ZANATSKE ŠKOLE PRAZNE Niko neće u obućare varioce, molere... ZABRINJAVAJUĆI PODACI SA OVOGODIŠNJEG UPISA SREDNJOŠKOLACA

Za pojedine zanate prijavili se svega jedan ili dva kandidata, na neke čak nijedan, zbog čega će odeljenja biti ukinuta. Đaci već godinama retko upisuju trogodišnje škole, iako im dobar zanat obezbeđuje siguran posao i platu

Srbija bi uskoro mogla da ostane bez molera, zidara, obućara, servisera klima-uređaja, varilaca, pekara i mesara jer deca neće da nam se školuju za ove zanate! Mada mnoga od ovih zanimanja trenutno u našoj zemlji mogu da donesu mesečnu zaradu i veću od 1.000 evra, i za njima postoji stalna potražnja na tržištu rada, tinejdžeri ih zaobilaze u širokom luku.

NEMA VIŠE FUDBALA I KOŠARKE, PO JEDNO DETE U SVAKOJ KLUPI... Ovo su NOVA PRAVILA od 1. septembra! Svaka škola imaće učionicu za izolaciju đaka!

PRETI NAM GENERACIJSKA KATASTROFA! Mračna prognoza prvog čoveka UN, evo ko bi mogao da bude najveća žrtva PANDEMIJE!

Naime, na ovogodišnjem upisu u srednje škole za pojedine smerove na kojima se izučavaju ovi zanati prijavili su se svega jedan ili dva kandidata, na neke čak ni toliko, zbog čega će čitava odeljenja biti ukinuta.

Prazne klupe

Primera radi, na smer molera u Politehničkoj školi u Kruševcu nije se niko prijavio, a isti slučaj je i za obrazovni profil obućara u Tehničkoj školi u Novom Sadu. Niko nije hteo da se školuje ni na cvećarskom smeru u Poljoprivrednoj školi u Požegi.

Nešto veće "interesovanje" vladalo je za smer obućara u Tehničkoj školi za dizajn u Beogradu, za koji je konkurisao i koji je upisao svega jedan učenik, dok se za zavarivača u Tehničkoj školi na Čukarici prijavilo samo dvoje.

Ništa bolja situacija nije ni u ostalim tehničkim, mašinskim, tekstilnim, građevinskim i poljoprivrednim školama širom Srbije, jer se za majstore poput servisera klima-uređaja, bravara, mesara i zidara prijavilo daleko manje učenika nego što je imalo mesta.

Foto: Public

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić kaže za Informer da đaci već godinama pokazuju slabo interesovanje za trogodišnje škole, iako im dobar zanat obezbeđuje siguran posao i više nego dobra primanja.
- Danas samo pomoćnik jednog molera ili zidara može da zaradi dnevnicu i do 30 evra, a da ne pričam kolika primanja ima glavni majstor. Pa, dobar zanatlija u Srbiji u današnje vreme može da zaradi, ako redovno radi, i do tri doktorske plate mesečno. Međutim, kod nas i dalje deca, a naročito roditelji, beže od toga. Mislim da je tu problem zato što zanatlije ne uživaju baš neki status u društvu. Prosto, bolje zvuči kad kažeš da si doktor ili profesor, pa makar bio i na birou rada, nego da kažeš da si zidar ili mesar, ma koju platu imao. To samo oslikava kakav nam je sistem vrednosti u kome živimo - kaže Antić.

Plaćeni poslovi

On napominje da za zanatlijama nije velika potražnja samo u Srbiji već i da najrazvijenije države u svetu vape za njima, tako da je velika šteta što nam se perspektivna odeljenja gase.
- U današnje vreme u Nemačkoj i sličnim državama velika je potražnja upravo za zanatlijama, koje odmah dobijaju radnu dozvolu. A tek tamo dnevnice nisu male. Dobar zidar može i do 20 evra po satu da zaradi, a slično se plaćaju i moleri i bravari i ostale zanatlije, i to zato što u rukama imaju deficitarnu veštinu. Međutim, moram da kažem da su nam deca i lenja. Sva ona rastu sa onim komunističkim "uči da ne bi morao da radiš" i vidite do čega smo došli. Deca nam radije piju pivo ispred dragstora, koje im drugi kupuju, nego što imaju želju da se uhvate za čekić i nešto rade - ističe Antić.