PUTIN U ISTORIJSKOM GOVORU ZALEDIO SVET! Sav taj užas, ubijaće civile, žene, decu i starce - Ne nazire se kraj! RUSIJA SE UZALUD TRUDILA KAD NATO ŽMURI NAD GENOCIDOM!
Podeli vest
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz o priznanju samoproglašenih Luganske i Donjecke Narodne Republike i naložio ruskoj vojsci da osigura mir u Donbasu. U istorijskom govoru Putin je obrazložio naciji svoju odluku. Ovo su glavne poruke njegovog govora
Ruski predsednik Vladimir Putin pre nego što je proglasio proruske separatističke države Donjeck i Lugansk nezavisnim republikama o tome je ispitivao članove ruskog Saveta bezbednosti
22.02.2022
10:51
Putin je upozorio Kijev da smesta prekine borbena dejstva u Donbasu.
"Od onih koji su osvojili vlast u Kijevu zahtevamo da odmah prestanu borbena dejstva. U protivnom sva odgovornost za moguće produženje krvoprolića biće u potpunosti na savesti vladajućeg režima u Ukrajini“, poručio je Putin.
Svet ne vidi maltretiranje ljudi u Donbasu
Govoreći o situaciji u Donbasu, ruski predsednik je rekao da vladajuća vrhuška u Kijevu stalno ponavlja da neće sprovesti Minske sporazume i da naprotiv pokušava da organizuje u Donbasu blickrig, a da se maltretiranjima ljudi ne vidi kraj.
Putin je primetio da „takozvani civilizovani svet, za čije su se jedine predstavnike samoproglasile naše zapadne koleg, radije to ne primećuju, kao i da ne postoji... sav taj užas, genocid, kome je podvrgnuto skoro četiri miliona ljudi“.
Rusija se trudila – sve je bilo uzalud
Ruski predsednik rekao je da u Donbasu ne prođe ni jedan dan bez granatiranja, ubijanja civila, da blokada ne prestaje – ne nazire se kraj. „Svih ovih godina (Rusija) se uporno i strpljivo borila za sprovođenje rezolucije SB UN 2202 od 17. februara 2015. godine, kojom je konsolidovan Minski paket mera od 12. februara 2015. za rešavanje situacije u Donbasu. Sve uzalud“, konstatovao je on.
„Menjaju se predsednici i poslanici Rade, ali se ne menja suština, agresivna nacionalistička priroda samog režima, koji je preuzeo vlast u Kijevu. On je u potpunosti proizvod državnog prevrata 2014. godine. Oni koji su tada ustali protiv nasilja, krvoprolića, bezakonja, nisu priznali nijedno drugo rešenje za pitanje Donbasa osim vojnog“, dodao je Putin.
Nema dana bez granatiranja u Donbasu
Ruski predsednik rekao je da u Donbasu da blokada ne prestaje – ne nazire se kraj.
„Sada ne prođe skoro nijedan dan bez granatiranja naselja u Donbasu. Formirana velika vojna grupa stalno koristi jurišne dronove, tešku tehniku, rakete, artiljeriju i višecevne bacače. Ubijanje civila, blokada, maltretiranje ljudi, uključujući i decu, žene, starce, ne prestaju. Ne nazire se kraj“, konstatovao je on.
Ukrajina je pod spoljnom upravom
Ukrajina je danas pod spoljnom upravom koja se sprovodi po nalogu Zapada, preko stranih savetnika, nevladinih organizacija i drugih institucija, rekao je ruski predsednik. Prema njegovim rečima, oni direktno utiču na sve najvažnije kadrovske odluke, sve grane i nivoe vlasti, od centralne do opštinske, na glavne državne kompanije i korporacije, uključujući „Naftogas“, „Ukrenergo“, „Ukrajinske železnice“, „Ukroboronprom“, „Ukrpoštu“, Uprava morskih luka Ukrajine...
Korupcija uništila ukrajinsku državnost
Korupcija u Ukrajini je uništila ukrajinsku državnost, što su i iskoristili nacionalisti 2014. godine uz pomoć podrške Zapada, rekao je Putin. Dodao je i da je Ukrajina rasturena i da je zbog toga pogođena veoma opasnom ekonomskom krizom.
"Ukrajina nikada nije imala svoju istinitu državnost, ona je samo kopirala tuđe modele", naveo je.
Pristupanje Ukrajine NATO-u pretnja za Rusiju
Pristupanje Ukrajine NATO-u je direktna pretnja bezbednosti Rusije, rekao je Putin. On je dodao da ulazak Ukrajine u NATO ne odmah, već nešto kasnije, ne menja ništa za Rusiju i da je to rešeno pitanje, smatra on. „Znamo stav Sjedinjenih Američkih Država – da borbe na istoku Ukrajine ne isključuju ulazak u NATO. Iznova pokušavaju da nas ubede da je NATO čisto odbrambeni savez.
NATO smatra Rusiju glavnim protivnikom
Kriza evropske bezbednosti dogodila se zbog širenja NATO-a, smatra predsednik. Putin je takođe zaključio da NATO smatra Rusiju glavnim protivnikom i „glavnom pretnjom“, raste mogućnost iznenadnog udara na zemlju, a od Ukrajine se može napraviti odskočna daska za napad.
Sklapanje vojnih saveza da, ali ne nauštrb drugih država
Ruski predsednik je istakao da svaka zemlja ima pravo da sklapa vojne saveze, ali ne može da jača svoju bezbednost nauštrb bezbednosti drugih država. „Nema sumnje da svaka zemlja ima pravo da bira vlastiti sistem osiguranja bezbednosti, da sklapa vojne saveze, i sve je naizgled tako da nije jedne stvari: u međunarodnim dokumentima jasno je utvrđen princip jednake i nedeljive bezbednosti koja, kao što je poznato, obuhvata i obavezu da se svoja bezbednost ne jača nauštrb bezbednosti drugih država“, rekao je Putin.
Pet talasa širenja Alijanse
Govoreći o NATO, Putin je rekao da je Rusija dobila pet talasa širenja NATO i da su je jednostavno obmanuli. Podsetio je i da je 2000.godine prilikom posete Bila Klintona upitao američkog predsednika kako bi se SAD postavile prema prijemu Rusije u NATO. Raakcija je bila uzdržana, rekao je Putin. Ocenio je i da SAD prave od Rusije neprijatelja samo zato što im nije potrebna tako velika zemlja.
Nuklearno oružje u Ukrajini - Rusija bi morala da reaguje
Govoreći o planovima po pitanju nuklearnog oružja u Ukrajini, Putin je rekao da bi to kardinalno promenilo situaciju u svetu, samim tim Rusija bi bila prinuđena da odreaguje. Takođe je rekao i da bi Kijev mogao daleko lakše da napravi nuklearno oružje nego neke druge zemlje, a posebno zbog tehnološke podrške iz inostranstva.
Ukrajina nije samo sused Rusiji
Osvrnuo se i na istorijske činjenice rekavši da je savremena Ukrajina u potpunosti stvorena od strane Rusije i to na račun otcepljenja dela ruskih istorijskih teritorija bez pitanja ruskih građana.
Takođe je rekao i da je Ukrajina za Rusiju ne samo „susedna zemlja“, već deo njene istorije u kojoj žive njeni prijatelji, kolege, rodbina i bliski ljudi.
Lenjin arhitekta Ukrajine
Kazao je i da je Vladimir Iljič Lenjin praktično autor i arhitekta Ukrajine budući da je ona nastala kao rezultat politike boljševizma.
„Ukrajinu i dalje možemo da zovemo Ukrajinom Vladimira Iljiča Lenjina. Rusija je spremna da pokaže Ukrajini šta znači prava dekomunizacija“, naveo je ruski predsednik.
Rusija isplatila dug SSSR-a
Govoreći o dugu koji je imao Sovjetski Savez, Putin je rekao da je Rusija ceo dug samostalno otplatila, uključujući i ukrajinski, iako je bilo dogovoreno da sve republike doprinesu otplati duga proporcionalno njihovim ekonomskim potencijalom.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Rusija se približava granicama Luganske i Donjeceke oblastio, upozorio je penzionisani pukovnik Oružanih snaga Ukrajine Sergej Grabski u intervjuu novinaru Jevgeniju Kiseljevu.
Ruske trupe su nedavno zauzele veliki podzemni kompleks, opisan kao „podzemni grad“, koji je korišćen kao ključni punkt otpora Oružanih snaga Ukrajine (OSU) u Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR).
Ruski predsednik Vladimir Putin pre nego što je proglasio proruske separatističke države Donjeck i Lugansk nezavisnim republikama o tome je ispitivao članove ruskog Saveta bezbednosti
Poslanica ruske Dume Marija Butina izjavila je danas da administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena rizikuje izbijanje trećeg svetskog rata time što je dozvolila Ukrajini da upotrebi oružje proizvedeno u SAD za napade duboko na teritoriji Ruske Federacije.
U specijalnoj emisiji na Informer TV "Znamo li istinu o atentatu na Zorana Đinđića?" gostovao je lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj gde je govorio o svojim saznanjima o ubistvu bivšeg premijera i policijskoj akciji "Sablja" koja je usledila.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predsednikom Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske Patrijaršije, Mitropolitom volokolamskim Antonijem.
Da li zaista znamo sve o atentatu na Zorana Đinđića? Da li postoje skrivene priče i neotkriveni detalji o ubistvu koje je promenilo tok srpske istorije?
Da li može doći do direktnog sukoba Rusije i Sjedinjenih Američkih Država? Na ova i slična pitanja govorio je prof. dr Dragan Petrović, iz instituta za međunarodnu politiku.
U specijalnoj emisiji na Informer TV "Znamo li istinu o atentatu na Zorana Đinđića?" gostovao je nekadašnji šef obezbeđenja Milan Veruović, koji je u poslednjim trenucima bio sa Zoranom, Vojislav Šešelje predsednik SRS i doktor Miljko Ristić.
Zoran Stanković (49) iz Osipaonice pucao je u glavu bivšoj ljubavnici Aleksandri Lazić (28) iz Lipa, a potom je presudio sebi jednim hicem u slepoočnicu! Krvava drama se odigrala pre tačno deset godina u Aleksandrinoj kući, u kojoj je živela sa majkom i dvoje maloletne dece.
Kadetkinja treće godine Vojne akademije, Sanja Marković (21), iz Niša nastupiće za našu boksersku reprezentaciju na Balkanskom prvenstvu koje će biti održano u Loznici od 16. do 24. novembra, i to će biti njeno prvo veliko takmičenje u dresu reprezentacije.
U moru negativnih iskustava sa komšijama, nedavno je pristigla poruka o humanosti, prijateljstvu i ženskoj solidarnosti, priča koja je sve raznežila i koja zasigurno zaslužuje da se za nju čuje.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 4. do 10. novembra zabeleženo 6.452 slučaja oboljenja sličnih gripu i to najviše u Zlatiborskom, Moravičkom i Šumadijskom okrugu, dok su najviše uzrasno-specifične stope zabeležene u uzrasnim grupamadece mlađe od četiri, pet do 14 godina.
Fudbaleri Srbije remizirali su u poslednjem kolu A4 Grupe Lige nacija sa selekcijom Danske (0:0), a svoje utiske odmah po završetku meča izneo je selektor "orlova", Dragan Stojković Piksi.
Humanitarna izložba slika i vezova autorki Alene Gojak i Gorice Popović pod nazivom "Oboji život" biće održana u sredu 20. novembra u 19h u gornjem foajeu Pozorišta Atelje 212.
Među brojnim poznatim imenima koja igraju u seriji "Ljubav u tišini" je i Saša Joksimović, koji ističe da mu je izuzetna čast što je deo ovog projekta.
Lozinke koje se baziraju na jednostavnim kombinacijama ili lako pogađaju na osnovu ličnih podataka, poput imena ili datuma rođenja, vrlo su nesigurne. Da biste zaštitili svoje naloge, kreirajte lozinku koja je dugačka, raznovrsna i potpuno nasumična.
Ruska salata je jedno od najpoznatijih jela koje se priprema za različite prilike, a dodavanjem hrskave jabuke, možete joj dati potpuno novi, osvežavajući ukus.
Mašina za sušenje veša može biti izuzetno praktična, ali nije pogodna za sve vrste odeće. Neke tkanine i materijali, poput svile, vune ili odeće sa dekorativnim elementima, bolje je sušiti na vazduhu kako bi se očuvala njihova kvaliteta i dugotrajan izgled.
Modni dizajer Bata Spasojević danas će održati reviju kojom će ujedno obeležiti jubilarnih 30 godina karijere, a događaj će se održati u jednom beogradskom hotelu.
Brojne poznate ličnosti pojavile su se večeras na crvenom tepihu, na reviji modnog kreatora Bate Spasojevića, a među prvima su stigle pevačica Mira Škorić i njena ćerka Milica Jeremić.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.