MISTERIJA KOJA NIKADA NIJE REŠENA Selo od 2.000 ljudi nestalo bez traga

Tokom oštre kanadske zime 1930. godine, boreći se sa snegom i hladnoćom, umorni lovac na krzno, Džo Labele, krenuo je u potragu za sigurnim utočištem

U novembru 1930. godine, selo sa 2.000 ljudi postojalo je kraj jezera Anjikuni u Kanadi. Džo Labele znao je za postojanje tog sela pa se zaputio u njega kako bi pronašao prenoćište, jer je već tamo dolazio i ljudi su bili gostoljubivi.

Međutim, kako je prilazio mestu sve je bilo sablasno tiho, a onda ga je šokirala činjenica da damo više nama nikoga. Naišao je na vatru koja još gori, netaknute zalihe hrane, a stvari seljaka na mestu. Ipak, postalo je jasno da su ljudi sa jezera Anjikuni nestali, a ono što je bilo još čudnije je to da su čak mrtvi nestali iz njihovih grobova. Tako je započela jedna od najneverovatnijih kanadskih misterija, koja i dalje progoni ogromnu severnu divljinu do danas.

Kanada ima manje od 40 miliona ljudi, a većina njene površine je izuzetno izolovana ili potpuno nenaseljena. Jezero Anjikuni se nalazi u provinciji Nunavut, koja je dom najsevernijeg, neprekidno naseljenog mesta na svetu. A naselje Alert nalazi se samo 500 milja od Severnog pola. Dakle, prikladno je da ova zastrašujuća priča dolazi iz mesta koje je toliko daleko od civilizacije.

Duž obala jezera Anjikuni narod Inuita je stvorio svoj dom. Povezani sa rekom Kazan, obilje pastrmke i štuke prvo je privuklo Inuite na plodna ribolovna područja,  a oni su zauzvrat obogatili zemlju svojom kulturom i mističnim pričama o duhovima i zverima, a najpoznatija je ona zastrašujućeg Vendiga. Ali onda su jedne hladne noći u novembru 1930. godine priče nestale i nad selom se spustila užasna tišina.

 

Selo koje nestaje

Lovac Džo Label   istraživao je severni deo zemlje kada je odlučio da potraži sklonište. To područje mu nije bilo strano, a jezero Anjikuni bilo je aktivno mesto za lovce i trgovinu. Ali po ulasku u selo, Labelle je pronašla samo tišinu. Nakon početne potrage, ubrzo je postalo jasno da je selo naglo napušteno. Pronašao je vatru, koja još uvek puši, a preko nje se kuvalo sveže paprikaš. Kada se preselio da pregleda stanove seljana, otkrio je oružje, velike zalihe hrane i njihove stvari i dalje na mestu. Sumnjao je da se seljanima dogodilo nešto strašno i znajući da nikada ne bi napustili mesto bez ikakvog razloga - ili ostavili za sobom dragocene resurse (nakon pregleda skladišta, našao je da je i dalje puno pastrmke). Labele je otišao da traži dokaze o njihovom iznenadnom odlasku, ali u snegu nije mogao da nađe korake ili otiske. Uprkos hrani i skloništu, nije mogao da se zadrži u pustom selu i pešačio je do najbliže telegrafske stanice da pošalje poruku. Nekoliko sati kasnije stigla je Kraljevska kanadska policija.

Dok su planinari putovali do sela, pridružio im se lovac Armand Laurent i njegova dva sina. Pitali su Laurenta i njegove sinove da li su nedavno videli nešto čudno u toj oblasti za koju je Laurent priznao da je nekoliko dana ranije video misteriozni blistavi predmet. Rekao je da je predmet bio u vazduhu i da je mogao da promeni oblik i da je krenuo u pravcu jezera Anjikuni.

Vojska je stigla je u grad i sastala se sa Labelom. Dok su bili tamo, uspeli su da potvrde njegov čudan izveštaj i naprave još nekoliko svojih otkrića. Na periferiji grada, u seoskim grobljima, pronašli su otvorene i prazne grobove. Skrnavljenje grobova nije samo nezakonit čin u većini zajednica, već se smatra gnusnim tabuom za narod Inuita. Planinari nisu verovali da je to delo životinja jer je zemlja bila teško zaleđena i da za iskopavanje tela bio je potreban alat. Prisustvo naslaganih stena pored svake grobnice samo je uvećavalo njihove sumnje. Planinari su odmah naredili potragu za nestalim seljacima, ali nisu uspeli da pronađu dokaze o tome gde su nestali ili šta im se dogodilo.

Međutim, otkrili su čopor pasa na periferiji sela koji su umrli od gladi pre nego što ih je prekrio sneg. Iako su neki istraživači kasnije tvrdili da su psi bili vezani kada su pronađeni, i dalje ostaje pitanje kako su uspeli da umru tako brzo kada je bilo očigledno da je selo napušteno samo nekoliko sati pre Labelinog prvobitnog dolaska.

Kao da ova priča nije dovoljno čudna, službenici kraljevske vojske izjavili su da su videli tajanstvenu pulsirajuću svetlostna nebu iznad jezera Anjikuni dok su istraživali mesto događaja.

Selo mrtvih

Sada, svetla na nebu severne Kanade nisu nenormalna. Severna svetlost je predivan prirodni fenomen koji se može videti čak i iz najjužnijih delova zemlje, ali svetla koja su pronašli ovi ljudi za potragu i spasavanje nisu bila nimalo slična prirodnom čudu koje su navikli da vide. Svetla koja su ugledali na horizontu bila su plavičasta i pulsirajuća.

Slično kao i u čitav slučaj, svetla nikada nisu objašnjena. Posle duge i teške istrage, službenici RCMP-a su koristili bobice pronađene u blizini kako bi utvrdili da seljana nema gotovo dva meseca. Ovo je pokrenulo pitanje: ko je koristio njihovo seosko nalazište ako ih više nije bilo i zašto?

Prvi izveštaj o iskušenju u štampi pojavio se u novinama Le Pas, Manitoba, gde je izveštač Emmet Kelleher prvi put objavio priču o nestanku u novembru 1930. Ubrzo nakon toga, priču su objavile i druge novine, Danville Bee iz Kvebeka. Izveštaj zbog  kog se slučaj našao u centru pažnje države bio je članak objavljen u časopisu Halifak Herald koji je u svom naslovu napuštenu lokaciju nazvao "Selom mrtvih". Nakon toga priča je bila u brojnim novinama, prelazeći kontinent pre nego što je na kraju izbledela iz sećanja ljudi.

Autor Frank Edvards 1959. godine uključio je priču u svoju knjigu "Stranger than Science". Ovo je privuklo pažnju RCMP-a koji je sada tvrdio da se događaj nikada nije dogodio i da je Edvards to izmislio da poboljša prodaju knjiga. Iako se mnogi slažu da je Edvards više nego verovatno ulepšao veći deo priče za svoju knjigu, ostaje činjenica da postoje dokumentovani izveštaji u štampi iz 1930-ih o nestanku. Takođe postoje zapisi o dve istrage koje je sproveo RCMP o događaju, a poslednja se dogodila 1931. Sa zanimanjem za obnavljanje slučaja, sprovedena su dalja istraživanja dve odvojene istrage. Otkriveno je da je Labele nov na severnim teritorijama, a ne sezonski lovac za koji je tvrdio da jeste. Takođe je izašlo na videlo da je Emmet Kelleher bio poznat kao senzacionalistički novinar koji je često pisao priče o divljem Severu radi dramatičnog naslova. Poslednja reč o tom pitanju opisuje Labela kao neiskusnog lovca koji nije imao ni znanja ni iskustva da zna šta je video u napuštenom selu i taj početni novinski izveštaj uglavnom se zasnivao na Kelleherovoj divljoj mašti i slušanju. RCMP je presudio da je nestanak sezonski ili trajno napušten s obzirom na nomadsku prirodu naroda Inuita, iako su primetili da im je čudno da iza sebe ostave oružje i namirnice.

Teorije o vanzemaljcima 

Mnogi ne uzimaju zvanični stav RCMP-a s puno poverenja, što je slučaj ostavilo širom otvorenim za neke živopisne alternativne zaključke. Popularna teorija koju su preneli entuzijasti NLO-a uglavnom se zasniva na izveštajima oficira RCMP-a koji su bili svedoci čudnih svetla na nebu tokom početne istrage, čak i čudnog letećeg objekta o kome je izveštavao Laurent's. Oni pretpostavljaju da su Inuiti bili žrtve masovne otmice vanzemaljaca, odvedene direktno iz njihovih domova.

Druge teorije se upuštaju u osnovni sistem verovanja Inuita i u zle duhove u njihovom panteonu. Iako je Vendigo privlačna opcija, s obzirom da se čini da je postao zaštitno šumsko čudovište Kanade, neki veruju da je odgovoran inuitski bog neba Torngarsuk, ako je zaista bilo umešano u nešto neprirodno. Još jedna popularna teorija je da su pripadnici sela nekako povučeni u drugu dimenziju. Kao što je često slučaj, istina o tome šta se zaista dogodilo na jezeru Anjikuni postala je iskrivljena. Kako je vreme prolazilo, činjenica je ustupila mesto fikciji, čineći razliku između njih dve gotovo nemogućom. Ipak, priču je teško ispričati, bez stvarnog zaključka, bilo racionalnog bilo natprirodnog, ako se uopšte i dogodila. Tajanstvena sudbina tih nestalih seljaka popularna je priča o duhovima koju se može deliti oko logorske vatre, posebno kada se priča pod noćnim nebom u divljini kanadskog severa.