izgubljeni bruto domaći proizvod, izgubljeni ekonomski rast, izgubljene investicije i pad životnog standarda stanovništva. Socijalne posledice mogu biti, međutim, još pogubnije jer povećanje siromaštva dovodi do socijalnih i političkih tenzija, a može izazvati i političku nestabilnost koja bi imala još pogubnije efekte na ekonomska kretanja. Istorijsko iskustvo nam govori kakve efekte to može imati, u prvom redu na politička kretanja, i to u formi povećanja podrške ekstremnim političkim snagama ili političkim stavovima, a naročito desničarskim partijama.

Tenzije se, upozorava dr Praščević, mogu očekivati u okviru samih zemalja, ali i između vodećih svetskih igrača:

- Ne sme se zaboraviti da smo i pre pandemije, 2020. godinu dočekali u situaciji već prisutnih tenzija: trgovinskog rata između SAD i Kine, tenzija između EU i Rusije, "bregzita" i budućih promena u okviru EU, migrantske krize i tenzija na relaciji Turska - EU, kao i tenzija na relaciji SAD - Iran.

 

 

Može se očekivati i zaoštravanje odnosa između najvažnijih ekonomskih igrača na globalnom nivou i povećanje retorike ekonomskog nacionalizma.

Upoređujući ovo vreme sa tridesetim godinama prošlog veka, prof. Praščević ističe da je Drugi svetski rat, koji je usledio nakon Velike depresije, posledica i nekih drugih faktora, mada je ta kriza zbog dramatičnih ekonomskih posledica uticala na uspon ekstremnih političkih snaga.

Dušan Proroković, stručnjak za geopolitiku, procenjuje da pik ekonomske krize verovatno još nismo dosegli, da je ponašanje globalne elite neodgovorno, te da je interesuje samo i isključivo uvećanje bogatstva.

- Zbog toga će posledice biti veće i kriza će trajati duže. Još jedna razlika, kriza tridesetih godina prošlog veka bila je u suštini stvar Zapada, znači evropskih sila i SAD, dok je u ovu krizu uvučen ceo svet. Sada je sve moguće, pa i sukob u svim svetskim regionima - navodi Proroković.

Ako se prvi udar korone završi brzo, moguće je izbeći najcrnji scenario. Ako se, međutim, opasni virus vrati u drugom talasu i nastavi da kosi i ekonomiju i živote, panika će dodatnom snagom osnažiti moćnike "lake na obaraču" i uverene da im je trajno ugrožena pozicija "svetskih šerifa". A tada ništa nije isključeno.