• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer.rs/jutarnji/guardian

29.01.2021

13:43

TUGA U NAJSIROMAŠNIJOJ ZEMLJI EVROPE! Ljudi umiru, a nemaju novac za kupovinu vakcina!

Vesti

TUGA U NAJSIROMAŠNIJOJ ZEMLJI EVROPE! Ljudi umiru, a nemaju novac za kupovinu vakcina!

Podeli vest

Srećan sam što radim na 'prvoj liniji' i što vidim da kanadski zdravstveni sistem tako dobro funkcionira', napisao je Aleku Matraguna u objavi na Fejsbuku. 'Ali tužan sam što sam vakcinisan pre svoje majke koja radi u zdravstvenom sistemu u Moldaviji', piše Gardian

Matraguna je stručnjak za sonografiju iz Moldavije koji živi u Montrealu. Njegova majka ima 61 godinu i pedijatrica je s više od 30 godina radnog staža. Ipak, kako kaže, ona nema pojma kada bi vakcina protiv kovida-19 mogla da postane dostupna za nju i za više od 53.300 zdravstvenih radnika u najsiromašnijoj evropskoj zemlji.

"Imala sam sličnu reakciju i u vezi svoje porodice u Moldaviji kad sam još početkom decembra u svojoj lokalnoj londonskoj ordinaciji vidjela natpis koji kaže da je vakcina na putu. U to vreme moja baka se tek oporavila, a otac se još borio s posledicama virusa", kaže Paula Erizanu, moldavska spisateljica s prebivalištem u Londonu.

Većina zapadnoevropskih vlada već je obavila prvu fazu vakcinacije zdravstvenih radnika i prelazi u drugu fazu, uprkos tome što problemi s proizvodnjom podrivaju stvaranje zaliha. Moldavija, najsiromašnija evropska zemlja, još nije uspela da obavi niti jedno cepljenje jer ne može da priušti kupovinu vakcina.

Moldavska vlada ne očekuje da će prvu seriju dobiti pre kraja februara, a čak ni taj raspored nije siguran i ispunjen je birokratskim kašnjenjima. Ukrajina, Gruzija i Jermenija u sličnoj su situaciji. Tako u Evropi izgleda 'katastrofalni moralni neuspeh' zbog distribucije vakcina, kaže čelnik Svetske zdravstvene organizacije, Tedros Adhanom Gebrejesus.

Ekonomski najugroženije evropske zemlje oslanjaju se na Kovaks, program za države s niskim prihodima koji je, kao reakciju na pandemiju, pokrenula SZO. Kroz taj program biće zagarantovane vakcine za 20 odsto stanovništva neke zemlje. Što se tiče ostalih doza koje su im potrebne, ove zemlje traže pomoć od bogatijih komšija. Ipak, teško da je to način da se reši globalna pandemija. U međusobno povezanom svetu nijedna zemlja nije sigurna dok svaka zemlja nije sigurna.

"Kod kuće sam u Kišinjevu još od decembra, a vesti o smrti povezanih s kovidom članova porodice, bliskih prijatelja, bivših kolega ili poznatih osoba, svakodnevna su pojava. Ukupna stopa smrtnosti u Moldaviji porasla je za 21 posto između maja i decembra 2020. u poređenju s istim razdobljem 2019. godine", kaže Paula Erizanu.

Zdravstveni sistem je preopterećen. Jedan muškarac u 60-im godinama, zaražen virusom, morao je u dvorištu bolnice, na hladnoći, tri sata da čeka slobodan krevet. Prošlog proleća videozapisi pacijenata iz manjih provincijskih bolnica pokazali su šokantne uslove koji uključuju nedostatak grejanja ili čiste vode. U jednoj bolnici muškarac je umro u toaletu, a osoblje se satima bojalo da mu se približi zbog nedostatka zaštitne opreme. Na kraju su zamolili druge kovid pacijente da iznesu telo i prekriju ga čaršavom. 

Foto: AP PHOTO

Najviša stopa infekcije među medicinarima u Evropi

"S 2,6 miliona stanovnika, Moldavija je zabeležila nešto manje od 157.000 zvaničnih slučajeva kovida-19 i više od 3.300 smrtnih slučajeva. Ipak, stvarni broj zaraženih verovatno će biti puno veći, budući da je vlada dnevno testirala samo između 1.000 i 3.000 ljudi, dostigavši ​​neverovatnu stopu od 58 odsto pozitivnih testova u decembru. Osobama s lakšim simptomima često se nedeljama odbijaju preglede. Lekari s prve linije koji rade na kovid odeljenjima jedini su medicinari koji su testirani. Štaviše, iako su moj otac i baka ozbiljno oboleli i imali mnoge tipične simptome kovida, njihovi su testovi bili negativni. Testirani su samo jednom", kaže Paula Erizanu.

Stopa infekcija među medicinskim osobljem bila je 25 posto u maju, što je najviša stopa u Evropi, u poređenju sa samo 12 odsto u susednoj Rumuniji.

Pandemija je rasvetlila ozbiljno nedovoljno finansiranje i loše upravljanje prenapregnutim javnim zdravstvenim uslugama ove bivše sovjetske republike. Dugoročne posledice mogle bi da budu katastrofalne. 

Slučaj Matraguna pokazuje jedno od najhroničnijih oboljenja moldavskog zdravstvenog sistema: odliv medicinskog osoblja. Nešto manje od trećine zdravstvenih radnika već je u dobu za odlazak u penzijuu. Prosečna mesečna plata lekara opšte prakse sada iznosi oko 480 evra, i to nakon povećanja od 30 posto u 2020. Uz ograničena sredstva, oni koji ostaju kod kuće bore se s korupcijom i politizacijom bolničkog upravljanja. Mnogi traže bolje mogućnosti i pravednije sisteme u inostranstvu. Bez masovnih financijskih injekcija i modernizacije sistema zdravstvene zaštite, mladi medicinari iz Moldavije nastaviće da odlaze u bogatije zemlje, dok će Moldavci kod kuće na kraju imati još lošiju zdravstvenu zaštitu.

Masovno iseljavanje nije problem samo zdravstvenom sistemu Moldavije: to je verovatno najveći izazov čitave zemlje. U nedostatku prilika za posao kod kuće ili u potrazi za boljim životnim standardom na zapadu, Rusiji ili u Izraelu, više od milion Moldavaca - uključujući i Paulu Erizanu - napustilo je zemlju. 

Foto: Tanjug/AP

Bez pomoći građanima

Maske su obavezne čak i na ulicama, uspostavljena su pravila socijalnog distanciranja i trgovine svima mere temperaturu, ali ne poštuju svi ljudi vladine preporuke, a skepticizam prema vakcinama izrazito je visok, čak i među zdravstvenim radnicima. U anketama ljudi kažu da ih više brine ekonomska, a ne zdravstvena kriza: bolest čak ne ulazi u pet glavnih briga koje Moldavci imaju - na vrhu je budućnost njihove dece, visoke cene, siromaštvo, nezaposlenost i korupcija .

Tokom 2020. godine Moldavija je bila jedna od retkih evropskih država koja nije pružala gotovo nikakvu finansijsku pomoć građanima ili malim preduzećima. Posledice će se odraziti i na 2021. godinu. Novoizabrana predsednica Maja Sandu, bivši ekomista Svetske banke, inaugurisana je na Badnjak i osigurala je razna obećanja zapadnih partnera, uključujući donaciju od 200.000 doza vakcina iz Rumunije i podršku Evropske unije u iznosu od 15 milijuna evra.

Međutim, izvršna vlast Moldavije u međuvremenu je podnela ostavku, vladi nedostaje legitimna parlamentarna većina, a politička klasa bori se oko toga kako organizovati prevremene parlamentarne izbore, dok istovremeno smišlja kako izvesti masovni program vakcinacije.

Svetla na kraju našeg tunela, nema ni na vidiku.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske
"Bosanski lonac" pred pucanjem?!

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske

Gost "Info jutra" na Informer televiziji bio je predsednik udruženja Krajišnika Mile Bosnić koji je govorio o spletu velikih tenzija sa izvorištem u odlukama Kristijana Šmita, visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kojeg Banjaluka ne priznaje, a koje su išle direktno na štetu Republike Srpske uoči presude protiv lidera Republike Srpske Milorada Dodika i o tretnjama da se ovaj splet okolsnosti izrodi u najveću krizu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a samu Srpsku dovede na korak od proglašenja samostalnosti.

23.12.2024

10:51

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set