ZAŠTO JE PUTIN OPSEDNUT UKRAJINOM? Zapad misli da je otkrio NJEGOVU TAJNU, rečenica kojom je presekao Amere 2008. godine govori sve!
Podeli vest
“Moramo nešto da učinimo ili ćemo je izgubiti” - navodno su to reči ruskog predsednika Vladimira Putina nedugo nakon što je stupio na vlast kada je upitan o statusu Ukrajine
Ovo je dilema koja ga muči već jako dugo, a koja je uzrokovala neke od najdramatičnijih trenutaka njegove vladavine, uključujući diplomatske krize, dve revolucije i rat koji je dosad odneo preko 14.000 života. A sada se postavlja pitanje da li će Putin da stoji iza najveće invazije koju je Evropa videla od Drugog svetskog rata, prenosi “Jutarnji list” analizu “Telegrafa”.
Rusija je na granici sa Ukrajinom postavila 203 mm. samohodne topove 2S7 “Pion”, sposobne da nanose udare nuklearnim oružjem
08.02.2022
16:54
Obnova Sovjetskog saveza?
Šta je to što potiče Putina na tako velik rizik i zašto Ukrajina, uprkos svim naporima koje Rusija poduzima, izmiče iz tog "zagrljaja" više nego kada je Putin, po preuzimanju vlasti, bio zabrinut zbog toga?
Neki smatraju da je Putin etnički nacionalist koji želi da zauzme ruske zemlje, KGB-ovac odlučan u nameri da ponovo izgradi svoj voljeni Sovjetski Savez. Drugi misle da je on samo još jedan ruski vladar koji želi da zauzme strateške pozicije na granicama Zapada.
Putin takođe smatra da su Rusi i Ukrajinci jedan narod i da su ih zlonamerno razdvojile strane sile, a još dok je bio u KGB-u govorio je o svom očaju zbog raspada Sovjetskog saveza. Nikad nije krio svoj cilj da obnovi status velesile kakvu je Moskva držala tokom tog razdoblja, pa nije pogrešno smatrati da je zveckanje oružjem prema Ukrajini deo plana kako bi se NATO zastrašio i vratio u vreme devedesetih. Ukrajina je tako postala sredstvo za prekrajanje hladnoratovske karte Evrope.
Misticizam Kijeva
Andrej Iljarionov, bivši Putinov ekonomski savetnik, veruje da je on "opsednut" granicom sa Ukrajinom kao i misticizmom koji se uz nju povezuje. Tvrdi da je čak bio prisutan kada je sve počelo, 2002. u Lenjingradu, na važnoj istorijskoj lokaciji srednjovekovne pravoslavne civilizacije Kijevske Rusije.
Iako se istina o tačnom mestu prapočetka civilizacije nikad nije otkrila, veruje se da je to baš Kijev, dok drugi kažu kako se radi o lokaciji u Rusiji, Staraja Ladoga nastaloj 862. godine te da je život ovde pokrenuo viking Rurik, a nakon dvadeset godina njegovi su naslednici došli u današnju ukrajinsku prestonicu. Na 1140. godišnjicu Rurikovog dolaska Iljarionov je hteo da Putin dođe da obiđe arheološke lokalitete i pošalje poruku kako nema nikakve potrebe da se postsovjetska Rusija oseća inferiorno ili necelovito bez Kijeva i Ukrajine. Ali, plan se izjalovio.
- Moja ideja je propala. Okrenuo se prema meni i rekao: “Kijev je bolji”. Kao da se nešto promenilo u njemu, kao da je tada dobio tu ideju koja je vrlo jednostavna - ponovno zauzeti Kijev - rekao je Iljarionov.
Naslednik Kučme
Putinova prva prilika da "učini nešto" u vezi ukrajinskog problema pojavila se 2004. kada je ukrajinski predsednik Leonid Kučma zatražio njegovu pomoć u pronalasku naslednika nakon završetka njegovog drugog mandata. Putin nije bio oduševljen predlogom da se na čelo države postavi Viktor Janukovič, bivši guverner Donjecke regije koji je iza sebe imao i nekoliko krivičnih presuda. Ali, bio je daleko bolji od protivkandidata Viktora Juščenka, koji je bio odan Zapadu i želio je da vidi Ukrajinu u NATO i EU.
Putin je podržao Janukoviča, a čim je ovaj proglasio pobedu a Putin mu čestitao telefonom, na kijevskom Trgu nezavisnosti počeli su da se okupljaju demonstranti, koji su tražili da se ponovo “lažirani izbori”. Do toga je i došlo nakon mesec dana protesta poznatih kao Narandžasta revolucija.
Na ponovljenim izborima predsednik je postao Juščenko.
Nije jasno zašto je Kremlj bio toliko slep oko događaja u Kijevu te zime. U svojoj knjizi iz 2016. ruski politički novinar Mihail Zigar otkriva kako su brojni ruski obavještajni operativci Moskvu informisali kako nema razloga za brigu, iako je situacija na terenu bila zabrinjavajuća. Putin je stoga postao uveren da razlog njegovog neuspeha ne leži u uverenjima Ukrajinaca već u radu neprijateljskih stranih sila. Narandžasta revolucija ga je, štaviše, učvrstila u uverenju da su EU i SAD neprijatelji sa kojima mora da se bori za prevlast nad Ukrajinom.
“To nije stvarna država”
Sledeće četiri godine Moskva i Kijev stalno su se sukobljavali, naročito oko Juščenkovog plana o pristupanju zemlje NATO paktu.
Tako je američkom predsedniku Džordžu Bušu frustrirani Putin na NATO samitu u Bukureštu 2008. rekao: "Morate da razumete, Ukrajina nije stvarna država". Iako te reči nikad nisu zvanično potvrđene, one otkrivaju pozadinu Putinovih namera.
Do idućih izbora 2010. ukrajinska je javnost već bila prezasićena unutrašnjim sukobima u redovima organizatora Narandžaste revolucije a Janukovič, koji je obilato savetovan od strane američkih "spin doktora", u drugom je krugu tesno pobedio dotadašnjeg favorita Juliju Timošenko.
Ali, Putin nije zaustavio ukrajinske prozapadne ambicije. Stranačke izbore Janukovič je, naime, dobio obećavajući savezništvo sa EU. Ipak, ruski lider se nije predavao. Rekao je kako o svemu treba da odluči Ukrajina i da će Rusija poštovati njihov izbor, ali i da su zabrinuti zbog mogućih ekonomskih posledica. Novinarima ipak nije promakla rečenica kako "šta god da se dogodi i gde god da Ukrajina ode, uvek ćemo ostati zajedno jer smo jedna nacija".
Bila je to novost u njegovoj naraciji. Za razliku od javnih intervjua, u privatnim se razgovorima nije suzdržavao od svojih težnji za Ukrajinom.
Majdan
Veruje se da je 9. novembra te godine održao sastanak s Janukovičem i navodno mu pretio sankcijama ako nastavi da pregovara sa EU. Bivši guverner ukrajinske regije Zakarpatije tvrdio je da je Putin direktno pretio Janukoviču da će anektirati deo teritorija, uključujući Krim, one sekunde kad stavi potpis na dogovor o saradnji s EU. Što god da je zaista rekao, imalo je efekta, jer je Janukovič odložio potpisivanje sporazuma.
Na centralnom trgu Majdan odmah se počela okupljati besna masa i započela je nova, ovog puta znatno krvavija revolucija. Puna tri meseca ukrajinska prestonica bila je bojno polje. Ubijeno je i ranjeno mnogo demonstranata, a Janukovič je pobegao iz zemlje.
Putin je reagovao. Za samo nedelju dana ruski vojnici su zauzeli Krim, a na "referendumu o ujedinjenju" je doneta odluka o pripajanju tog dela Ukrajine Rusiji, što je bio proces koji se okončao već do marta. Ruski agenti krenuli su u lobističke akcije na jugu i istoku Ukrajine, gde je uglavnom rusko stanovništvo, a kada je izbio rat Putin je počeo da diktira uslove tadašnjem predsedniku Petru Porošenku.
Tako bi prema mirovnom sporazumu Minsk II Ukrajina ostala celovita, samo bez Krima, ali se obavezuje da promeniti Ustav i da veću autonomiju regijama s ruskim stanovništvom na istoku zemlje. Tako je Putin uz malo zveckanja oružjem dobio ono što je deceniju i po pokušavao diplomatijom - rusku kontrolu nad ukrajinskom spoljnom politikom.
Ili je bar tako mislio, jer osam godina kasnije izgleda da se suočio sa novim neuspehom.
Lingvističko pitanje
Dva uzastopna ukrajinska predsednika su odbila da prihvate ruske uslove, smatrajući ih političkim samoubistvom. Ugovor sa Evropom je potpisan, a Kijev je napustio ideju o neutralnosti te je ponovno pokrenuo pregovore s NATO o članstvu. Stoga Putin sada preti da će se vratiti s još više oružja kako bi "završio nedovršeni posao", ali pitanje je koliko će u tome da bude uspešan.
On nikada nije živeo ovde, kažu analitičari, i ne poznaje područje, a njegovo razumevanje situacije je bazirano na stavovima Viktora Medvedčuka, ukrajinskog preduzetnika koji je kum njegovoj deci.
Jedno od ključnih pitanja je jezik, jer Kremlj veruje kako će se ruski govornici na jugu i istoku bespogovorno prikloniti ideji ujedinjenja s Rusijom. Ali, stvarna lingvistička karta mnogo je složenija. Čak i u nekim delovima Donbasa govori se ukrajinski ili njegovi dijalekti. Takođe, govorenje nekog jezika ne znači nužno da je ta osoba nacionalnošću vezana ili odana nekoj zemlji.
Velika analiza “Telegrafa” zaključuje se podatkom da je godinu dana od potpisivanja mirovnog sporazuma Minsk II Rusija podigla spomenik Vladimiru Velikom u Moskvi, vladaru Kijeva koji je Ruse na tlu pored današnjeg Kremlja preobratio na pravoslavlje u 9. veku. Svima je bila jasna simbolika ovog gesta.
Neizvesno je da li je Putin spreman da pošalje vojsku na Ukrajinu, ali teško da se može očekivati da će odustati od svoje opsesije, zaključio je “Telegraf”, preneo je “Jutarnji list”.
Švedska ekološka aktivistkinja Greta Tunberg danas je učestvovala na protestu protiv navodne izborne prevare u Gruziji, na kojima je pobedu proglasila vladajuća stranka Gruzijski san koja se smatra proruskom.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je poručio da je uveren u potpuno oslobađanje Kurske oblasti od ukrajinske vojske.
04.11.2024
15:10 >> 14:42
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Napredujući severno od Ugljedara "moćna ruska 20. motostreljačka divizija koja broji oko 10.000 vojnika" napada položaje ukrajinske 79. vazdušno-jurišne brigade sa "oko 2.000 ljudi", računajući na brojčanu prednost kako bi "smrvila" ukrajinske trupe, piše "Forbs".
Pod predsetničtvom Volodimira Zelenskog ne treba očekivati mirno rešenje sukoba u Ukrajini, ali ako Donald Tramp dođe na vlast u SAD, započeće potraga za zamenom za lidera kijevskog režima kako bi se otpočeli pregovori. Takvo mišljenje izneo je bivši analitičar CIA Lari Džonson u intervjuu za YouTube kanal Judging Freedom.
Skandal epskih razmera desio se na tajkunskoj N1 kada je opoziciona novnarka Žaklina Tatlović intervjuisala maloletnog dečaka, kojiima svega devet godina!
Nakon jezivog nasilja koje se sprovodi u režijii opozicije, društvenim mrežama širi se poziv u kome se izražava puna podrška predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
Tokom Specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, gosti stručnjak za strategijski menadžment Mihajlo Rabrenović i urednik informative Pink.rs Predrag Jeremić, razgovarali su o predstojećim izborima i o predsedničkim kandidatima.
Pripadnici MUP-a uhapsili su u Kragujevcu S. T. (1987), R. M. (1990) i S. M. B. (1992) zbog postojanja osnova sumnje da su, od kraja maja do 20. septembra ove godine, izvršili krivično delo trgovina ljudima.
Potera i pretraga za Alijem Balijagićem na teritoriji opštine Prijepolje podsetio je stanovnike ovog grada na 2003. godinu, kada je takođe bežao od policije po
vrletima prijepoljske, novovaroške i čajetinske opštine.
Milorad Ulemek Legija (56), osuđen na 40 godina zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, zatražio je od suda da bude pušten na uslovnu slobodu, saznaje ekskluzivno Informer.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su policijski službenici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala UKP uhapsili juče četiri lica, dok se za jednim licem intezivno traga, za koja se osnovano sumnja da su kao pripadnici Kavačkog klana, vršili praćenje i pripremali ubistvo Luke Bojovića.
Zimski odmor većina je već isplanirala, sada su najtraženiji destinacije planine, a gotovo da slobodnog mesta nigde nema. Kopaonik i Zlatibor važe za najpopularnije planine, a Stara planina je prema našim istraživanjima najpovoljnija. Prenoćište se kreće od 10 evra.
Jesenji raspust za učenike osnovnih i srednjih škola, prvi od početka školske godine, počinje u ponedeljak 11. novembra i formalno će trajati dva dana!
Povređeni na železničkoj stanici u Novom Sadu i dalje su kritični, a lekari se bore za njihov život! Podršku pružamo i članovima porodice koji bukvalno borave u holu bolnice!
Do daljnjeg je obustavljeno funkcionisanje Železničke stanice Novi Sad, usled tragedije koja se dogodila u petak kada je poginulo 14 osoba, te će vozovi iz Beograda saobraćati do stanice Petrovaradin i od nje nazad ka prestonici.
Fudbaleri Barselone odradili su trening na stadionu "Rajko Mitić" uoči utakmice 4. kola Lige šampiona, gde će se sutra od 21 čas sastati sa domaćinom Crvenom zvezdom.
Sportski direktor Sparte - Tomaš Rosicki, pokušao je da skrene sa teme i ubedi javnost da je Birmančević van tima zbog povrede, ali mu to nije pošlo za rukom.
Fudbaleri Crvene zvezde sutra dočekuju Barselonu (RTS 1, Arena 1 premijum 21.00) u 4. kolu Lige šampiona, pa se tim povodom medijima obratio trener Vladan Milojević.
Sinoć, u ponedeljak, 4. novembra, Laura Pausini zapalila je binu londonskog O2 Shepherd's Bush Empire sa prvim od dva rasprodata koncerta, čime je još jednom potvrdila svoj status zvezde svetske muzičke scene! Domaća publika imaće priliku da najnagrađivaniju italijansku kantautorku vidi u Beogradskoj areni 18. decembra u okviru njene Winter 2024 turneje.
U kuhinji se često zaboravlja na jedan ključni predmet – posude za začine. Iako ih svakodnevno koristimo, one su često kontaminirane opasnim bakterijama. Saznajte kako se možete zaštititi od infekcija i koji su simptomi salmonele!
Zlata Petrović pojavila se na punoletstvu ćerke Jane Todorović, a tom prilikom prokomentarisala je sina Jovana, koji je u rijalitiju "Elita 8" ušao u vezu sa starletom Enom Čolić.
Jana Todorović organizovala je večeras, 5. novembra, gala slavlje u jednom prestižnom hotelu povodom punoletstva ćerke Kristine, na kojem se sjatila čitava estrada.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.