BLUMBERG UPOZORIO BAJDENA, ovu grešku s Putinom nikada više ne sme da ponovi!

Američki predsednik Džo Bajden ponovo prikazuje Rusiju kao slomljenu silu, čija ekonomija ne proizvodi ništa osim nafte i gasa, ali Amerikanci se nadaju da on u stvari ne misli tako. Činjenica da to nije istina samo je pola problema. Ponavljajući ovu melodiju, američki lideri dovode sebe u problem jer ruski predsednik Vladimir Putin u isto vreme i mrzi i obožava to što je Rusija potcenjena, piše Blumberg

Bajden je 27. jula o Putinu rekao sledeće: „Razgovarao sam sa gospodinom Putinom i sada ima stvarnih problema. On vlada ekonomijom u kojoj postoje samo nuklearno oružje, naftni izvori i ništa drugo. Ništa. Njihova ekonomija - šta je to? - osma je u svetu. On zna da ima problema, a zbog ovoga je, čini mi se, samo još opasniji. "

Takvi razgovori u američkim političkim krugovima imaju dugu istoriju. Na primer, pokojni senator Džon Mekejn je voleo da naziva Rusiju „benzinskom pumpom koja se pretvara da je država“. Međutim, stvarnost je sasvim drugačija.

Prema Međunarodnom monetarnom fondu, Rusija je na 11. mestu u svetu po nominalnom BDP -u u dolarima, a na 6. po paritetu kupovne moći, samo neznatno iza Nemačke. 

Zvanična ruska statistička agencija Rosstat nedavno je procenila puno učešće nafte i gasa u ruskom bruto domaćem proizvodu, uključujući njihove doprinose drugim sektorima, i dostigla je 15,2% 2020. godine, u poređenju sa 21,1% 2018. godine. Ovaj sektor ima 8% udela u BDP -u SAD -a.

Rusija nije izvozna velesila, ali ona ima dovoljno veliko domaće tržište da održi jednu od najvećih svetskih i, što je važno, najotpornijih ekonomija. Putinovi ekonomski menadžeri uspešno istiskuju više gotovine iz domaće ekonomije, a manje iz energetskih izvora. Rusija i dalje zavisi od nafte i gasa za 27,9% prihoda svog federalnog budžeta, ali se ovaj udeo značajno smanjio poslednjih godina; u 2020. godini, kombinovani prihodi od poreza na dodatu vrednost, akciza i poreza na prihod preduzeća premašili su, prvi put u istoriji Rusije, doprinose "ugljovodonika" u budžet.

Drugim rečima, Putin nema "stvarnih problema" sa ruskom ekonomijom, osim neravnoteža, korupcije i anemičnog rasta. Nejasno je i zašto bi ga navodni ekonomski očaj „učinio opasnijim“; istinske teškoće su zapravo učinile sovjetske i ruske lidere povodljivim, a ne agresivnim krajem 1980 -ih i do 2000 -ih.

Dakle, ako je Bajden mislio ono što je rekao, on je loše informisan i izvlači zaključke iz loših informacija koje je upio. To može dovesti do neprijatnih posledica.

Foto: Tanjug

Putin ne prihvata omalovažavanje u javnosti, što je Bajdenov bivši šef Barak Obama otkrio na štetu američkih interesa. Kada je Obama Rusiju nazvao „regionalnom silom“, Putin nije krio da da to smatra „nepoštovanjem“; ubrzo nakon toga SAD su se bavile ruskom intervencijom u Siriji koja je poremetila njene bliskoistočne planove i pokazala da bi Rusija mogla da projektuje moć daleko izvan svoje neposredne blizine. Ako se veruje da se Rusija uspešno umešala u predsedničke izbore u SAD -u 2016., kao što izgleda to rade mnoge demokrate, ta projekcija može doseći čak i do Bele kuće.

Dinamična, otvorena ekonomija koja proizvodi popularnu robu široke potrošnje ili softver nije, kao što je Putin uverljivo pokazao, preduslov za geopolitičku moć. Probijanje iznad sopstvene ekonomske težine relativno je jednostavno kada ima dovoljno novca za inovativno naoružanje i kada autoritarni politički sistem predviđa brze, često lično motivisane odluke. Potcenjivanje veštog igrača poput Putina sa ogromnom zemljom na raspolaganju ne samo da ga ljuti - ono ga osnažuje da u svakoj prilici napadne. S obzirom na to da je situacija u Ukrajini još uvek neizvesna, američko vojno prisustvo na Bliskom istoku sve manje, a veći deo Afrike u nemirima, redovno će se pružati mogućnosti za širenje ruskih interesa. Rusija će neke osvojiti - kao u Siriji i, verovatno, Venecueli - i izgubiti neke, kao u Libiji i na Zapadnom Balkanu, ali će to uvek predstavljati veliku pretnju zapadnim interesima, ocenjuje Blumberg.

Foto: Reuters

Druga taktika

Na sreću SAD, Bajden možda ne potcenjuje Rusiju onoliko koliko ljudi misle, a svakako ne kao Obama.

Na početku samita s Putinom u junu, na primer, Bajden je opisao SAD i Rusiju kao „dve velike sile“ - ništa od tog „regionalnog“ posla, kako je trijumfalno primetila Putinova podrška . Međutim, Bajden je tada imao agendu: nije želeo da samit  bude potpuna katastrofa. A sada, sa svojim novijim omalovažavajućim primedbama, imao je i agendu: da odbaci kritike u vezi sa njegovim dogovorom sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, koji je ruskom gasovodu za Nemačku, Severni tok 2, omogućio da ide uprkos ranijim pokušajima SAD da blokiraju to...

Ako razdvojimo postupke od reči, Bajdenov sastanak sa Putinom, ublažavanje pritiska na Severni tok 2 i odbijanje da direktno okrivi rusku vladu za velike nedavne kibernetičke napade na američke ciljeve, znakovi su da će Bajden Putinu ukazati više poštovanja nego Obama i to iz opreza.

Izgleda da nije nateran da "poništi" poniženje, ali se trudi da pokaže da će odgovoriti na neprijateljske akcije Putina. S Putinom bi to trebalo da bude efikasnija strategija od nipodaštavanja: ako zna da ga ozbiljno shvataju kao pretnju, biće pažljiviji u razmatranju mogućnosti za agresivno delovanje.

Poštovanje protivnika - čak i onog poput Putina koji nema koncept fer -pleja - može biti moćnije oružje od omalovažavanja, zaključuje Blumberg u svom savetodavnom tekstu.