I, ŠTA ĆEMO SAD?! KOLIKA JE ZAVISNOST EVROPE OD RUSKOG GASA? Objavljene surove brojke, ovo objašnjava paniku i strah Evropljana - ŠTA ĆE BITI NA JESEN?!

Ruska specijalna operacija u Ukrajini stvorila je energetsku krizu neviđenog nivoa, što se ogleda u brzom porastu cena roba. Evropske zemlje i Sjedinjene Države odgovorile su sankcionisanjem Rusije, a Nemačka je obustavila sertifikaciju gasovoda Severni tok 2. Zabrinutost oko stepena energetskog oslanjanja Evrope na Rusiju, posebno za prirodni gas, ali i za ugalj i naftu, raste kako se sukob pogoršava

U ovom članku, An-Sofi Korbe, istraživač iz Centra za globalnu energetsku politiku*, odgovara na pitanja o tome koliko je duboka zavisnost Evrope od Rusije i kako se ovaj odnos razvijao.

- U 2020. Evropa, uključujući Tursku, uvezla je oko 185 milijardi kubnih metara ruskog gasa: 168 milijardi kubnih metara gasa iz cevovoda i 17 milijardi kubnih metara tečnog prirodnog gasa (TPG). Ovo je jednako oko 36 procenata ukupne evropske potražnje za gasom od 512 milijardi kubnih metara. U 2021. godini, prema mojim procenama, Evropa je uvezla istu količinu i u istoj proporciji cevovod/TPG - kaže Korbe i dalje objašnjava:

U međuvremenu, Evropska unija je uvezla 155 milijardi kubnih metara ruskog gasa 2021. godine, od čega 142 milijarde kubika gasa iz gasovoda i 14 milijardi kubnih metara TPG. EU zavisi od ruskog gasa za 45 odsto svog uvoza i oko 40 odsto potrošnje.

Brojke

Rusija je daleko najveći evropski snabdevač. Drugi najveći izvor eksternog snabdevanja gasom u 2021. bio je TPG iz različitih zemalja (osim Rusije), sa 90 milijardi kubnih metara. Ostali dobavljači kao što su Alžir, Azerbejdžan, Iran i Libija doprineli su sa oko 60 milijardi kubnih metara. Evropska domaća proizvodnja gasa je oko 190 milijardi kubnih metara.

Ruski izvoz gasa gasovodom u Evropu je ekvivalentan trećini globalne trgovine TPG-om od 2021. Ako bi Evropa zamenila sav ruski gas iz gasovoda TPG-om, morala bi da uvozi oko 275 milijardi kubnih metara (na osnovu bilansa Evrope u 2021): ovo predstavlja više od 53 odsto globalne trgovine TPG-om. Evropa bi takođe morala da pronađe alternativne izvore TPG-a koji će zameniti ruski TPG.

Ruski izvoz gasa cevovodom je u istom opsegu kao i trenutna upotreba gasa u evropskom energetskom sektoru. Ako bi Evropa želela da zameni ekvivalent ruskog uvoza gasa obnovljivim izvorima energije, morala bi da izgradi dodatnih 370 gigavata (GW) vetra da bi zamenila ovaj gas (povrh 215 GW instaliranih od 2020. godine). Evropa je instalirala u proseku 14 GW kapaciteta vetra godišnje između 2015. i 2020. Alternativno, Evropa bi morala da doda još 105 GW nuklearnog kapaciteta, blizu postojećeg kapaciteta instaliranog 2021. (115 GW).

Kako je Evropa postala toliko zavisna od ruskog gasa?

O smanjenju zavisnosti Evrope od ruskog gasa se u Briselu naširoko raspravlja poslednjih 15 godina. Uprkos zvonima za uzbunu zbog krize iz januara 2009. koja je dovela do prekida tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu na dve nedelje i ruske aneksije Krima 2014. godine, Evropa nije zaustavila uvoz prirodnog gasa iz Rusije. Nasuprot tome, isporuke ruskog gasa cevovodima Evropi povećane su posle 2014. godine, a Evropa je takođe počela da uvozi ruski TPG iz projekta Jamal LNG, koji je počeo 2017.

Foto: Tanjug

Postoje tri razloga za ovu upornu zavisnost od ruskog gasa:

Proizvodnja prirodnog gasa u Evropi počela je brzo da opada nakon 2010.  Tokom 2000-ih, evropska proizvodnja gasa predstavljala je između 50 i 60 procenata evropske potražnje. Najveći proizvođači bili su Holandija, Norveška i Velika Britanija. Ali u poslednjih 10 do 15 godina, proizvodnja prirodnog gasa u Velikoj Britaniji počela je da opada, a zemljotresi povezani sa proizvodnjom gasa u Holandiji ubrzali su pad proizvodnje na polju Groningen, nekada najvećem gasnom polju u Evropi.

Potražnja za gasom u Evropi se stabilizovala u poslednjih pet godina (iako je i dalje ispod svog maksimuma iz 2010. godine, što je u velikoj meri uslovljeno izuzetno hladnim vremenom).

Alternativne nabavke ne uspevaju da popune rastući jaz u uvozu. Zbog pada proizvodnje u Evropi, njen neto uvoz je porastao za preko 80 milijardi kubnih metara od 2016. Dok je Evropa bila uspešna u proširenju svog kapaciteta za regasifikaciju TPG-a na oko 250 milijardi kubnih metara godišnje od 2020. (povećanje od 40 odsto u odnosu na 2010.), povećanje uvoza TPG-a nije u potpunosti pokrilo povećane potrebe za uvozom. Pored toga, Evropa deluje kao balansirajuće tržište za globalno snabdevanje TPG-om: može da apsorbuje višak snabdevanja kada je tržište preveliko ili da preusmeri TPG teret kada je tržište tesno. Evropa je takođe u konkurenciji sa Azijom za kupovinu TPG. Uvoz iz Severne Afrike (Alžir, Libija) je opao, a isporuke iz Azerbejdžana su i dalje skromne, na procenjenih 15 milijardi kubnih metara u 2021. (što je ekvivalentno 8 procenata isporuke ruskog gasa Evropi).

*Ovu priču je prvobitno objavio Centar za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija.