AMERI I ZAPAD NAREDNIH 10 GODINA NE SMEJU UDARITI NA RUSIJU I KINU! Vojni eksperti jasni, ako krenemo na Moskvu ili Peking dobićemo "po glavi"!
Podeli vest
Tokom 2021. godini došlo je do suštinske promene u odbrambenoj i bezbednosnoj politici zapadnih zemalja, pre svega Velike Britanije. Povećava se budžet za digitalnu tehnologiju, veštačku inteligenciju i sajber ratovanje. Smanjuju se iznosi za tradicionalnije oružje i broj trupa
Sve to u trenutku kada se ruske snage gomilaju na ukrajinskim granicama, Moskva zahteva povlačenje NATO-a iz nekih svojih država članica, a Kina sve glasnije najavljuje ponovno preuzimanje Tajvana - silom ako je potrebno.
Šta će se dogoditi ako Sjedinjene Države imaju dva ratna poprišta sa kojima se suočavaju? Dva žarišta u isto vreme? Mogu li SAD ovo da podnesu?
25.12.2021
13:25
Činjenice na ležu
Mali, regionalni sukobi i dalje izbijaju širom sveta. Etiopija ima građanski rat, ukrajinski separatistički sukob ubio je preko 14.000 ljudi od 2014. godine, pobune u Siriji tinjaju, a Islamska država divlja delovima Afrike.
Ali kako izgleda budućnost ratovanja velikih sila i da li Zapad odgovara izazovima koji su pred nama?
Prvo, „budućnost ratovanja" je već tu. Mnogi aspekti velikog sukoba između Zapada i recimo Rusije ili Kine već su razvijeni, uvežbani i raspoređeni, piš eBBC.
Rusija je 16. novembra izvršila raketnu probu u svemiru, uništivši jedan od svojih satelita. Kina je tokom leta sprovela testove svojih naprednih hipersoničnih projektila, sposobnih da putuju mnogo puta većom brzinom od zvuka. Ofanzivni sajber napadi postali su redovna svakodnevna pojava, nešto poznato kao „ratovanje ispod praga".
Mišel Flurnoj je bila Pentagonova šefica za američku strategiju za vreme predsednika Bila Klintona i Baraka Obame. Ona veruje da je usredsređenost Zapada na Bliski istok u poslednje dve decenije omogućila njegovim protivnicima da iz sustignu u vojnom smislu.
- Mi smo zaista na strateškoj prekretnici gde mi - SAD, UK i naši saveznici - izlazimo iz 20 godina fokusiranja na borbu protiv terorizma i protiv pobunjenika, ratova u Iraku i Avganistanu, i shvatamo da sada imamo ozbiljnu konkurenciju velikih sila - rekla je ona.
Flurnoj tu misli na Rusiju i Kinu, koje su u Integrisanom pregledu britanske vlade opisane kao „akutna pretnja" i dugoročni „strateški rival" Zapadu.
- Dok smo mi bili fokusirani na širi Bliski istok, ove zemlje su se školovale na zapadnom načinu ratovanja. I počele su masovno da ulažu u čitav niz novih tehnologija - rekla je ona.
Mnogo toga je usmereno na sajber aktivnosti - napadi koji imaju za cilj podrivanje strukture zapadnog društva, uticaj na izbore, krađu osetljivih podataka. Ovo je daleko ispod praga ratovanja i veliki deo toga se može poreći. Ali šta ako sadašnje tenzije između Zapada i Rusije oko Ukrajine, ili između SAD i Kine oko Tajvana, prerastu u neprijateljstva? Kako bi to izgledalo?
- Mislim da bi se ovo odigralo veoma brzo i u velikoj meri bi se oslanjalo na informacioni domen - kaže Meija Nuvens, viši naučni saradnik na Međunarodnom institutu za strateške studije (IICC) fokusirajući se na kinesko korišćenje podataka za vojnu prednost.
- Narodnooslobodilačka armija Kine izgradila je novu agenciju pod nazivom Strateške snage za podršku koja se bavi svemirom, elektronskim ratovanjem i sajber sposobnostima - rekla je ona.
Šta to znači u praksi?
Šta to znači u praksi? Pa, među prvim stvarima koje bi se desile u bilo kakvim sukobima bili bi masovni sajber napadi sa obe strane. Bilo bi pokušaja da se „zaslepi" drugi tako što bi se prekinule komunikacije, uključujući satelite, ili čak presecali vitalni podmorski kablovi koji prenose podatke.
U tom slučaju, najveća vojna opasnost je neplanirana eskalacija. Ako vaši sateliti ne komuniciraju i vaši planeri koji sede u svojim podzemnim komandnim bunkerima ne mogu da budu sigurni šta se dešava, onda je izuzetno teško kalibrisati sledeći potez.
Nuvens veruje da im to ostavlja izbor da odgovore na „minimalistički" ili „maksimalistički" način, što nosi rizik dalje eskalacije tenzija.
Jedan faktor koji će verovatno igrati glavnu ulogu u buducěem ratovanju je veštačka inteligencija - AI koja može značajno da ubrz nošenje odluka i vreme odgovora komandanta, omogućavajući im da obrađuju informacije mnogo brže.
Ovde SAD imaju kvalitativnu prednost u odnosu na svoje potencijalne protivnike i Flurnoj veruje da to može da smanji razliku u oblastima u kojima je Zapad brojčano nadjačan ogromnom veličinom kineske Narodnooslobodilačke armije.
- Jedan od načina da se povrati neka kvantitativna masa i da se zakomplikuje protivničko planiranje odbrane ili planiranje napada je uparivanje ljudi i mašina - kaže ona.
- Dakle, ako imate jednu platformu sa posadom koja može da kontroliše 100 bespilotnih platformi, onda počinjete da otkupljujete taj kvantitativni bilans.
Ali postoji jedna oblast u kojoj Zapad opasno zaostaje za Rusijom i Kinom. To su hipersonične rakete - super projektili koji mogu da lete bilo gde između pet i 27 puta većom brzinom od zvuka i nose ili konvencionalnu ili nuklearnu bojevu glavu.
Rusija je objavila uspešne testove svoje hipersonične krstareće rakete Cirkon, proglašavajući da može da pobedi bilo koju odbranu bilo gde u svetu.
Kineski Dong Feng 17, prvi put otkriven 2019. godine, nosi hipersonično klizno vozilo (HGV) koje može da manevriše kroz atmosferu sa gotovo nepredvidivom putanjom, što otežava presretanje.
Nedavno testiranje američkih sistema, sa druge strane, nije dobro prošlo. Dolazak ovog oružja u kineski arsenal sada tera Vašington da dvaput razmisli o odlasku u rat da bi odbranio Tajvan ako Kina odluči da izvrši invaziju na njega.
Ipak, upravo sada, na pragu 2022. godine, ruske snage koje se gomilaju na granici Ukrajine, iako svakako uključuju ofanzivne mogućnosti sajber i elektronskog ratovanja, uglavnom se sastoje od konvencionalnog oružja kao što su tenkovi, oklopna vozila i trupe - ista vrsta oružja i opreme koji bi bili raspoređen u slučaju da je Moskva odlučila da upadne u baltičke države.
Izazov zapadu, ali...
Velika Britanija je donela odluku da smanji svoje konvencionalne snage u korist ulaganja u novu tehnologiju. Franc-Štefan Gadi, specijalista za buduće ratovanje, veruje da će ovo sigurno doneti koristi za 20 godina, ali pre toga će postojati zabrinjavajući jaz.
- Mislim da ćemo imati veoma opasan period u narednih pet do 10 godina kada će doći do smanjenja tradicionalnog arsenala. Istovremeno, mnoge od ovih novih tehnoloških sposobnosti neće biti dovoljno zrele da zaista imaju operativni uticaj - rekao je on.
A u tih narednih pet do 10 godina mogli bismo da vidimo neke od najopasnijih izazova zapadnoj bezbednosti. Da li to znači propast? Flurnoj veruje da su rešenje dve stvari - bliske konsultacije i saradnja sa saveznicima i ulaganje na pravim mestima.
- Ako spojimo svoje umove i zaista investiramo u prave tehnologije, prave koncepte, i razvijamo ih brzinom i obimom, trebalo bi da budemo u stanju da sprečimo rat velikih sila - kaže ona.
- Trebalo bi da budemo u stanju da ostvarimo svoje ciljeve i da Indo-Pacifik, na primer, zadržimo slobodnim, otvorenim i prosperitetnim u budućnosti.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Ostoja
pre 2 godine
Jeset ali i Kina i Rusija ne smeju u sledecih 10 godina da udare na Evropu i Ameriku, isto tako imaju lose da se provedu, to su reci ruskih generala....
Ruski lovac pete generacije Su-57 jedini je na svetu koji je pokazao efikasnost protiv američkih sistema PVO „patriot“, izjavio je generalni direktor državne korporacije „Rosteh“ Sergej Čemezov
U slučaju sukoba između NATO, sa jedne strane, i Rusije i Kine sa druge, zapadne zemlje „ne bi izdržale ni mesec dana“, izjavio je irski novinar Čej Bouz.
Unipolarna era kada su SAD bile jedina dominantna supersila ustupila je mesto multipolarnoj, priznao je penzionisani američki general Mark Mili na sastanku Američkog udruženja bankara u Njujorku.
Miliјarder Ilon Mask i biznismen Vivek Ramasvami predvodiće novi Departman za državnu efikasnost (DOGE), navodi se u izjavi Donalda Trampa, koji je pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama.
Glavni pretres na suđenju za ubistvo policajca Nikole Krsmanovića koji je bio zakazan za utorak u lozničkom Osnovnom sudu, ponovo nije održan, a u sudnici je trebalo da se pojave taksista Mithat H. iz Tutina i Ivana R. iz Mladenovca.
Novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp razgovarao je pre dva dana telefonom sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, što predstavlja dobru vest i izuzetno važan korak u uspostavljanju još čvršćih i stabilnijih odnosa naše zemlje i SAD!
Boban Stojanović, pro-opozicioni analitičar, srušio je mantru koja se širi sa Đilasovih i Šolakovih medija i od strane takozvane opozicije - da su nasilje u Novom Sadu sprovodili "ubačeni elementi", a ne opozicioni aktivisti!
Lider takozvanog Ekološkog ustanka i lažni ekolog, Aleksandar Jovanović Ćuta, otvoreno je, gostujući u jednoj emisiji, priznao da im lider SSP-a Dragan Đilas zabranjuje da pričaju na protestima i da se krije iza javnih ličnosti i glumaca!
Bivši košarkaš Vladimir Štimac, koji se prekvalifikovao u profesionalnog demonstranta, ima novu temu za zloupotrebu. Štimac je postao deo uigrane opozicije koja danima unazad koristi veliku tragediju u lične svrhe.
O geopolotičkoj situaciji u svetu i odnosima između NATO i Evrope, govorili su gosti emisije Rat uživo, general Vinko Pandurević i Srđan Simić iz Centra za društvenu stabilnost
Svet se menja nako inauguracije novoiyabranog predsednika SAD Donalda Trampa i kako to utiče na Rusiju i Evropu, komentarisali su gosti Otvorenog studija, prof. dr Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije i Dragoslav Bokan iz Instituta za nacionalni strategiju.
Gosti Informerovog "Otvorenog studija" bili su Kapetan Vasiljković iz fondacije "Kapetan Dragan i bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije Milorad Munikravić. Oni su govorili o pobuni te jedinice 2001. godine, ali i generalno o njenom nastanku i načinu funkcionisanja.
Danas u 15 časova, Informer TV donosi vam novu epizodu emisije Info dan sa Stanislavom Stanišićem, gde ćemo se baviti jednom od najvažnijih tema na globalnoj političkoj sceni - "Trampov plan za Ukrajinu".
Glavni pretres na suđenju za ubistvo policajca Nikole Krsmanovića koji je bio zakazan za utorak u lozničkom Osnovnom sudu, ponovo nije održan, a u sudnici je trebalo da se pojave taksista Mithat H. iz Tutina i Ivana R. iz Mladenovca.
U Valjevu, u naselju Sedlari, dogodila se krađa i to nakon što je vozač automobila sipao gorivo za 5.000 dinara, a onda seo u svoj automobil i pobegao u nepoznatom pravcu.
Ukupno deset godina traje krvavi rat zloglasnih crnogorskih klanova, "škaljarskog" i "kavačkog" u kojem je do sada ubijeno sedamdeset osoba u Crnoj Gori, Srbiji, Grčkoj, Turskoj, Austriji, Španiji i Južnoj Americi.
V.d. direktora Kliničkog centra Vojvodine dr Vesna Turkulov otkrila je da dvoje od troje povređenih u tragediji u Novom Sadu je u svesnom, ali i dalje teškom stanju.
O Svetlani Šipetić i proslavi njenog 50. rođendana bruji cela Srbija. Naime, ona nije udata, nikada nije pravila svadbu, ali je odlučila da svoj jubilarni rođendan proslavi baš u stilu jedne velike svadbe.
Za Srpsku pravoslavnu crkvu i vernike danas je jedan od najtužnijih praznika. Na današnji dan oni se sećaju života i velikog stradanja Svetih apostola Stahija, Amplija, Urvana i drugih, a svako ko se danas iskreno moli, pomoć će mu doći.
Srpski reprezentativac Nikola Jović igrao je samo tri minuta na gostovanju Detroit Pistonsima, koji je slavio protiv Majamija 123:121, jer je polomio nos.
Košarkaška reprezentacija Srbije igra dva meča u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2025. godine protiv Danske, a selektor Svetislav Pešić otkrio je koga će zvati, kao i da Mario Nakić definitivno igra za Srbiju.
Glumac Bojan Krivokapić oduševio je publiku ulogom kriminalca Zvezdana Jovanovića u seriji "Sablja", a malo ko zna da potiče iz glumačke porodice i da mu je otac poznati glumac.
Miona Marković kaže da joj njen otac, poznati istoričar Predrag Marković, zamera to što se u svakoj seriji u kojoj glumi ljubi na isti način i savetuje je da mora da poradi na tome.
Aleksandra Mladenović (30) izmislila dečka, saznaje Informer! Folk pevačica se dosetila kako da bude u vrhu medijske pažnje, a bez skandala, pa je samoj sebi na kućnu adresu poslala 1.001 ružu. Sve ovo ne bi bilo čudno da nije izjavila da je cveće dobila od tajnog obožavaoca.
Pevač Ljuba Perućica i njegova supruga Katarina Kolozeus večeras, na proslavi prvog rođendana njihovog sina Alekseja, otkrili su da je voditeljka u drugom stanju, saznaje Informer.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.