ZELENA MAPA UKRAJINE LEDI KRV U ŽILAMA! Objavili su je Amerikanci i sada je jasno kakav strašan scenario nam se sprema! (FOTO)

Ruska specijalna operacija u Ukrajini i informacije sa fronta samo na prvi pogled zamagljuju krizu u senci koju je stvorio rat: dugoročna šteta po globalni sistem ishrane koja će verovatno povećati glad, poremetiti tržišta, promeniti korišćenje zemljišta i vode, piše američki magazin Vajerd (Wired)

Ministarstvo poljoprivrede SAD, Služba za svetsku poljoprivredu, objavilo je mape prinosa osnovnih žitarica i uljarica po regionima u Ukrajini za period od 2016-2020. godine, koje je izradila Državna statistička služba Ukrajine. Mape možda najbolje oslikavaju koliko je poljuljano globalno tržište osnovnih namirnica, ako se uzme u obzir da je Ukrajina uz Rusiju u svetskom vrhu kao izvoznik pšenice, suncokreta i drugih žitarica i uljarica.

Naime, sudeći po regionalnim podacima o udelu prinosa, veći deo ukrajinskih oranica koje daju najveću količinu pšenice nalaze se upravo u zoni teških borbi ruske vojske i snaga Kijeva.

Foto: USDA

Slično je i sa područjima na kojima je kukuruz glavni usev, na osnovu prinosa.

Foto: USDA

Pogledajte i mapu prinosa suncokreta, Ukrajina je u svetskom vrhu kada je proizvodnja i izvoz ove uljarice u pitanju.

Foto: USDA

Rusija i Ukrajina su žitnice Evrope. Međunarodni institut za istraživanje prehrambene politike procenjuje da njihov izvoz predstavlja 12 procenata svih kalorija u hrani kojima se trguje u svetu.

Ove dve zemlje čine skoro 30 odsto svetskog izvoza pšenice, skoro 20 odsto izvoza kukuruza i više od 80 odsto svetske ponude suncokretovog ulja. Taj izvoz je u zastoju iz različitih razloga – u Ukrajini zbog ruske invazije, a u Rusiji zbog globalnih sankcija – ali neto efekat je isti. Kao da su Ajova i Ilinois, srce američke proizvodnje žitarica, strgnuti sa mape, upozorava američki magazin.

Ukrajinska vlada donela je zabranu izvoza pšenice, zajedno sa pošiljkama ovsa, prosa, heljde i stoke, čuvajući ih za potrebe svog naroda, ali čak i kada ta zabrana bude prestala, pitanje je koliko i kakvih useva će dolaziti sa ratom devastiranih područja i kada će Ukrajina moći da se vrati na izvoz u punom kapacitetu.

Kriza useva u Ukrajini ima nekoliko komponenti. Roba koja je već požnjevena - na primer kukuruz iz prošle jeseni - ne može se transportovati van zemlje; luke i brodske rute su zatvorene, a međunarodne trgovačke kompanije su prestale sa radom radi bezbednosti. (Osim toga, dok ti usevi leže u kontejnerima, uništavanje električne mreže u zemlji dovodi do kvara uređaja za kontrolu  temperature i ventilacije koje sprečavaju da se usevi ubuđaju.) Ovogodišnja pšenica, koja će biti gotova u julu, ne može biti požnjevena ako nema goriva za kombajne i bez rada za njihovo pokretanje. Poljoprivrednici se bore oko toga da li da sade za sledeću sezonu - da li uopšte mogu da nabave seme i đubrivo. (Rusija je najveći svetski izvoznik đubriva; obustavila je isporuke prošle nedelje.)

 

Foto: pexels.com

Globalne cene hrane su skočile na najviši nivo pre nego što je rat uopšte počeo, zahvaljujući pritisku koji je pandemija kovida izvršila na lance snabdevanja, a cene pšenice su sada na vrhuncu od 14 godina. Analitičari brinu da će zemlje koje najviše kupuju pšenicu iz Ukrajine - pretežno u Africi i na Bliskom istoku - imati problem da plate kako cene rastu.

"Ne samo da te zemlje dobijaju veliki deo pšenice iz Ukrajine i Rusije, 80 odsto u nekim slučajevima, već je najveći deo ishrane u tim mestima hleb", kaže Megan Konar, istraživač politike vode i hrane i vanredni profesor građevinskog i ekološkog inženjerstva na Univerzitetu Ilinois.

Egipat i Turska većinu svoje pšenice nabavljaju iz regiona Crnog mora, ističe ona, a Bangladeš, Pakistan i brojne podsaharske zemlje kupuju najmanje polovinu pšenice iz Ukrajine.

Vredi zapamtiti da je poslednji put kada su cene hrane bile ovako visoke 2008. i 2009. godine, regione širom sveta zahvatio talas građanskih nemira. Bilo je nereda na Haitiju, Južnoj Americi i Južnoj Aziji. Cena hleba bila je jedna varnica za Arapsko proleće, koji je počeo 2010. Stručnjaci se brinu da bi slični nemiri mogli vrebati u bliskoj budućnosti pošto siromašne zemlje nadmašuju ponudu za žito od onih bogatih.

Foto: Tanjug/AP

"Već vidimo izvesno povećanje cena zbog sukoba, pored povećanja cena koje smo doživeli tokom kovida zbog poremećaja u lancu snabdevanja“, kaže Olena Sambuči, poljoprivredni ekonomista i naučnik na projektu u UC Davis. Održavanje zaliha, kaže ona, "zavisiće od toga da li će vlade zemalja koje su primaoci tog izvoza moći da organizuju zamenski uvoz sa nekog drugog mesta, a to će podrazumevati veće cene. Pristupačnost će biti problem".

Da sve ovo bude još gore, Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija (FAO), verovatno najveći distributer pomoći u hrani za posrnule ekonomije, kupuje više od polovine žitarica koje distribuira iz Ukrajine i Rusije. Agencija već plaća 30 odsto više za hranu nego pre nekoliko godina, napisao je njen izvršni direktor u ponedeljak u Vašington postu :

"Uticaj Ukrajine uništene ratnom olujom će se osećati na globalnom nivou u godinama koje dolaze."

Situaciju u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u blogu na našem portalu klikom OVDE.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Svi komentari

dera

pre 2 godine

Smrt , glad i bolesti su proizvod USA ! Ostavite ljude da žive svojim životom , sedite već jednom kući iako nije vaša , oteli ste je od Indijanaca a njih pobili .

4 1 Odgovori

Pera

pre 2 godine

bas su amerikanci zabrinuti .. salju sve vise oruzja i sve vise pretnji ..

0 0 Odgovori

Nenad

pre 2 godine

Žal nacista je očigledna, na korak behu od toga da i na to stave šapu! I sve se menja! Šrafciger industrija je prošlost, morace debelo da se bore da održe standard svog stanovnistva a to je realno nemoguće! Uskoro haous u njihovim zemljama! Vreme je bilo...

0 0 Odgovori

miroljub

pre 2 godine

neverovatno je o čemu sve pišu zapadni mediji a nijednog članka o labaratorijama i biološkom oružju.Tabu tema.Zapadni "novinarčići" jadni,bedni i neverovatne kukavice.

0 0 Odgovori

zora

pre 2 godine

Ameri unistavaju planetu a EU je saucesnik iz nesposobnosti. Kada bi Evropa rekla NE,Ameri bi bili na dnu.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari