NESTAJE IM BRAŠNA? Evropa suočena sa istorijskim rastom CENA HRANE, nema je ni za leka! Sve više država OGRANIČAVA PRODAJU ULJA!

Već je dovoljno puta ponovljeno da ruska invazija na Ukrajinu utiče na celokupnu globalnu ekonomiju, kako na kratak rok u pogledu povećanja cena koje trpe potrošači širom planete, tako i na dugi rok u pogledu zagušenja trgovinskih lanaca i usporavanju nacionalnih privreda, pa samim tim i svetske

Posledice sukoba najviše trpe dva sektora, energetika i poljoprivreda koji zajedno, s'obzirom na rast cena, smanjuju obim privatne potrošnje ljudi, pogotovo onih čije zemlje više zavise od uvoza ovih proizvoda iz dve zaraćene države.

Prema podacima Međunarodnog trgovinskog centra, preko 50 odsto svetskog izvoza biljnog ulja dolazi iz dve zaraćene zemlje (oko 39 odsto iz Rusije i 18 odsto iz Ukrajine), nešto manje od trećine svetskog izvoza pšenice (Rusija 18 odsto, Ukrajina 8 odsto), 13 odsto svetskog izvoza kukuruza dolazi iz Ukrajine, dok iz Rusije stiže 12 odsto suncokretovog semena i 13 odsto đubriva. Potrebno je istaći, a takođe se tiče poljoprivrede, Rusija izvozi i 13 odsto svetskih zaliha đubriva, a u vrhu liste je i Belorusija, piše Blic.

Kratkoročne posledice izbijanja rata, već pomenuto povećanje cena, evropsko tržište uveliko oseća, u kom se stanovnici zemalja kontinenta, pored istorijski visokih cena hrane, sada suočavaju sa otežanim nabavkama, zbog zabrana izvoza iz Ukrajine i Rusije, gore navedenih, robe i sirovina. Međunarodne cene prehrambenih proizvoda bi, kako je saopšteno iz Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama, mogle da porastu do 20 odsto kao posledica konflikta.

Foto: Printskrin Youtube/Evening standard

Nemačka

Od kada je izbio sukob, mnoštvo nemačkih eksperata je upozorilo na probleme u snabdevanju pojedinom robom u Nemačkoj, i kako vreme odmiče sve je veći broj slika praznih rafova iz te evropske zemlje koje kruže društvenim mrežama. Iz lanaca supermarketa i trgovinskih lanaca redom saopštavaju da primećuju povećanu potražnju za uljem i brašnom i da je deo njih zbog toga uveo ograničenja, tj. prodaju jednu ili dve boce ulja po mušteriji.

Portparol Saveznog udruženja nemačke maloprodaje "Trgovina prehrambenim proizvodima" Krsitijan Bočer, pozvala je ljude da se uzdrže od gomilanja i izlaganja „solidarnost“ prema drugim kupcima "kao na početku korona krize“. Ona je dodala i da ne postoje nikakve informacije o opštim nestašicama.

Sa druge strane, nemačko Ministarstvo ekonomije je objavilo da će rast cena energenata uticati na smanjenje privatne potrošnje u zemlji, dodajući da je i dalje prerano da bi se ti podaci kvantifikovali, te da sve zavisi od trajanja i intenziteta sukoba. U izveštaju se navodi da bi rat mogao da poremeti lance snabdevanja koji su se polako oporavljali od uskih grla izazvanih tokom pandemije, prenosi Rojters.

Vlada kancelara Olafa Šolca je preduzela neke mere da ublaži uticaj rata na ekonomiju i poslediči rast cena energije. Naknada na računima za struju za finansiranje proširenja obnovljivih izvora energije biće ukinuta počev od jula umesto od sledeće godine, a kompanije koje posluju u Rusiji mogu da konkurišu za grantove.

Nemačka je takođe krenula u akciju diverzifikacije mreže dobavljača energije. Vlada je dala nalog svom trgovinskom gasnom čvorištu da kupuje tečni prirodni gas (TPG) izvan Rusije, koja je najveći snabdevač te zemlje gasom. Takođe želi da izgradi TPG terminal i uzdržaće se od gašenja elektrana na ugalj koja se mogu ponovo aktivirati ako bude potrebno.

Foto: Reuters

Švajcarska

I ova evropska zemlja, doduše samo malim delom, zavisi od uvoza energenata iz Rusije pa švajcarski džepovi uveliko osećaju efekat poskupljenja. Iako gorivo u ovoj zemlji nije drastično poskupelo, kako kažu stručnjaci jako je teško predvideti kako će se cene kretati na dalje.

- Cena gasa je već skočila oko 60 odsto, a ako se ovo desi i sa gorivom, može se zamisliti cena od 3,2 franka po litri, rekao je sociolog sa univerziteta u Lucernu, Timo Onmaht, prenosi portal Lokal (The Local).

Ipak, on dodaje da cene goriva svakako imaju "domino efekat" u ostatku privrede te da će poskupljenje tamo sigurno preliti na ostale proizvode i robu za domaćinstva. Ova zemlja, prema dosadašnjim procenama, trpeće najviše u sektoru poljoprivrede.

Prema analizi tamošnje zemljoradničke zadruge Fenaco, Švajcarska je prošle godine uvezla preko 210.000 tona đubriva, čija proizvodnja unutar države i 80 odsto cene pak zavisi od cene gasa. Kako je saopšteno iz zadruge, država je uspela da amortizuje ovaj rast cena, te za sada poskupljenje ne osete ni poljoprivrednici, ni krajnji potrošači.

- Cena brašna je, na primer, nešto više od 10 odsto ukupne cene hleba i dalje, kažu iz zadruge.

Oni dodaju da kako je problem prvenstveno nastao sa đubrivom, koje nije uobičajena roba, državi se preoručuje da se prave rezerve kako bi se garantovalo stalno snabdevanje sa hranom.

Španija

U Španiji je u proteklih nekoliko dana, iz straha od nestašica, zabeležena navala na brašno koja je ostavila rafove u supermarketima praznim. Do sada, Španija je uvozila čak 62 odsto ulja koje troši iz Ukrajine, te ga je i pored panike građana u radnjama sve manje.

- Naručili smo nove količine ulja, ali već danima nema isporuka, rekla je prodavačica u jednom supermarketu u Barseloni.

Pojedini supermarketi ograničili su prodaju suncokretovog ulja na pet litara po osobi, a ista mera važi i za brašno. Udruženje supermarketa i drugih velikih trgovinskih lanaca "Asedas" je pre par dana ukazao na neuobičajeno ponašanje potrošača i saopštilo da je snabdevanje ovim proizvodima u Španiji osigurano.

Ipak, kako kažu tamošnji mediji, do problema u nabavkama može doći na leto, i dodaju da zbog zaustavljanja izvoza kukuruza iz Ukrajine može doći i do nestašica stočne hrane.

Foto: Pixabay

Upozorenje MMF-a

Ruska invazija na Ukrajina, kako ocenjuje Međunarodni monetarni fond, će uticati na celokupnu globalno ekonomiju tako što će usporiti njen rast i podići inflaciju. On bi kako kažu mogao "suštinski" da preoblikuje globalni ekonomski poredak na duži rok.

- Rat podstiče rast cena hrane i energije, potpiruje inflaciju i erodira vrednost prihoda, remeteći trgovinske tokove, lance snabdevanja i priliv doznaka u zemljama koje su susedi Ukrajine, navodi se u analizi objavljenoj na zvaničnom veb sajtu MMF-a.

Sukob u Ukrajini, dodaje se dalje, takođe urušava poslovno poverenje i izaziva neizvesnost među investitorima što će uticati na smanjenje cena imovine, pooštravanje finansijske uslova, a može da izazove i odliv kapitala sa tržišta u razvoju.

Zvaničnici MMF-a su već ranije rekli da očekuju smanjenje svoje ranije prognoze globalnog rasta od 4,4 posto u 2022. U nedavnom saopštenju nagovestili su da će njihove prognoze regionalnog rasta takođe verovatno biti revidirane naniže.

Najviše pogođene zemlje, one sa direktnom izloženošću trgovini, turizmu i finansijama, biće pod sve jačim pritiskom, upozorava MMF, i ističe da se tu misli na zemlje podsaharske Afrike, Bliskog Istoka, Latinske Amerike, Centralne Azije i Kavkaza.

"Ne gomilajte zalihe"

Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas apelovao je na narode i kompanije širom sveta da ne gomilaju hranu i benzin, uprkos porastu cena nakon ruskog napada na Ukrajinu.

Malpas je rekao na virtuelnom događaju koji je organizovao Vašington post da će sankcije imati veći uticaj na globalnu ekonomsku proizvodnju nego sam rat.

Rekao je i da očekuje snažan odgovor proizvođača širom sveta na povećanju zaliha, kao i da i ne vidi potrebu da ljudi imaju dodatne zalihe u svojim kuhinjama ili restoranima.

Situaciju u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u blogu na našem portalu klikom OVDE.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.