"OLUJA", SIMBOL STRADANJA SRBA! Cucić: Stotine se i dalje vode kao nestali, 30.000 stanova je ostalo, neisplaćene penzije, niz nerešenih pitanja...

Više od 650.000 izbeglih ili prognanih tokom ratova devedesetih godina stiglo je u Srbiju, a sada je u tom statusu oko 12.500 ljudi, rekao je danas komesar za izbeglice Vladimir Cucić povodom 26. godina od hrvatske vojne akcije "Oluja" u kojoj je proterano više od 250.000 Srba

Cucić za Tanjug ocenjuje da je "Oluja" sama po sebi jedno veliko stradanje, ali i simbol stradanja u prethodnim akcijama na području tadašnje Krajine, stradanja na Kosovu i Metohiji, u Sarajevu, Zenici, Tuzli, Mostaru, Bihaću i nizu drugih mesta.

Podseća da je tokom Oluje proterano više od 250.000 ljudi, nastradalo oko 2.000, a da se i dan danas ta agonija rasteže činjenicom da se još nekoliko stotina vode kao nestali, iako je dobar deo njih već ekshumiran.

"Mi smo uradili više od 24.500 trajnih rešenja, kroz Regionalni stamnbeni program bližimo se broju od 6.000 trajnih rešenja, a u narednih mesec i po dana trebalo bi da pređemo taj broj. Inače Regionalni stambeni program ima 7.600 i u sledećih godinu i po dana ćemo i to završiti", kazao je Cucić dodajući da se nada nastavku aktivnosti.

Od 1.200 kolektivnih centara koliko je u Srbiji bilo, sada ima samo jedan jedini kolektivni centar, kaže Cucić dodajući da se i za njegovo zatvaranje bore godinama, ali da nažalost lokalne vlasti u Bujanovcu nisu najspremnije da to završe.

"Zatvorićemo i to, mi smo se opredelili kada smo krenuli da zatvaramo da ih ne raseljavamo, dosta su raseljavani, mi smo sve do jednog čoveka na određeni način pomogli da se useli u nešto njegovo, trajno", kazao je Cucić.

30.000 stanova ostalo

Kada je reč o povratnicima, Cucić kaže da je jedan broj ljudi uzeo dokumenta Republike Hrvatske jer mu je to bio preduslov da završi niz svojih otvorenih pitanja, odnosno da ih ne terete porezom, da može da vrati poljoprivredno i drugo zemljište, da ima prava na obnovu.

"Nažalost, više od 30.000 stanova je ostalo, nema ih, ostalo je još niz nerešenih pitanja, neisplaćenih penzija, što je sramotno pitanje - velika mrlja na pravnom sistemu Hrvatske jer vi ste državljanin Hrvatske, a diskriminisani ste samo zato što se zovete Jovan, a ne Ivan i ne daju vam tri i po godine penziju", kaže.

Dodaje da su ostali koji se vraćaju, više od 90 odsto njih stariji, koji su svoju penziju obezbedili negde drugo.

Foto: Beta

"Veoma je mali broj ljudi koji su u dobu kada radna sposobnost još uvek nije izgubljena, mesta se prazne i od Hrvata", kaže i dodaje da ne veruje da će se i dalje u Hrvatsku ljudi vraćati, odnosno kako kaže, broj povratničkih porodica je sve manji.

Iako više nema tenzija koje su bile, Cucić kaže da se svake godine u proseku jedan ili dva puta nađe nekakav razlog da nekoga uhapse i optuže za neki zločin i to objave na sva zvona, a onda posle godinu, godinu i po dana ga puste bez objavljivanja da je pušten, da ništa nije dokazano i da su na taj način njegova prava bila ugrožena.

"Igranka traje, nama je žao što je tako, mi živimo jedni pored drugih, nekada smo živeli jedni sa drugima, ali i kao jedni pored drugih treba da budemo dobre komšije", kaže Cucić.

Srbija delima pokazala

Primećuje da i jedan broj ljudi i dalje nosi dva pasoša, ima očekivanja od obe strane.

"Mi smo to kao Srbija shvatili i nismo doživeli kao nikakvu prepreku, naprotiv. U Srbiji su bile potrebe, a prava su ostala u Hrvatskoj. Mi smo se postarali o potrebama, da li se neko postarao o pravima to je pitanje za njih, a mislim da vreme pokazuje da to baš i nije slučaj", smatra Cucić.

U Srbiji je do promene demografske strukture došlo samo zato što je neko došao, a ne zato što je Srbija bilo koga isterala, kaže Cucić i dodaje da na to treba da budemo ponosni.

"Potrebno je da budemo ponosni na to da među raseljenima, izbeglima i proteranima, 24 odsto nisu Srbi, pa ako su se oni opredelili da im Srbija bude domovina i da ovde nisu imali problem zbog toga, to je dokaz jednog ozbiljnog opredeljenja, nastojanja i dela", naveo je.

Kako kaže, Srbija je delima pokazala jer svaka zgrada može da se opipa, svaki čovek može da kaže da li je dovoljno pomognut.

"Verovatno ne, ali daleko više od onoga u onome što je nekada zvao domovina i otadžbina, jer to mu više nije otadzbina, ni domovina, sada mu je domovina Srbija", rekao je Cucić.