INTERVJU DRAGANA MITROVIĆ, PROFESORKA FPN: Zapadne sankcije protiv Rusije neće rešiti rat, samo će urušiti svetsku privredu

Doći će do katastrofe u mnogim ekonomijama, a svi će imati niže stope rasta i inflaciju kakvu niko na Zapadu ne pamti. Srbija u političkom i vojnom smislu treba da se drži neutralno

Sankcije, koje su suštinski odraz nemoći Zapada prema Rusiji, neće zaustaviti rat, niti doneti rešenje, ali će zato doprineti rekordnom skoku cena energenata, žitarica, mnogih metala i usporiti oporavak svetske privrede. Srbija u političkom i vojnom smislu treba da se drži neutralno, kao i do sada.

Ovo kaže Dragana Mitrović, profesorka Fakulteta političkih nauka, koja ističe da stav naše države treba da poštuju svi spoljni faktori. Prema njenim rečima, pregovorima se neće stići do kraja rata u Ukrajini, već, nažalost, samo vojnim akcijama, a sve to izazvaće jako spor oporavak svetske privrede. Mitrovićeva u intervjuu za Informer ocenjuje da će posledice po našu ekonomiju biti 'nepovoljne, ali umerene'.

- Srbija može i treba da pruži humanitarnu pomoć i utočište izbeglicama iz Ukrajine. U političkom i vojnom smislu treba da se držimo neutralno, uzdržano i odmereno, kao i do sada. Naša pozicija jeste realna i racionalna, što bi trebalo da poštuju svi spoljni faktori. Sankcije, koje su odraz nemoći i odsustva prave politike Zapada prema Rusiji, neće zaustaviti ovaj rat, niti doneti rešenje bilo čega, ali će sasvim sigurno doprineti rekordnom skoku cena energenata, žitarica, mnogih metala, poremetiti lance proizvodnje i trgovine i značajno usporiti oporavak svetske privrede koja je pogođena i korona-krizom. Rast inflacije, uz odsustvo privrednog rasta, dovešće do stagflacije u mnogim ekonomijama, dok će sve zemlje imati niže stope rasta i inflaciju kakvu niko na Zapadu ne pamti. Po našu ekonomiju, posledice će biti nepovoljne, ali umerene.

*Do kada će trajati rat u Ukrajini?

- Teško je precizirati, budući da smatram da se pregovorima neće stići do kraja rata, već samo vojnim akcijama. Nažalost, ne postoji spremnost SAD, a u velikoj meri ni EU, da izađu u susret godinama isticanim ruskim inicijativama da se gradi zajednička bezbednost od 'Lisabona do Vladivostoka' i drugim sličnim predlozima. Niko nije bio spreman da uvaži proteste Moskve zbog razmeštanja raketnih sistema u bivšim sovjetskim bazama u Rumuniji i Bugarskoj, a koje su tamo navodno zbog Irana. Ignoriše se sve, pa i poslednji zahtevi upućeni administraciji predsednika SAD Bajdena da se pisanim garancijama osigura bezbednost Ruske Federacije od eventualnog nuklearnog napada sa ukrajinske teritorije ukoliko bi ta zemlja postala članica NATO pakta...

* Mislite da Rusija neće odustati?

- Rusija je kao velika sila procenila da joj na raspolaganju stoji i vojni način kako bi na terenu ostvarila poziciju koja bi joj garantovala bezbednost i zadovoljavajuću geopolitičku poziciju, a naročito kako bi zaštitila rusko i drugo stanovništvo koje govori ruski jezik, a koje je u regionu Donbasa bilo pod neprekidnim ratnim dejstvima od strane sopstvene države, tj. Ukrajine. Rusi su van ovih teritorija bili podvrgnuti asimilaciji, nasilju, kršenju političkih i ličnih prava i sloboda. Rusija je, nema sumnje, svesno ušla u rizik ovakve akcije i njenih međunarodnopravnih, političkih, međuetničkih i ekonomskih posledica. U takvoj situaciji, uz nastojanje da izbegne razaranja civilne infrastrukture i iznad svega, civilne žrtve, ruski vojni učinak je neminovno sporiji nego što su mnogi očekivali. Teško je verovati da ruska strana, kako čujemo, nije poznavala kapacitet ukrajinske armije, kao i da primenjuje navodno zastarele koncepcije. Teško je, takođe, zamislivo da će se Rusija povući i prekinuti vojna dejstva sve dok Kremlj ne zaključi da su ciljevi potpuno postignuti. Ukrajinski predsednik, u raljama zapadnih 'pomagača' koji vode 'proksi rat' sa Rusijom, oligarha i neonacista, teško da ikada samostalno nastupa, pa je i kao pregovaračka strana upitan.

* Šta je rešenje krize?

- Vreme za najbolje rešenje je prošlo, mnogo se tragičnih procesa i događaja zbilo. Sada imamo u Evropi rat, tragediju, stradanja, propagandu, nasilje nad ličnim slobodama i pravima, kao i proces uspostavljanja novih odnosa ravnoteže moći između velikih sila putem rata. Iz iskustva znamo da rane posle ovakvih prelomnih i nasilnih događaja, u ovom slučaju između Rusije i Ukrajine, EU i Rusije, SAD i Rusije, sporo zaceljuju i da procesi uspostavljanja pokidanih veza sporo teku i izuzetno dugo traju.

* Da li će Putin zbog sankcija Zapada sasvim da se okrene Kini?

- Postoje analize koje pokazuju da neki savetnici u okruženju ruskog predsednika smatraju da je okretanje ka Aziji, a  najpre Kini, najbolja i sigurna opcija, barem na srednji rok, budući da je Zapad odbio sve ruske inicijative i predloge i da je u dokumentima NATO pakta proglašena za neprijateljsku silu, dok se protiv nje godinama vodi propagandni rat sa puno elemenata rasne mržnje. Kada kažemo „rasne“, treba da imamo na umu da se ovaj termin ne koristi samo da bi se opisali odnosi diskriminacije prema ljudima druge boje kože, već i prema svakom drugačijem u verskom, etničkom, kulturnom smislu. Sa druge strane, Rusija je kao ogromna evroazijska država odavno, osim ka Evropi, okrenuta i ka Centalnoj Aziji, svojoj tradicionalnoj zoni uticaja, dok je kao globalna sila prisutna i na Pacifiku, Arktičkom krugu, jugoistočnoj Aziji, Latinskoj Americi, Africi. U istorijskom smislu, Rusija se pokazala kao država sposobna da se mnogo puta ponovo uzdigne i povrati veličinu, moć i mesto u globalnim razmerama. Koliko je imala uspeha u tome govori i pogled na kartu sveta. Budući da je danas, jednovremeno kada i Narodna Republika Kina,  podvrgnuta tzv. strateškom pritisku SAD i saveznika, intenziviranje već izuzetno sadržajne i strateški usmerene dugoročne saradnje u brojnim ključnim oblastima, nameće se kao veoma racionalna i povoljna opcija. Ove dve države već dve decenije sarađuju osim bilateralno,  i u okviru Šangajske organizacije za saradnju, grupacije BRIKS, Istočnoazijskog samita, APEK-a i brojnih drugih foruma. Ono što predstavlja granicu za razvoj saradnje koja bi obema obezbedila željeni nivo bezbednosti je neposedovanje najnaprednije tehnologije u nekim od ključnih grana infomratičko komunikacionog sektora, u kojima obe zemlje zavise od uvoza iz SAD i saveznika. U geopolitičkom smislu, postoji strateško razumevanje, ali teško da će između njih ikada doći do vojnog savezništa zbog razlika u političkim i ekonomskim sistemima i spoljno-političkim ciljevima, kao  i istoriji. Iako će se saradnja razvijati i produbljivati, kao i usklađeno nastupanje na regionalnoj i globalnoj sceni, a naročito u okviru OUN, nijedna od njih neće dozvoliti da ta saradnja preraste u zavisnost od druge strane.

* Postoji li nešto što bi kočilo tu saradnju?

- Iako će se saradnja razvijati i produbljivati, nijedna od njih neće dozvoliti da ta saradnja preraste u zavisnost od druge strane. Ono što predstavlja granicu za razvoj saradnje koja bi obema obezbedila željeni nivo bezbednosti jeste neposedovanje najnaprednije tehnologije u nekim od ključnih grana informatičko-komunikacionog sektora, u kojima obe zemlje zavise od uvoza iz SAD i sa Zapada.
 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.