PUTIN ŽELI MIR, ALI DRŽI I PIŠTOLJ NA STOLU DOK PREGOVARA SA ZAPADOM! Moskva ima novo tajno oružje u razgovorima sa NATO!

Prošlog petka, ruski predsednik Vladimir Putin imao je telefonski razgovor sa svojim francuskim kolegom Emanuelom Makronom, koji je postao prvi zapadni lider koji je čuo reakciju Kremlja na odgovore SAD i NATO-a na bezbednosne garancije koje je Moskva nedavno zahtevala

Ruski predsednik Vladimir Putin istakao je da Vašington i vojni blok koji predvode SAD „nisu uzeli u obzir bezbednosne brige Rusije“. Izgleda da Kremlj ne žuri sa obećanim „vojno-tehničkim” odgovorom. Moskva jasno planira da Zapad zatrpava daljom prepiskom i diplomatskim uvertirama.

Pres služba Kremlja je saopštila da su dva predsednika održala telefonski razgovor usredsređen na pitanje davanja Rusiji dugoročnih i pravno obavezujućih garancija bezbednosti. Putin je saopštio Makronu da će „ruska strana pažljivo proučiti pisane odgovore na nacrte sporazuma o bezbednosnim garancijama dobijene od SAD i NATO-a 26. januara, nakon čega će odlučiti o daljem delovanju“.

Moskovska verzija razgovora inače insistira na tome da je Putin obavestio svog francuskog kolegu da „odgovori SAD i NATO nisu odgovorili na fundamentalne zabrinutosti Rusije“. To uključuje zaustavljanje širenja NATO-a, neraspoređivanje jurišnog oružja u blizini ruskih granica i vraćanje vojnih kapaciteta i infrastrukture NATO-a u Evropi na ono gde su bili 1997. godine, kada je potpisan Osnivački akt NATO-Rusija.

Ovi i drugi zahtevi predstavljeni su u dva nacrta sporazuma koje je Rusija prenela Bajdenovoj administraciji i evropskim saveznicima Vašingtona u decembru 2021. Otprilike u isto vreme, Putin je ponovio pretnje Rusije da će preduzeti „vojno-tehničke mere“ ako NATO i SAD nastave ignorišući primarne brige nacije.

Foto: Tanjug/AP

Moskva je takođe jasno stavila do znanja da nastavlja da veruje u diplomatsko rešenje. U okviru diplomatskih napora Kremlja, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov će poslati pismo na adresu 57 država članica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), uključujući SAD, tražeći pojašnjenje njihovog stava o principu „nedeljivosti“ u evroatlantskoj bezbednosti, kako je opisano u Istanbulskoj deklaraciji OEBS-a iz 1999. i Deklaraciji iz Astane iz 2010. godine.

U izjavi novinarima od 27. januara, Lavrov je rekao: „Ovaj princip je vrlo jasno formulisan. Uključuje dva međusobno povezana pristupa. Prvi je sloboda država da biraju vojne saveze. Druga je obaveza da ne jačaju svoju bezbednost na račun bezbednosti drugih država".

„Drugim rečima, sloboda izbora bezbednosnih aranžmana uslovljena je obećanjem da će se poštovati bezbednosni interesi bilo koje druge države OEBS-a, uključujući Rusku Federaciju".

Prema rečima Lavrova, NATO pokušava da okrene stvar stavljajući naglasak na prvi pristup govoreći da je Ukrajina slobodna da se pridruži alijansi uprkos prigovorima Rusije, dok ćuti o drugom. „Sada ćemo se fokusirati na razjašnjenje ove licemerne pozicije naših zapadnih partnera“, zaključio je.

Foto: Tanjug/AP

Američki ambasador u Ruskoj Federaciji Džon Džej Salivan je rekao da je neprihvatljivo koristiti koncept bezbednosti na način da se prevagne nad pravom druge zemlje da sama određuje svoj put nacionalne bezbednosti.

„Zamislite da je Ukrajina rekla da Rusija treba da se povuče iz ODKB (Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti) zato što se ona – Ukrajina – oseća ugroženo onim što je Rusija uradila. To jednostavno nije način na koji nacije zajedno posluju, posebno prema sporazumima koje su Sjedinjene Države i naši saveznici i partneri i Rusija – Rusija, a pre nje Sovjetski Savez – pristali tokom decenija uz osnovni princip poštovanja nacionalnog suvereniteta“, nastavio je ambasador.

Komersant je proučio dotične dokumente i došao do zaključka da oni ostavljaju prostor za tumačenje. Na primer, Istanbulski dokument iz 1999. kaže sledeće (a Astanski dokument mnogo toga ponavlja): „Svaka država učesnica [OEBS-a] ima jednako pravo na bezbednost. Ponovo potvrđujemo inherentno pravo svake države učesnice da bude slobodna da izabere ili promeni svoje bezbednosne aranžmane, uključujući ugovore o savezu, kako budu evoluirali. Svaka država takođe ima pravo na neutralnost. Svaka država učesnica će poštovati prava svih ostalih u ovom pogledu. Oni neće ojačati svoju bezbednost na račun bezbednosti drugih država. Unutar OEBS-a, nijedna država, grupa država ili organizacija ne može imati nikakvu prevashodnu odgovornost za održavanje mira i stabilnosti na području OEBS-a niti može smatrati bilo koji deo OEBS-ovog područja svojom sferom uticaja.”

Dana 26. januara, posle šestomesečne pauze, u Parizu su se sastali izaslanici Francuske, Nemačke, Rusije i Ukrajine za novu rundu pregovora u Normandijskom formatu. Sledeći će se održati za dve nedelje u Berlinu.

Foto: Reuters

Iako SAD nisu zastupljene u ovim pregovorima, one su spremne da ih podrže, navodi se u zvaničnim izjavama. U jednom od niza nedavnih intervjua za četiri velike ruske radio stanice, Lavrov je rekao da bi, ako Vašington može da „primora Kijev“ da primeni sporazume iz Minska – dodao je, „niko drugi to ne može da uradi“ – ovaj ishod bi „odgovarao“ Moskvi. Međutim, rekao je: „Za sada mi je teško da poverujem u to".

Lavrov je rekao da je, iako su sve ove mere bile „prilično važne za Rusiju u nekom trenutku“, NATO godinama ignorisao pokušaje Moskve da o njima razgovara. „Konstruktivni pristup u ovim predlozima je, u stvari, pozajmljen iz nedavnih inicijativa Rusije. Mislim da sada... stižemo negde“, rekao je Lavrovr i dodao: „Da ponovim, što je najvažnije, treba da shvatimo konceptualne stubove koji su u osnovi evropske bezbednosti“.

Njegov zaključak je da u ovom slučaju Moskva „treba da nastavi istim tempom kao što je uradila kada je iznosila svoje inicijative“.

Jedina stvar koju ruski izaslanik nije spomenuo je da je, osim što je krenula u diplomatsku ofanzivu, Rusija prikupila prilično mnogo svojih trupa na granici sa Ukrajinom. Po mišljenju ambasadora Salivana, „To je ekvivalent da ti i ja imamo diskusiju ili pregovore, a ja stavim pištolj na sto, ali kažem da dolazim u miru. To je preteće.” Sudeći po izjavama Lavrova, Rusija želi i mir i da drži pištolj na stolu. 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.