ŠOLCU, STAROM LISCU, NACRTALI METU NA ČELO, A ZA TO JE DAO DEBEO POVOD! Evo šta se krije iza afere koja ga UGROŽAVA...

Nemački kancelar Olaf Šolc je na meti napada opozicionih stranaka zbog mogućeg ilegalnog spasavanja jedne hamburške banke umešane u cum-ex aferu – u vreme dok je bio nemački ministar finansija

Javno tužilaštvo u Hamburgu je još pre godinu dana vodilo tzv. predistražni postupak protiv sadašnjeg nemačkog kancelara Olafa Šolca. Razlog za to je bilo devet krivičnih prijava građana protiv Šolca u vezi s tzv. cum-ex skandalom.

Reč je o skandalu koji se proteže na period od bar poslednje dve decenije. Mreža banaka, advokata i superbogatih našla je način poslovanja s vrednosnim papirima tako da im se jednom (ili čak nijednom) plaćen porez nadoknađuje – više puta. Razne evropske države su tako oštećene za više od 50 milijardi evra.

Prijave protiv Šolca su podnete zbog sumnji da se umešao u poreski postupak protiv Varburg-banke. Ta banka je učestvovala u cum-ex-aferi nakon koje je grad-pokrajina Hamburg od nje zatražio isplatu od 47 miliona evra utajenog poreza.

Foto: Reuters

Ne seća se

Šolc se 2016. godine, u vreme kada je bio prvi gradonačelnik – odnosno, premijer grada-pokrajine Hamburga, dva puta sastajao s vlasnicima banke i imao bar jedan telefonski razgovor sa jednim od Varburg-bankara, prenelo je više nemačkih medija. Ubrzo zatim, Hamburg je odustao od svog potraživanja.

Zbog čitavog slučaja je u hamburškom parlamentu formiran istražni odbor pred kojim u proleće 2021. godine ispitan i Olaf Šolc. On je tada rekao da se ne seća da je razgovarao s predstavnicima Varburg-banke.

Zanimljivo je da istražni odbor nije bio obavešten da hamburški javni tužilac vodi predistražni postupak, to jest, da razmatra mogućnost podizanja optužnice protiv Šolca koji je u vreme svog iskaza pred istražnim odborom bio nemački ministar finansija.

Potkraj decembra 2021, poslanička grupa CDU je u hamburškom parlamentu gde je u opoziciji, od vladajuće koalicije SPD i Zelenih zatražila i dobila informacije iz kojih je jasno da je jedan Šolcov advokat tokom prošle godine više puta tražio od vlasti da ne pokreće postupak protiv sadašnjeg kancelara. Zbog toga je sada situacija postala dosta opasna po njega i njegov kredibilitet kao kancelara.

Foto: Reuters

Nezavisno pravosuđe?

To što je javni tužilac u Hamburgu tri nedelje pred izbore u Nemačkoj obustavio dalju istragu protiv Šolca, u Nemačkoj može da znači i da mu to, sasvim legalno, nije dozvolila – vlada. Jer, prema nemačkim zakonima, sudije su nezavisne, ali javni tužioci, koji uopšte odlučuju o tome ko će se naći pred sudom, prema Zakona o organizaciji i nadležnosti sudova – nisu.

To je formulisano u članu 146 tog nemačkog zakona: Službenici javnog tužilaštva imaju da se povinuju službenim instrukcijama svojih pretpostavljenih.

Postoje tzv. interni i eksterni pretpostavljeni. Eksterni pretpostavljeni, koji ima poslednju reč je – nadležni ministar pravde.

Taj zakon potiče još iz paketa Zakona pravosuđa Nemačkog rajha iz 1879. godine. Zahvaljujući njemu, vlada najbolje može da zaštiti samu sebe od krivičnog gonjenja.

To je 2009. upalo u oči Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope koja je zatražila od Nemačke da ukine pomenutu zakonsku odredbu. Deset godina kasnije, Evropski sud pravde nije hteo da prizna jedan nemački međunarodni nalog za hapšenje osumnjičenih kriminalaca, jer, kako je konstatovao, nema dovoljno garantija da je nemačko pravosuđe nezavisno.