Razarajuća eksplozija u Bejrutu tmurno je podsećanje na duboko zabrinjavajuću činjenicu: hiljade tona amonijum nitrata nebezbedno smeštenih u gradskoj luci nije jedino mesto na kome postoji opasnost od spontane detonacije
Na Filipinima, u Ukrajini, Gruziji, Libiji i Gvineji Bisau postoje opasne velike deponije municije preostale iz sukoba iz prošlosti i sadašnjosti, od kojih su neke opasno blizu stambenih područja.
Prema švajcarskoj agenciji za praćenje oružja, između 1979. i avgusta prošle godine gotovo 30.000 ljudi u 101 državi je ubijeno ili povređeno usled neplaniranih eksplozija na lokacijama gde je smeštena municija. Od 606 zabeleženih incidenata, skoro tri četvrtine odnosilo se na zalihe u državnom vlasništvu.
Jedna od najgorih eksplozija dogodila se 2012. godine u Brazavilu u Republici Kongo, u kojoj je nastradalo više od 500 ljudi.
Sajmon Konvej, viši direktor britanske neprofitne organizacije za uklanjanje mina "Halo Trust", kaže da je prvi potreban korak taj da vlade priznaju da su ta skladišta oružja nebezbedna.
- Oni ih ne smatraju problemom dok ne eksplodiraju - kaže on za "Gardijan".
Sledeći korak je privlačenje ljudi sa pravom ekspertizom da se presele skladišta eksploziva iz stambenih naselja i zatim unište.
- Često je na tim lokacijama loše obezbeđenje i bilo bi previše lako da nestanu sastojci koji bi se koristili za IED-u (improvizovanu eksplozivnu napravu) - kaže Konvej.
Pa posle Bejruta, gde bi danas ljudi trebalo da se zabrinu? Koja su druga mesta koja stručnjaci za municiju smatraju potencijalnim "tempiranim bombama"?
Filipini
Na zaraslom ostrvu prepunom zmija u zalivu Manila nalazi se skladište propadajuće američke municije koja potiče iz Drugog svetskog rata. Zapaljive granate, minobacačke bombe i drugi projektili rasuti su na podu bunkera, a sanduci eksploziva i goriva naslagani su sve do plafona.
Konvej, koji je inspekciju terena sprovodio sa filipinskom vojskom, kaže da postoje dva skladišta koja sadrže 200.000 protivavionskih projektila.
- Ako ta skladišta eksplodiraju, to bi definitivno uticalo na obližnji aerodrom - kaže on.
Postoji još municije iz Drugog svetskog rata sačuvane u mornaričkoj bazi blizu glavnog grada Manile, gde se, kako kaže on, opasno skladište pored savremene artiljerije.
Užas zbog onoga što se desilo u bejrutskoj luci uticao je i na lokalne vlasti na Filipinima. Već u roku od nekoliko dana, filipinska mornarica je pozvala "Halo Trust" da razgovara o tome kako je najbolje bezbedno odložiti svu ovu municiju.
Gvineja-Bisau
Jedno od područja koja najviše zabrinjavaju jeste zapadnoafrička država Gvineja Bisau, gde nepoznata količina avionskih bombi iz sovjetskog doba korodira u toplini i vlazi u nekoliko šupa, u blizini naseljenih mesta.
Neke od bombi datiraju iz pedesetih godina prošlog veka i smatraju se vrlo nestabilnim. Mesto koje najviše brine nalazi se pored grada Bafate sa 22.500 stanovnika.
Razgovori s vladom o bezbednom uklanjanju ovog oružja traju od 2005. godine, ali lokalna politika ih je usporila. "Halo Trust" kaže da su započeli izgradnju sigurnijih skladišta, ali dosad ništa od oružja nije uništeno.
Libija
Libija je prepuna oružja i municije još od revolucije 2011. godine koja je srušila režim Moamera Gadafija. Prema proceni UN-a, više od 200.000 tona municije nije evidentirano, i nalazi se izvan vladine kontrole.
- Ove stvari se lako prenose u zemlje Sahela ili negde drugde - kaže Konvej.
Foto: Reuters
Dana 6. maja ove godine došlo je do početne eksplozije u skladištu municije izvan grada Misrate, a usledili su dan daljnjih eksplozija dok su rakete, projektili i avionske bombe eksplodirali, razbacali šrapnele po širokom području i prouzrokovali nepoznat broj žrtava. "Halo" radi na tome da obezbedi preostala neeksplodirana ubojna sredstva.
Danas je jedno od najvećih briga veliko skladište oružja iz vremena Gadafija u Mizdahu, koje je blizu grada sa preko 20.000 ljudi. Oni koji pokušavaju da otklone ove opasnosti ne moraju da se nose samo sa ograničenjima koje je prouzrokovao KOVID-19, već i sa stalnim opasnostima usled libijskog građanskog rata.
Ukrajina
Kao i nekoliko bivših sovjetskih republika, Ukrajina je ima nekoliko deponija oružja od vremena kada je bila deo SSSR-a.
U 2017. godini dve su eksplodirale. Jedna eksplozija u istočnoj Ukrajini raznela je ogroman magacin raketa i artiljerijskih granata, što je izazvalo evakuaciju više od 20.000 stanovnika koji žive u krugu od 10 km od deponije.
Kasnije iste godine još jedna eksplozija u skladištu sa oružjem izazvala je džinovsku vatrenu loptu, vidljivu sa velike daljine, uništila procenjenih 32.000 tona municije i poslala projektile visoko u nebo.
I Kazahstan i Uzbekistan su takođe imali neplanirane eksplozije na deponijama oružja.
Nepriznata republika Abhazija
U avgustu 2017. godine, neplanirana eksplozija u skladištu na Crnom moru, u kojem se čuvalo više od 2.000 tona eksplozivne municije, poslala je rakete i druge projektile u vazduh, koji su sleteli na zemlju do 12 km udaljenosti.
"Halo Trust" je otada raščistio to područje u Abhaziji, uništivši više od 90.000 predmeta, ali oko trećine municije tek treba da se obezbedi.
Za sve ove zemlje eksplozija u libanskoj prestonici je zastrašujući podsetnik šta se može dogoditi ako se nebezbedno skladišti nestabilni eksplozivni materijal.
Stručnjaci za municiju sada se nadaju da će, ukoliko išta pozitivno može da izađe iz tragedije u Bejrutu, biti da se probudi globalna svest i pojačaju pozivi da ove zalihe oružja i drugog potencijalno opasnog materijala budu bolje obezbeđene ili uništene na bezbedan način, pre nego što bude kasno.
To je bilo baš tu nasred dvorišta, sada se vide samo kapljice krvi. Stvari su bile svuda okolo, Dejan je izvukao jednu kesu iz kutije, upaljač je tu bio kao od bombe. Starija sestra je brzo viknula "baci to iz ruke, ali već je bilo kasno", svedoči Ivan Dimitrijević, rođak porodice Dejana Pavlovića (14), koji je povređen prilikom detonacije detonatorske kapisle na periferiji Kruševca
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
To je bilo baš tu nasred dvorišta, sada se vide samo kapljice krvi. Stvari su bile svuda okolo, Dejan je izvukao jednu kesu iz kutije, upaljač je tu bio kao od bombe. Starija sestra je brzo viknula "baci to iz ruke, ali već je bilo kasno", svedoči Ivan Dimitrijević, rođak porodice Dejana Pavlovića (14), koji je povređen prilikom detonacije detonatorske kapisle na periferiji Kruševca
Evropski lideri sve otvorenije govore o mogućem sukobu sa Rusijom, povećavaju vojne budžete i pripremaju stanovništvo za godine nestabilnosti, ali veliki deo građana nije spreman da zbog takve politike uzme oružje i ode u rat.
Dok porodica, prijatelji i pošteni građani Srbije tuguju za tragično nastradalim policajcem Vasilijem Lalovićem (33) – nevinim čovekom i ocem troje male dece – na društvenim mrežama odvija se monstruozno lešinarenje.
Dok u javnosti pokušavaju da prodaju jeftine priče o institucijama, moralu i promenama, blokaderske uličarske grupacije pod svoje okrilje primaju isključivo likove sa mračnim kriminalnim dosijeima, dokazujući da je za njih brutalno gaženje zakona - sasvim normalna pojava.
Vladimir Pavićević, profesor na Fakultetu političkih nauka i jedan od najvećih kritičara predsednika Aleksandra Vučića, ismejao je ustaškog evroposlanika Tonina Piculu, koga blokaderi kuju u zvezde.
Poznati korisnik društvene mreže Iks, koji se predstavlja kao Narodni neprijatelj, uporedio je blokaderskog glumca Nikolu Đurička sa čuvenim umetnikom i glumačkom legendom Predragom Mikijem Manojlovićem, kog su mnogi blokaderi u prethodnom periodu na sraman način optuživali da je "ćaci".
Slobodan Stupar, ideolog blokadera, demonstrirao je neviđenu količinu mržnje prema Srbiji i Srbima i još jednom pokazao i dokazao da je autošovinizam srž blokaderske politike.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ videćete šta je to rastužilo perjanicu Đilasove stranke Borka Stefanovića, gde voli da boravi propali političar Srđan Milivojević, kuda se to zaputio samozvani revolucionar Aleksandar Jovanović Ćuta, kako vreme provodi bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić...
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" videli ste gde najviše voli da “dokoniše” blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu “pripoveda” blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, zašto je samozvani revolucionar Predrag Voštinić teški licemer, sa kime je to u društvu bila glumica blokaderka Anđelka Prpić...
Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gostujući u Info jutru objasnila je zašto se našla na udaru različitih struktura na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnom delu Srbije.
Zbog višesatnih gužvi na Gradini, vozači koji danas putuju ka Grčkoj mogu uštedeti vreme prelaskom na manje opterećene alternativne granice sa Bugarskom.
U kovčegu ispred oltara Saborne crkve u Beogradu počivaju mošti Svetog Stefana Štiljanovića, velikog dobrotvora i zaštitnika srpskog naroda. Njegove mošti donete su u Beograd kako bi bile zaštičene od ustaša.
Danas slavimo Svetog Prokopija, jednog od ognjevitih svetaca. U narodnom kalendaru ovaj svetac se ubraja u red ognjevitih praznika, zajedno sa Svetim Ilijom i Ognjenom Marijom, a za njegov dan vezuju se brojni strogi običaji i verovanja.
Policija u Skoplju podnela je krivične prijave protiv dvojice muškaraca iz tog makedonskog grada koji se sumnjiče da su silovali ženu iz Srbije (32) koja živi u Skoplju, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije.
U reci Savi, kod Okunščaka u opštini Rugvica, u toku je potraga za trojicom stranih državljana koji su, kako se pretpostavlja, u reku ušli da bi se okupali.
Netfliks je objavio najnoviji izveštaj koji detaljno otkriva koje su to naslove pretplatnici širom sveta masovno gledali tokom prvih šest meseci 2026. godine.
Bila je kraljica pozorišta, ali i žrtva brutalne sudbine. Život Žanke Stokić obeležile su batine, siromaštvo i smrt u samoći, dok joj je spomenik podigla služavka, jer niko drugi nije želeo.
Novi film britansko-američkog reditelja Kristofera Nolana "Odiseja", zasnovan na istoimenom antičkom epu starogrčkog pesnika Homera, ostvario je zaradu od 264,1 milion dolara na svetskim bioskopskim blagajnama tokom prvog vikenda prikazivanja, saopštio je studio "Universal Pictures".
Starleta Stanija Dobrojević odnela je pobedu u rijalitiju Elita 9 i osvojila glavnu nagradu od 100.000 evra, a njen rijaliti put traje više od 15 godina.
Učesnica rijalitija Elita 9 Aneli Ahmić osvojila je 2. mesto u superfinalu "Elite 9", međutim ona je zaplakala kada je videla da je nije sačekao niko od njenih bliskih ljudi.
Pobednica "Elite 9" Stanija Dobrojević uvek je isticala koliko ceni svoju porodicu, a njen brat Sani nije deo javnog sveta već vodi miran život baveći se veterinom i putujući svetom.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.