TRAMPOV NAJHRABRIJI POTEZ! Zašto je predsednik Amerike ušao u otvoreni sukob sa svojim obaveštajnim službama?

U potpunosti sam odobrio da oznaka poverljivosti bude skinuta sa baš svih dokumenata koji se tiču najvećeg političkog zločina u istoriji Amerike, tvitovao je predsednik SAD Donald Tramp.

I time je stupio u otvoreni rat sa sopstvenim obaveštajnim i bezbednosnim agencijama. Jer, ako je afera "Rusijagejt" zločin, onda su svi oni zločinci.

Reč je o aferi koja je pokrenuta još pre izbora 2016. godine,  ta optužba na račun aktuelnog američkog predsednika, da je puka marioneta u rukama svog ruskog kolege Vladimira Putina, obeležila je sve četiri godine Trampovog mandata, dodatno je zatrovala američku političku i medijsku scenu, i, što je verovatno i najvažnije, do te mere je opteretila odnose između dve supersile da je popravljanje njihovih odnosa pretvorila u sasvim nemoguću misiju. A sve je zasnovano na mnoštvu laži i jednom pokušaju spina.

Podvala Hilari Klinton

U najkraćem, kako sad izlazi na videlo, u pokušaju da minira Trampovu kampanju, ali i da skrene pažnju sa skandala oko svojih nestalih mejlova dok je bila državni sekretar SAD, Hilari Klinton i njena kampanja lansirali su aferu "Rusijagejt". I to uz pomoć američkih obaveštajnih službi, i uz znanje tadašnjeg predsednika SAD Baraka Obame.

Ovo je teza koju i sam Tramp zagovara još otkako je, na samom početku svog mandata, ustvrdio da ga je prethodna vlast prisluškivala. U međuvremenu će se ispostaviti i da prisluškivanja jeste bilo, i da afera „Rusijagejt“ zaista predstavlja podvalu kao što Tramp sve vreme tvrdi. Međutim, ovo je samo vrh ledenog brega, čiji će ostatak biti otkriven tek kada – ili, ako – budu objavljena dokumenta s kojih je Tramp skinuo oznaku poverljivosti.

Rasplamsavanje sukoba

Veliko je pitanje da li će se to dogoditi, jer, dok Tramp sad podseća da je oznaku poverljivosti s ovih dokumenata zapravo skinuo odavno, ono malo medija koji su mu bliski otkrivaju i da njihovo objavljivanje lično sprečavaju direktorka CIA-e Đina Haspel i direktor FBI-a Kristofer Vrej. Sukob između predsednika i njegovih službi time je izbio na očigled čitave američke i svetske javnosti. I možda nije zgoreg podsetiti da je poslednji američki predsednik koji je pokušao da suzbije moć ovih službi – Džon Kenedi, koji je pripretio da će „rasturiti CIA-u u hiljadu delića i rasuti ih u vetar“ – završio s metkom u potiljku...

Foto: Informer

Zašto je Tramp baš sada, svega tri nedelje pre predsedničkih izbora, rasplamsao sukob koji je obeležio prethodne predsedničke izbore u SAD? Ko je jači, direktori CIA-e i FBI-a ili predsednik Amerike? I kako će ishod ovog sukoba uticati na odnose Bele kuće i Kremlja?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali istoričar Saša Adamović i publicista Marko Tanasković.

„Ostalo je još municije da se ispali u ovoj aferi koja traje već više od četiri godine“, komentariše Saša Adamović i ukazuje da je američkoj obaveštajnoj zajednici Rusija poslužila kao zgodan izgovor za delovanje protiv različitih političkih smetnji: „Navodi o Trampovom dosluhu s Rusijom iskorišćeni su kako bi njegova kampanja bila prisluškivana i sabotirana. A te 2016. je Džejms Kleper, tadašnji šef američkih obaveštajnih službi, dao odobrenje i da se prisluškuju i evropske konzervativne i suverenističke stranke, takođe pod izgovorom da iza njih stoji Rusija.“

U međuvremenu je, međutim, podseća Marko Tanasković, „afera 'Rusijagejt' neslavno završena, jer je u svom izveštaju, napisanom na preko 500 stranica, specijalni tužiolac Robert Maler morao da prizna da ipak ne postoje nikakvi dokazi o dosluhu između Trampa i Putina“.

Uloga Baraka Obame

Imajući pak to u vidu, napominje Tanasković, "uopšte ne deluju netačno Trampove bombastične tvrdnje“ da je čitava istraga te nepostojeće ruske zavere predstavljala pokušaj puča i najveći politički zločin u istoriji SAD..."

Čitava kampanja koja se sve ovo vreme vodi protiv Trampa očigledno je koordinisana unutar američkih obaveštajnih službi – CIA, FBI i NSA pre svega – koje su radile u korist Hilari Klinton i Demokratske partije.“

Saša Adamović ističe da je neobično važnu ulogu u svemu tome imao čovek koji je i ovog puta imao presudnu reč u odabiru Džoa Bajdena za predsedničkog kandidata demokrata, bivši predsednik SAD Barak Obama, koji je u vreme Trampovog izbora i javno jadikovao zbog toga što ne može da se kandiduje i treći put.

- Krunski dokaz da je Obama sve vreme znao za plan Hilari Klinton da okleveta Trampa tvrdnjama o njegovom dosluhu s Rusima, pa da je samim tim i odobrio taj plan, predstavlja rukom pisana beleška tadašnjeg direktora CIA-e Džona Brenana koja govori da je Obama o svemu bio obavešten. I iz toga može da se vidi da je reč o zaveri u koju je uključeno mnogo ljudi koji su zauzimali najviše pozicije - dodaje kaže Marko Tanasković.

Na videlo sad izlazi i međunarodna dimenzija ove zavere – otkriveno je, naime, da je inicijalna informacija, koja će FBI-u poslužiti kao izgovor da pokrene istragu Trampove kampanje, potekla od britanske obaveštajne službe MI6. A nije nevažan ni podatak da je Đina Haspel, aktuelna direktorka CIA-e koja sad navodno opstruiše Trampovo nastojanje da se istina istera na čistac, u to vreme bila šef ispostave američke obaveštajne službe u Londonu.

Ovom su nameštaljkom Britanci učinili uslugu svojim američkim kolegama, komentariše Saša Adamović, a Marko Tanasković podseća i da se britanska uloga vidi i kroz delovanje bivšeg (ako takvi postoje) funkcionera MI6-a Kristofera Stila, autora diskreditovanog dosijea o Trampovim vezama s Rusijom koji je imao važnu ulogu u pokretanju čitave afere.

Foto: reuters

Nastavak borbe

U svakom slučaju, nastavak borbe između Bele kuće i ovog transatlantskog obaveštajnog aparata „duboke države“ tek predstoji, razume se, pod uslovom da na izborima pobedi Tramp a ne Džo Bajden.

- Ako pobedi na izborima, u svom drugom mandatu Tramp će moći da bude mnogo odlučniji i beskompromisniji jer ga ne čeka reizbor, i mislim da će biti nemilosrdan u čišćenju službi koje su radile protiv njega - smatra Marko Tanasković.

Ipak, ukazuje Saša Adamović, „treba imati u vidu i da se ta američka 'duboka država' izgrađuje već duže od 100 godina, još od uvlačenja SAD u Prvi svetski rat potapanjem 'Luzitanije', i iluzorno je očekivati da je mogla da bude razgrađena za samo četiri godine Trampovog mandata. Potrebno je još vremena i borbe da bi Amerika ponovo, umesto imperije, postala normalna država. A to je preduslov i za poboljšanje odnosa s Rusijom koje u sadašnjoj atmosferi nije moguće.“

S druge strane, upozorava Marko Tanasković, „treba očekivati i da će ove strukture, budu li izazvane na drastičniji način u (eventualnom) Trampovom drugom mandatu, i same odgovoriti još drastičnije nego do sada. Uostalom, ono što se dogodilo Džonu Kenediju, nije se dogodilo slučajno...“

A opet, zaključuje Saša Adamović, „ni Donald Tramp nije sam u ovoj borbi. A onaj deo bezbednosnog aparata koji stoji iza njega valjda je izvukao neke pouke iz prošlosti.“

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.