OVE NAMIRNICE BI USKORO MOGLE DA NESTANU SA SVETSKIH RAFOVA! Zbog rata u Ukrajini globalno tržište pred katastrofom, lanac je pokidan, nestašice i poskupljenja sve izvesniji!

Situacija u Ukrajini ne samo da će uticati na smanjeni plasmana žitarica i osnovnih useva na svetsko tržište, već će to, po principu domino efekta uticati i na poskupljenje i nestašicu i drugih osnovnih namirnica i proizvoda, upozorila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu

Izvoz je blokiran, ljudi ne mogu da obrađuju zemlju u Ukrajini, a farmeri ne mogu da dobiju vitalne zalihe koje su im potrebne za nastavak uzgoja hrane. Koja će hrana će najviše biti pogođena ratom u Ukrajini?

Skoro trećinu svetske pšenice isporučuju Rusija i Ukrajina. Luke su zatvorene, a infrastruktura je u haosu, što znači da treba pronaći različite izvore ovog useva. S obzirom da farmeri u Ukrajini ne mogu da sade svoje useve, na vidiku bi mogao biti i nedostatak pšenice.

Foto: google maps

U ovom trenutku, pronalaženje različitih dobavljača znači da cene rastu i da je cena pšenice već dostigla rekordne vrednosti. Više od 50 zemalja zavisi od ove dve nacije. Neki od najvećih uvoznika pšenice iz ovog regiona nalaze se u severnoj Africi, uključujući Nigeriju, jednu od najsiromašnijih nacija na svetu.

Brašno, hleb, testenine 

Ove zemlje snose najveći teret krize dok su već finansijski oslabljene pandemijom. Nedostak i  povećanje cena pšenice direktno utiču na manju ponudu osnovnih prehrambenih artikala kao što su brašno, hleb, testenine, što bi moglo da vodi u nestašice na globalnom nivou. 

Čips i druga pržena hrana

Rusija i Ukrajina čine oko 70 do 80 odsto svetskog izvoza suncokretovog ulja. Sam suncokret je nacionalni cvet Ukrajine. EU uvozi oko 200.000 tona ukrajinskog suncokretovog ulja svakog meseca, prema trgovinskoj grupi Fedoil. Sezona sadnje je od aprila do maja i verovatno će biti pod uticajem sukoba. Sa manjim brojem ljudi koji rade na zemlji, zbog regrutacije ili bekstva iz zemlje, i nema mogućnosti da se uvoze vitalne zalihe, malo je verovatno da će se situacija popraviti.

Foto: Reuters/AP

Suncokretovo ulje se često koristi za pravljenje prženih grickalica poput čipsa, zbog čega bi kompanije, suočene sa nestašicom, mogle da podignu cene popularnih grickalica. Isto tako, moguće je poskupljenje pržene hrane, pre svega u fast fud lancima i restoranima.

Meso, mleko, jaja...

Dve zemlje zajedno čine oko petinu ukupnog izvoza kukuruza. Ove godine se očekivalo da će Ukrajina imati svoj najveći prinos kukuruza ikada, izvozeći skoro 80 ​​odsto onoga što proizvede. S obzirom da su luke zatvorene tokom vrhunca izvozne sezone za ovu namirnicu, malo je verovatno da će kukuruz uspeti da izađe iz zemlje.

Foto: Info centar Žitište

 

Kukuruz se koristi kao hrana za životinje širom sveta, a povećanje cena moglo bi značiti povećanje cene mesa. Ono što stručnjaci posebno ističu jeste činjenica da će iz istog razloga rasti i cene mleka i mlečnih prizvoda, ali i jaja. Ove namirnice bi mogle u nekom momentu postati i deficitarne na globalnom tržištu.

Konzervirana hrana, flaširana voda...

Da zlo ne ide samo, nagoveštavaju i procene da će i konzervirana hrana zafaliti na rafovima, kao i flaširana voda - sve ono što ljudi kupuju kada se najavljuju nestašice osnovnih namirnica i neizvesnost na tržištu. 

Šta možete učiniti da sprečite nestašice?

Pretnja da će zalihe biti pri kraju dovodi mnoge ljude u iskušenje da kupe više nego što im je potrebno u slučaju nestašice. Ovo može pogoršati problem, kao što se videlo u paničnoj kupovini toalet papira na početku pandemije. Pretnja nestašice hrane može navesti zemlje da se okrenu ka unutra, nalazeći načina da njihovo stanovništvo bude snabdeveno.

Foto: Shutterstock

Ministri G7 su već izdali saopštenje u kojem kažu da će učiniti sve što je neophodno da spreče i reaguju na krizu sa hranom.

- Pozivamo sve zemlje da svoja prehrambena i poljoprivredna tržišta drže otvorenim i da se čuvaju bilo kakvih neopravdanih mera za njihov izvoz - navodi se i dodaje da G7 neće tolerisati veštački naduvane cene koje bi mogle da umanje dostupnost hrane i poljoprivrednih proizvoda .

Foto: AP/Tanjug

Sa potencijalnom nestašicom koja se nazire i troškovima života u porastu, smanjenje rasipanja hrane nikada nije bilo važnije. Smatra se da se petina sve hrane proizvedene u Evropi baca na otpad sa 88 miliona tona izgubljenih svake godine.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Baća

pre 2 godine

Ko god ima problema oko energenata i hrane, neka se obrati Džo Bajdenu. On će ih rešiti. Sada ili u nekom budućem životu.

2 1 Odgovori

GEDZA

pre 2 godine

Sigurno će biti problema sa pšenicom za zemlje koje Rusija nije stavila na spisak neprijateljskih zemalja... a zemlje koje nisu na tom spisku, tih problema neće imati ako pristanu da pšenicu ne plaćaju u dolarima ili evrima....dok će Srbija biti suočena sa problemom pritisaka da pšenicu umesto dosadašnjim kupcima, prodaje zapadnim zemljama ili zemljama koje zapadnjaci odrede i to ne po tržišnim, već cenama koje oni odrede..... Nas mnogo više treba da zabrine veštačko đubrivo jer ako uvedemo sancije Rusiji nećemo imati dovoljno sirovina da proizvedemo neophodno veštačko djubrivo ili nedovoljno veštačkog đubriva kao uslova za normalnu proizvodnju pšenice i ostalih useva za proizvodnju hrahen (mesa, ulja i šećera)...., a naravno i dovoljno naftnih derivata za mehanizaciju radi proizvodnje navedenih kultura i proizvoda..... Zato moramo biti mudri kao Turska u ovoj situaciji.....koja kao član nato saveza i višedecenijski kandidat za eu, odbija da uvede sankcije Rusiji jer je to u suprotnosti sa vitalnim interesima Turske....

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari