SUDBINA BALKANA REŠAVA SE U UKRAJINI, SRBIJA JE PRVA NA UDARU! Pre 30 godina imali umiljatu Rusiju, a sada onu sa opasnim licem, ako Moskva uradi što je naumila, svet čeka...
Podeli vest
Ne može se poreći da se jednim važnim delom sudbina Balkana rešava u Ukrajini i da je to novo, neočekivano opterećenje za naš region, a posebno za Srbiju
U turbulentnim vremenima veoma je teško, ispostavlja se naročito u Srbiji, pronaći osobu koja će trezveno, racionalno, hladne glave, ali i na osnovu sopstvenog dugogodišnjeg iskustva, da analizira trenutno stanje i, koliko je to moguće, dati neku objektivnu prognozu budućih dešavanja. Dugogodišnji spoljnopolitički novinar, publicista, u jedno vreme i ambasador, Dragan Bisenić jedan je od njih.
Zamenik pomoćnika državnog sekretara u Birou za evropske i evroazijske poslove Stejt departmenta SAD, Gabrijel Eskobar, rekao je danas da bi zbog situacije u kojoj se našla Ukrajina trebalo udvostručiti napore za postizanje rešenja na KiM i stabilizaciju situacije u BiH
07.03.2022
18:47
U razgovoru za Ekspres Bisenić vrlo precizno i razložno analizira krizu koja je eskalirala ruskim napadom na Ukrajinu, ali, što je još važnije, pokušava da ponudi odgovor kako u celoj situaciji treba da se postavi Srbija, kako bi neminovne posledice koje će da oseti bile najmanje.
Na početku razgovora pitamo Bisenića - da li je ovo zaista kraj sveta kakav smo do sada poznavali, odnosno da li se to moglo i očekivati ili je ipak u pitanju iznenađenje?
- Ma koliko da je ovo tragičan i nesrećan ishod nesporazuma u odnosima dva najbliža naroda i iako još ne znamo kuda vodi ovaj sukob, koliko će da traje i koji su mu rezultati, čini se da neke posledice već sada mogu da se uoče. On podvlači crtu ispod čitave ere koja je počela raspadom sovjetskog bloka i SSSR-a, kada je prilično stabilan bipolarni svetski poredak zamenjen onim što je kasnije nazvano liberalnim svetskim poretkom. Njegova suština bila je dominacija Sjedinjenih Američkih Država - objašnjava Bisenić za Ekspres i nastavlja:
- Ovo čemu sada prisustvujemo jeste druga, oružana verzija okončanja Hladnog rata, drugim sredstvima i s drugim posledicama, koja ima samo dva ishoda: da Rusija uspe ili da Rusija ne uspe u svojim namerama. I jedan i drugi ishod imaće kolosalne posledice, a za samu Rusiju sasvim egzistencijalne, od opstanka vlasti pa do ruske državnosti. Ako smo pre trideset godina imali umiljatu Rusiju koja se prikradala pod skute Zapadu, danas imamo Rusiju sa opasnim licem; ako je tada bila Rusija koja se širom otvorila svetu, danas je to Rusija koja se pretvara u naoružanu tvrđavu.
Ukoliko Rusija uspe u onome što je naumila, a to je da na vojni način stavi Ukrajinu pod svoju kontrolu, onda je ona učinila istorijski korak koji do sada nije viđen, a koji u suštini znači potpuni prekid sa Zapadom, a u prvom redu sa Evropom, za naredne decenije. SAD i Evropa biće u stanju permanentnog ekonomskog rata s Rusijom. Rusija će biti anarhično prisutna - ponekad stvarno, ponekad izmišljeno - u svakom slučaju evropske političke nestabilnosti. Širom evropskog kontinenta uslediće geopolitička borba i ekonomski rat Rusije i Zapada od koga ni mi nećemo moći da pobegnemo i koji će imati ogroman uticaj na nas. Toga moramo da budemo svesni i da nađemo modalitet kako da u tim uslovima živimo i preživimo.
To će biti najveća promena toka evropske istorije s kojom će da se suoči ova generacija čovečanstva. Ukoliko ne uspe, Rusija će se survati u provaliju istorijske beznačajnosti s malim izgledima da se više ikada vrati na pozornicu u ulozi svetske veličine. To će biti teži pad nego posle rata s Avganistanom, posle kojeg i zbog kojeg je došlo do raspada Sovjetskog Saveza. Neuspeh u ovom ratu sveo bi budući značaj Rusije na ravan Lihtenštajna."
Ako Rusija uspe, kuda je to vodi?
- Neosporno je da će posle rata u Ukrajini, ako se on završi prema planovima Moskve, biti onemogućeni gotovo svi odnosi Rusije i Zapada, osim trgovine gasom i još nekih područja. Sankcije koje su uvedene neće biti ni lako ni brzo skinute. Mi to bar znamo. Rusija može da se odluči da to ni ne pokušava.
Tako radikalni prekid u odnosima sa Zapadom nije imao čak ni Staljin. Staljin nije imao odnose sa Zapadom, ali ih je želeo. Buduća Rusija ih neće imati, a neće ih ni želeti.
Ova pozicija prvi put je razrađena u idejama nekadašnjeg ruskog premijera Jevgenija Primakova. U knjizi proročkog imena Svet bez Rusije, koju je objavio 2009. godine, on je predskazao da će Rusija, ukoliko zbog „natocentrizma" ne bude mogla da se integriše u svetsku ekonomiju i politiku, biti primorana da traži partnere u Kini i Indiji, što će dovesti do nove svetske podele i moguće nove konfrontacije na globalnom nivou. Primakovljevo nasleđe, inače, u Rusiji je najsnažnija spoljnopolitička doktrina. Čini se da je u Rusiji naišao taj momenat spoznaje.
To najavljuju strateški radovi ruskih eksperata blisko povezanih s Kremljom. U njima se konstatuje da je 2021. Rusija započela novu fazu u svojoj spoljnoj politici. Oni tu fazu nazivaju „konstruktivnom destrukcijom" dosadašnjeg modela odnosa sa Zapadom. Kraj 2021. godine, sa ultimativnim zahtevima Rusije prema Sjedinjenim Državama i NATO-u da prestanu da izgrađuju vojnu infrastrukturu u blizini ruskih granica i šire blok na istok, označio je početak tog „konstruktivnog razaranja".
Iz tog procesa treba da nastane „tvrđava Rusija". „U ovom raspadajućem svetu, bolje bi bilo da sedimo duže u neoizolacionističkoj 'tvrđavi Rusije', radeći istrajno na njenom unutrašnjem uređenju...", poručuju ovi dokumenti.
Prema ovom konceptu, ne treba se mešati niti pokušavati da se utiče na unutrašnje procese Zapada, čije su elite, u očaju, i pokrenule novi hladni rat protiv Rusije. Neophodno je ograničiti ih, uključujući i vojne instrumente, pružajući priliku da taj rat preraste u tendencije moralnog, političkog i ekonomskog propadanja zapadnog sistema. To neminovno vodi ka jačanju geopolitičkih, geoekonomskih i geoideoloških - kulturnih - pozicija ne-Zapada, od kojih je istorija Rusiju učinila najvažnijom komponentom. U krajnjem ishodu, to znači da se Rusija okreće dvema destinacijama - svom Sibiru i Kini.
- Duboko je istorijsko utemeljenje ove politike. Polazi se od toga da je aneksija Sibira pod carem Ivanom Vasiljevičem Groznim, a ne aneksija Ukrajine pod „najmirnijim" Aleksejem Mihajlovičem, učinila Rusiju velikom silom. „Vreme je da prestanemo da ponavljamo lukavu i poljski generisanu tvrdnju Zbignjeva Bžežinskog da Rusija bez Ukrajine ne može biti velika sila", navodi se u ovim dokumentima. „Mnogo bliža istini je suprotna tvrdnja: Rusija ne može biti velika sila sa ukrajinskim jarmom, koji postaje potpuno nepodnošljiv, stvoren od Lenjina, proširen na Zapad pod Staljinom".
Pripadnici kineske Narodnooslobodilačke armije tokom marša na vojnoj paradi upriličenoj povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu na Crvenom trgu u Moskvi, 24. jun 2020. (Foto: AP Photo/Alexander Zemlianichenko)
Stoga se kao „prirodni i najperspektivniji pravac" uzima razvoj i jačanje odnosa sa Kinom. To će u velikoj meri povećati sposobnosti obe zemlje. Ako Zapad i dalje bude žestoko neprijateljski raspoložen, Rusija će sklopiti prvi privremeni odbrambeni savez s Kinom ograničen na pet godina. Ova Rusija odstupa od svakog istorijskog modela tako što se odlučuje da „mora da pomogne Pekingu na bilo koji način, kako bi sprečila da bude čak i privremeno poražen u ratu koji je protiv njega pokrenut, jer bi taj poraz oslabio i Rusiju".
Koja bi bila najoptimističnija, a koja najpesimističnija prognoza budućih dešavanja? Naravno, iz srpskog ugla.
- Ne može da se odrekne da se jednim važnim delom sudbina Balkana rešava u Ukrajini i da je to novo, neočekivano opterećenje za naš region, a posebno za Srbiju. Optimistička prognoza je brzo okončanje sukoba i uspešno završavanje pregovora Rusije i Ukrajine. Svako produženo trajanje sukoba nije dobro za nas, kao, uostalom, ni za koga drugog, ali za nas nosi posebne rizike konfliktnog povezivanja ova dva regiona. Ukrajina i Balkan imaju veoma bitnu zajedničku formu kulturne geopolitike jer kroz Balkan i Ukrajinu prolaze „linije dodira" ili „linije razdvajanja" civilizacija kako se one navode u čuvenoj knjizi Semjuela Hantingtona Sukob civilizacija. To je koncept koji je obnovio svoju snagu u prethodnoj deceniji. Na Balkanu to je „Teodosijeva linija" koja ima svoj ekvivalent u Ukrajini. Američki državni sekretar Džon Keri to je nazvao „linijom vatre". E, ta „linija vatre" može veoma lako da se zapali.
Koliko daleko bi mogao da ide sukob između Rusije i NATO-a, jer ovo jeste sukob sa NATO-om, ali preko ukrajinskih leđa?
- On je samo počeo preko ukrajinskih leđa, a proširiće se za koju nedelju na celu Evropu, a to znači na Zapadni Balkan, s posebnim važenjem za Srbiju. Zapad će učiniti sve kako bi oslabio Rusiju i sprečio je da diktira uslove ishoda konflikta. Rusija i NATO su već decenijama na suprotnim stranama, ali ovo je prvi put da se Rusija silom suprotstavlja direktnim NATO planovima. Za sada izgleda da je mala verovatnoća da će NATO i Rusija da dođu u direktan sukob, ali on ne može da bude u potpunosti isključen. Pre svega, do njega može da dođe na moru. Drugi način se naslućuje preko poziva ukrajinskog predsednika dobrovoljcima širom sveta da se bore. To je u suštini poziv da se Bliski istok preseli u Evropu, ali i mogućnost da u toj formi NATO pešadija stigne u Ukrajinu i počne borbu s Rusima.
Rusija se suočava sa sankcijama, ekonomskim, političkim, izbacivanjem iz Saveta Evrope... Šta bi značilo kompletno odsustvo Rusije iz svetskih organizacija poput, na primer, OEBS-a, bez obzira na to da li bi bili izbačeni ili bi se sami povukli iz njih?
- Američki predsednik Bajden najavio je da će da od Rusije napravi „pariju" u međunarodnim odnosima. Čini se da je ruski predsednik Putin već unapred odlučio da Rusiju dugoročno povuče iz sveta, ukoliko to bude morao, pa je spreman da plati svaku cenu za to. Imaćemo permanentno stanje eskalacije između Rusije i Evrope. Dmitrij Medvedev već je najavio zatvaranje ruskih ambasada i prekid diplomatskih odnosa u državama koje su bile posebno revnosne u uvođenju sankcija uz preteću poruku: „Gledaćemo se preko dvogleda i nišana."
Sve ovo, najverovatnije, uticaće na obim i kvalitet naših odnosa s Rusijom, od trgovine do vojne saradnje. Osim ukoliko, pod određenim uslovima, ne bude tolerisan aranžman naših „specijalnih odnosa" s Rusijom. Pored mnogo truda, za ovo će biti potrebno i nešto sreće.
Odluka i stav Beograda su, kako se čini, bili logični i jedino mogući u datoj situaciji. Da li se to može promeniti i na koji način ukoliko dođe do dalje eskalacije sukoba?
- Još je rano dati konačnu ocenu o tome, ali može se očekivati jačanje pritisaka prema Srbiji uz postavljanje novih zahteva koji se tiču našeg odnosa prema Rusiji. Treba biti oprezan i pratiti dalji razvoj jer je veoma verovatno da se pojave novi momenti. Naša pozicija, mora se reći, zakomplikovana je i otežana ovim sukobom. SAD i zapadne države će primeniti široku lepezu sankcija protiv Rusije i ruskih zvaničnika. Lako je mogućno da se ta lista u nekom trenutku prenese i na one koji s njima održavaju odnose ili bar da im se zapreti sankcijama. A u toj grupi je i Srbija. Bajdenova administracija već je odavno najavila široko korišćenje sankcija kao spoljnopolitičkog instrumenta.
Beograd je morao da se postavi prema načelima međunarodnog prava, političke realnosti i reciprociteta, vodeći računa da nijedan od ovih principa ne ugrozi borbu za poštovanje međunarodnog prava u našem slučaju i očuvanje naše teritorijalne celovitosti, već da ih osnaži. To znači da odbija upotrebu sile u međunarodnim odnosima, da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, ali i da vodi računa da se ne ponaša nezahvalno prema onima koji se prema njemu ponašaju prijateljski i saveznički.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Tim Donalda Trampa, koji je proglasio pobedu na američkim predsedničkim izborima, predložio je zamrzavanje sukoba u Ukrajini i nove isporuke oružja u zamenu za obećanje Kijeva da se privremeno neće pridružiti NATO-u, piše Volstrit džurnal, pozivajući se na sopstvene izvore.
Sjedinjene Američke Države ne mogu sebi da priušte da izgube Ukrajinu, jer bi to bila užasna politička odluka, smatra predsedavajući Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa Majkl Mekol.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je u intervjuu američkom podkasteru Leksu Fridmanu da ga je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko pozvao nekoliko dana nakon početka rata u Ukrajini i izvinio mu se zbog učestvovanje njegove zemlje u sukobu.
Zamenik pomoćnika državnog sekretara u Birou za evropske i evroazijske poslove Stejt departmenta SAD, Gabrijel Eskobar, rekao je danas da bi zbog situacije u kojoj se našla Ukrajina trebalo udvostručiti napore za postizanje rešenja na KiM i stabilizaciju situacije u BiH
Rusija planira masovne ofanzive na Herson, Zaporožje i Donjecku oblast, dok Ukrajina jača mobilizaciju i priprema odbranu uz pomoć zapadnog naoružanja. S obzirom na najave ruskih stratega i ukrajinske planove, 2025. godina mogla bi odrediti dalji tok rata – dovesti do kompromisa ili do još krvavije faze sukoba.
Predsednik Džo Bajden priprema se da zabrani bušenje naftnih i gasnih bušotina na više od 250 miliona hektara priobalnih područja na pacifičkoj i atlantskoj obali SAD, prenosi Blumberg pozivajući se na izvore iz administracije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je lideru Slobodarske partije Austrije (FPO) Herbertu Kiklu za dobijanje mandata za formiranje nove Vlade Republike Austrije.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković reagovao je na pisanje "Danasa" povodom dodele rednog broja Srpskoj listi za izbore na Kosovu i Metohiji.
Dejan Petar Zlatanović, poznat po pozivima na ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kriminalizuje srpskog predsednika u emisiji kod opozicionog voditelja Aleksandra Dikića i priziva atentat.
Gosti Info jutra na Informer televiziji bili su analitičar Veljko Jovanović, član GO Srpska napredne stranke Zoran Babić i Sava Stambolić iz Centra za društvenu stabilnost koji su govorilo o pokušaju obmanje građana od strane Arhiva javnih skupova i medija Dragana Šolaka, ali i zloupotrebi dece na njegovim televizijama.
Generalni direktor "Srbija Gas" Dušan Bajatović gostujući na Informer TV govorio je o najavljenim sankcijama NIS-u od strane Sjedinjenih Američkih država.
Gost Info dana na Informer televiziji bio je narodni poslanik Nebojša Bakarec koji je, između ostalog, prokomentarisao podkast "DLZ", koji je nazvao sredstvom za širenje ekstremizma i mržnje. Takođe, istakao je fantastične rezultate koje je Srbija postigla tokom 2024. godine, naglašavajući ulogu predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Srbije i Srpske napredne stranke u ostvarivanju tih uspeha.
Posle večernje liturgije ispred crkve Svetog Đorđa u Užicu sveštenici i predstavnici lokalne samouprave uz prisustvo velikog broja građana zapalili su badnjak, a ceremonija je ispraćena uz trubače, pa se zaigralo i kolo.
Božićni post završava se večeras, a sam post, kao duhovna praksa, mnogo je više od uzdržavanja određene hrane, a sveštenik Predrag Popović otkriva da li je greh ukoliko par večeras ima intimni odnos.
Zemljotres magnitude 3.4 stepena po Rihterovoj skali zabeležen je večeras u 20.22 časa na području Kosova i Metohije, sa epicentrom u okolini Prizrena.
U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se danas dogodila u Zaklopači kod Kraljeva povređene su tri osobe. Vozač kamiona zadobio je teške povrede, dok su vozač autobusa i jedna putnica lakše povređeni.
Saša Milosavljević, osumnjičen za ubistvo vlasnika kafane "Krug" u Jagodini Dejana M. posle zločina uspeo je da se skloni, ali su se specijalci ubrzo uputili ka njegovom skrovištu.
Napadač koji je ubio vlasnika kafane u Jagodini Dejana M. (55) i ranio još jedno lice je S.M. (47), koji ima debeo dosije, a osuđivan je za više krivičnih dela, pokušaj ubistva, nasilje u porodici
Užasne vesti iz Jagodine uznemirile su Srbiju, na Badnji dan nakon svađe u kafani, ubijen je vlasnik, dok su dve osobe ranjene. Napadač se nakon toga dao u beg.
Dvejn Vošington nije želeo da odgovori na pitanje da li je postojala opasnost da se ne vrati u Partizan pošto se usred sezone vratio u Sjedinjene Američke Države kako bi odigrao dve utakmice za Šarlot u NBA letnjoj ligi.
Kapiten Fiorentine i italijanski reprezentativac Davide Astori, rođen 7. januara 1987. godine, a preminuo je 4. marta 2018. godine u hotelskoj sobi u Udinama, dan pred utakmicu protiv Udinezea. Smrt je nastala zbog srčanog zastoja izazvanog aritmijom i kardiomiopatijom.
Mnogi poznati glumci među kojima su Đuza Stojiljković, Danica Maksimović i braća Dragan i Pepi Laković pozajmljivali su glasove lutkama u emisiji "Laku noć, deco".
Neki od glumaca iz kultne serije "Metla bez drške" danas imaju potpuno drugačija zanimanja - od vodeće pozicije u IT kompaniji do muzičke karijere i života u Australiji.
Minja Subota je inspiraciju za stvaranje "Muzičkog tobogana" pronašao u Evroviziji, a u toj emisiji nastupali su Zdravko Čolić, Dženan Lončarević, Nataša Bekvalac i mnogi drugi.
Publika često sa posebnom pažnjom prati decu koja se pojavljuju na ekranu. Neka od njih nastavila su da grade glumačke karijere, dok su se druga odlučila za potpuno drugačije profesije.
Venera, planeta koja simbolizuje ljubav, ušla je u znak Riba, gde će se zadržati do 4. februara. Venera predstavlja način na koji volimo ali i doživljavamo ljubav. Venera u Ribama će prijati Ribama, Rakovima i Škorpijama, tako da mogu da dožive filmsku ljubav.
Dragomir Despić Desingerica gostovao je u jednom podkastu, a tom prilikom je progovorio o svom privatnom životu, odnosu sa ženom Nevenom, ali i o njihovoj ćerki.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.