NEMA MIRA OD NASTANKA IZRAELA! Sukob u Pojasu Gaze i istorija konflikta Jevreja i Palestinaca
Podeli vest
Sukob u Pojasu Gaze, gusto naseljenom području koje čini uzak primorski pojas između Izraela i Egipta, dužine 40 i širine 10 kilometara, deo je arapsko-izraelskog sukoba koji traje od nastanka države Izrael
Nakon raspada Osmanlijskog carstva, deo njegovih teritorija na Bliskom istoku bio je pod britanskom kontrolom pod mandatom Lige naroda. Generalna skupština UN-a je 1947. godine usvojila Rezoluciju prema kojoj je britanski mandat prestao da postoji i preporučeno je da se na toj teritoriji do 1948. osnuju dve države - arapska i jevrejska.
Centralna komanda vazduhoplovnih snaga Sjedinjenih Država (USAFCENT) saopštila je u četvrtak da su borbeni avioni F-18 ("hornet", u prevodu "stršljen") raspoređeni u Saudijskoj Arabiji radi unapređenja bezbednosti i stabilnosti usred eskalirajućeg nasilja na Bliskom istoku
13.05.2021
11:17
Arapska zajednica je ovu podelu Palestine smatrala nepoštenom, jer su na teritoriji živeli mnogi Arapi koji su, prema planu UN-a, dodeljeni jevrejskoj državi. Odmah nakon proglašenja Izraela maja 1948, Liga arapskih država objavila je rat novoj zemlji. U napadu na Izrael bili su uključeni Egipat, Sirija, Transjordan, Irak i Liban. Tako je počeo arapsko-izraelski sukob, koji se smatra jednim od najdužih u modenoj istoriji.
Srž konflikta nalazi se u tome da Palestina traži punu nezavisnost od Izraela, te napuštanje svih izraelskih vojnika sa njenih teritorija, dok izraelski ortodoksni Jevreji, nacionalisti i desničari to odbijaju, jer smatraju da Zapadna obala i Gaza istorijski pripadaju Jevrejima.
Smatraju da Palestinci nisu narod, da nisu postojali pre osnivanja države Izrael 1948. godine, već da su palestinski nacionalizam izmislile arapski vođe kako bi uništili Izrael.
Uprkos dugogodišnjim naporima međunarodne zajednice da se reši ovaj spor i uprkos tome što je Izrael sklopio mir sa Egiptom i Jordanom, Izraelci i Palestinci do danas nisu uspeli da postignu mirovni dogovor.
Glavni kamen spoticaja su status Jerusalima, koji obe strane smatraju svetim mestom, međusobno priznanje, granice, bezbednost, pravo na vodu uz reku Jordan, izraelska naselja na Zapadnoj obali, palestinska sloboda kretanja i pravo Palestinaca na povratak unutar granica Izraela nakon egzodusa nastalog usled izraelskog rata za nezavisnost.
Arafat i Abas
Prestanak sukoba se često navodi kao moguće rešenje dve države, a prema istraživanjima većina Izraelaca i Palestinaca smatra da je to najbolja solucija. Ipak, nepoverenje i trzavice su često znale da eskaliraju: prva i druga intifada su odnele na hiljade života na obe strane, uz izostanak bilo kakvog rešenja.
Obe strane su odbile da dele istu teritoriju sa drugom stranom, iz straha od dominacije. Jaser Arafat postao je formalni vođa pokreta za samostalnu Palestinu u 20. veku, ali izraelski službenici gledali su na njega negativno i optuživali ga da podržava terorizam protiv Jevreja.
Nakon Arafatove smrti 2004, njegov naslednik Mahmud Abas pokušao je da pokrene novu rundu mirovnih pregovora, ali bez uspeha. Iako se odnos u međuvremenu poboljšao sa Zapadnom obalom, stanje ostaje eksplozivno u Gazi, gde su vođena dva rata, od kojih je poslednji bio 2014. godine.
Između 1993. i 2000. broj izraelskih doseljenika povećao se za 117 odsto u Gazi i najmanje 46 procenata u Zapadnoj obali. Izrael je, takođe, ukinuo dozvole za prebivalište palestinskim prebivaocima u istočnom Jerusalimu koji nisu imali dokumente kojim bi dokazali da je njihovo središte života unutar Jerusalima.
Terorizam i odmazde
Tako je 1.641 Palestininac izgubio pravo na boravak u Jerusalimu između 1996. i 1998. godine. Sukob je odneo preko 20.000 života od 1948. na obe strane. Posljednji mirovni pregovori prekinuti su 2014. godine.
Izraelski premier Benjamin Netanjahu izjavio je 2015. da neće dozvoliti palestinsku državu zapadno od Jordana. Od 50-ih godina 20. veka, grupe terorista redovno su se infiltrirale na teritoriju Izraela iz pojasa Gaze, organizirajući sabotaže i terorističke napade.
Izraelska vojska preduzela je odmazde, a zbog akcija arapskih terorista Izrael je preuzeo kontrolu nad pojasom Gaze. Područje Gaze čini uzak primorski pojas između Izraela i Egipta, dužine 40 i širine 10 kilometara.
Nakon proglašenja nezavisnosti Izraela 1948, tu je formirano nekoliko izbegličkih kampova za proterane Palestince, u kojima se još uvek nalazi oko 500.000 ljudi. Sa ukupno milion i po stanovnika, Gaza je jedno od najgušće naseljenih i istovremeno najsiromašnijih područja na svetu.
Zid i brisani prostor
Rašireno siromaštvo, zajednička granica sa Egiptom preko koje se mogu prokrijumčariti oružje i eksploziv i pre svega, krvavi obračuni sa Izraelcima stvorili su od nje najtvrđe uporište ekstremističkih palestinskih organizacija. Hamas, Islamski džihad i ostali uvek su u Gazi imali više pristalica nego na Zapadnoj obali. Ni izraelsko povlačenje 2005. nije mnogo promenilo situaciju.
Duž čitave granice sa Izraelom sagrađen je visok zid sa dosta brisanog prostora sa palestinske strane, da bi sprečio upade militantnih odreda i bombaša samoubica. Izrael pod kontrolom drži i granične prelaze, vazdušni prostor i obalu, dovod vode i struje, uvoz i izvoz, naplatu poreza i čitav protok novca sa inostranstvom uključujući i donacije, tako da se Gaza može vrlo brzo i efikasno izolovati od ostatka sveta.
Najnoviji sukobi između Izraelaca i Palestinaca eskalirali su od ponedeljka kad je u sukobima u Jerusalimu povređeno oko 300 Palestinaca i 20-ak policajaca. Policija je upala i u džamiju Al Aksa, što Palestinci smatraju skrnavljenjem te islamske svetinje. Istog dana su Jevreji slavili Dan Jerusalima, godišnjicu zauzimanja Istočnog Jerusalima u Šestodnevnom ratu 1967. godine.
Masovni protesti Palestinaca počeli su zbog najave da bi neke porodice mogle biti izbačene iz kuća koje su ranije pripadale Jevrejima u arapskoj četvrti Šeik Džarah. Prema zakonu, Jevreji čiji su preci odande proterani u ratu 1948. mogu dobiti kuće nazad, dok to pravilo ne važi za proterane Palestince.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Najmanje 10 civila ubijeno je danas, a 30 ih je povređeno u izraelskom bombardovanju škole u kojoj se nalaze raseljena lica u izbegličkom kampu Al-Šati, zapadno od grada Gaza, prenosi Wafa.
Izraelka policija uhapsila je Eliezera Feldštajna, visokog zvaničnika i pomoćnika izraelskog premijera Benjamina Netanjahua zbog navodnog odavanja poverljivih obaveštajnih podataka stranim medijima u nameri da se sabotira sporazum sa Hamasom o primirju i oslobađanju talaca, preneli su danas zapadni mediji.
Navodno curenje poverljivih dokumenata o Gazi koji uključuju pomoćnika izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, uzburkalo je izraelsku političku scenu i razbesnelo porodice talaca koje drži Hamas, nakon što je, prema navodima izraelskog suda, ta afera ugrozila napore Izraela da oslobodi taoce.
Centralna komanda vazduhoplovnih snaga Sjedinjenih Država (USAFCENT) saopštila je u četvrtak da su borbeni avioni F-18 ("hornet", u prevodu "stršljen") raspoređeni u Saudijskoj Arabiji radi unapređenja bezbednosti i stabilnosti usred eskalirajućeg nasilja na Bliskom istoku
Donald Tramp ispuniće svoje najdramtičnije predizborno obećanje! Objaviće listu klijenata repera Šona "Didija" Kombsa i Džefrija Epstajna, pišu svetski medii, podsećaući da je Ilon Mask to najavio još u oktobru.
U Novom Sadu je u 18 sati počela blokada Varadinskog mosta koju su organizovale grupe „Sviće“ i „Stav“ u znak protesta zbog tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu.
Tokom Sprecijalnog programa Informer TV došlo je do oštrog sukoba na temu odnosa SAD prema Srbiji i kosovskom pitanju između gostiju voditelja Informer TV Igor Ćurčića, Miljana Damjanovića iz SRS-a i političkog analitčara Srbe O. Filipovića.
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
Pune dve nedelje traje potera za opasnim dvostrukim ubicom Alijom Balijagićem. Prvo u Crnoj Gori, zatim i u Srbiji. I ništa. U jednom selu ušao je kod žene u kuću i popio par rakija. U drugom viđen je kako šeta sa puškom oko ramena, a u trećem je, navodno, ušao u lokalni autobus.
Više lica povređeno je danas poslepodne od sačme nakon što je neko od prisutnih pucao na svadbi u Titelu, najverovatnije u nameri da pogodi jabuku na krovu.
Broj obolelih od velikog kašlja u Srbiji, nastavio je da raste i u oktobru, pokazali su izmevštaji iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Zaraza malih boginja u Srbiji nikako da se stabilizuje, broj obolelih ponovo počinje da raste, što potvrđuje činjenica da su u oktobru mesecu morbile potvrđene kod 102 osobe.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da se, prema planu budžeta za 2025. godinu, predviđa povećanje penzija, plata u javnom sektoru, ali i novac za izgradnju puteva, škola i bolnica.
Sezonska vakcina protiv gripa preporučljiva je i mladima i starijima, pogotovo hroničnim bolesnicima, jer pored zaštite od gripa i infekcija, štiti i od teške kliničke slike, kao i fatalnog ishoda, tvrde stručnjaci za Informer.
Darko Pančev poručuje da njegov bivši klub ima izuzetno teške protivnike u Ligi šampiona i da je između ostalog zbog toga na samom dnu elitnog evropskog takmičenja.
Glumac Tihomir Arsić preminuo je 7. decembra 2020. godine. Tokom svoje dugogodišnje karijere bio je jedan od miljenika "sedme sile" jer je medijima rado izlazio u susret i davao intervjue.
U utorak 12. novembra 2024. godine na sceni "Mira Trailović" u 20 časova premijerno će biti izvedena predstava "Junaci doba krize", Vila Arberija u režiji Andree Pjević.
Reper Nenad Aleksić Ša i njegova devojka, pevačica Miona Jovanović, u sredu, 6. novembra, pobegli su iz "Elite 8" i odmah otišli u stan koji je reper pazario prošle godine od para zarađenih u rijaliti programu.
Pevač Haris Džinović u godini za nama razveo se od dizajnerke Meline Džinović, a sada je u emotivnoj ispovesti govorio o krahu braka koji je potresao domaću javnost.
Brankica Janićijević, majka rijaliti učesnice Sofije Janićijević, podnela je prijavu protiv Milice Velićković, koja je sada otkrila šta je izjavila u policiji.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.