Rusija je navodno spremna da odustane od zahteva da se Ukrajina "denacifikuje“ i da bi mogla da dopusti Kijevu da se pridruži EU, pod uslovom da ostane vojno "nesvrtstan", tvrde za četiri osobe upoznate sa pregovorima Ukrajine i Rusije
Navodno, uoči direktnih razgovora delegacija dve zemlje danas u Turskoj, u nacrtu sporazuma o prekidu vatre izbačeno je pominjanje tri ključna zahteva Moskve sa početka rata.
Prema rečima četiri osobe koje su "upoznate sa diskusijama“, čini se da je Rusija sada spremna da ostavi rukovodstvo Kijeva na mestu, odbaci zahtev da se Ukrajina "demilitarizuje“ i odustane od pravne zaštite ruskog jezika, piše Fajnenšel tajms.
David Arakhamia, šef stranke ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i član pregovaračkog tima Kijeva, rekao je za FT da su strane blizu dogovora o bezbednosnim garancijama i nastojanju Ukrajine za pridruživanjem EU, ali je pozvao na oprez.
"Sva su pitanja bila na stolu od početka pregovora, ali ima puno nerešenih tačaka", rekao je Arakhamia.
Moskva bi mogla da dozvoli Ukrajini da se pridruži Evropskoj uniji, sve dok odustane od bilo kakve namere i nade da će se pridružiti NATO – kompromis za koji je predsednik Volodimir Zelenski nagovestio da bi mogao da prihvati.
Međutim, rečeno je da su zvaničnici u Kijevu oprezni jer, kako tvrde, Moskva menja svoju poziciju skoro svakodnevno i sada se plaše da Rusi ovim obećanjima kupuju vreme kako bi se regrupisali na bojnom polju.
"Rusija ne može i neće govoriti o napretku jer bi mogla samo da našteti pregovaračkom procesu", rekao je juče Dmitrij Peskov, Putinov portparol. "Za sada, nažalost, ne možemo govoriti o nekim značajnijim dostignućima i pomacima", dodao je on.
Kao izgovor za svoju invaziju, Vladimir Putin je rekao da mu je cilj da "zaštiti ljude“ koji su "podvrgnuti maltretiranju i genocidu“ od strane "neonacističkog“ vođstva predsednika Zelenskog.
Sada se međutim pominje da bi Putin mogao da "dozvoli" Zelenskom da ostane na vlasti i posle sukoba.
Ukrajina će se, prema nacrtu dogovora, takođe suzdržati od razvoja nuklearnog oružja ili smeštaja stranih vojnih baza na svojoj teritoriji i odustaće od članstva u NATO.
Foto: Tanjug/AP
U zamenu, dobiće ono što je Arakhamia nazvao "formulacijom sličnom NATO članu 5", prema kojem članice saveza moraju jedna drugoj da priskoče u pomoć ako je neko napadnut – a bezbednosne garancije bi dalo 11 zemalja - Rusija, SAD, UK, Kanada, Francuska, Nemačka, Kina, Italija, Poljska, Izrael i Turska.
Međutim, kaže se da nacrt, koji bi trebalo da bude predstavljen danas, sadrži jedan veliki problem – da Ukrajina prizna rusku kontrolu nad Krimom, koji je Rusija pripojila 2014. godine.
Moskva je, rekao je Arakhamia, zahtevala da Ukrajina prizna rusku kontrolu nad Krimom kao i nad dve teroitorije kojima upravljaju separatisti koje podržava Rusija u istočnoj regiji Donbasa.
"Nikad nećemo priznati nikakve granice osim onih koje su u našoj Deklaraciji nezavisnosti", rekao je Arakhamia. "Ovo je najkritičnija tačka", dodao je.
Za sada je Ukrajina bila spremna da razgovara o humanitarnim pitanjima kao što je obnavljanje snabdevanja vodom Krima i obećanje da nikada neće pokušati ponovno da zauzme poluostrvo silom, navode izvori.
Zelenski je rekao da je spreman na kompromis sa Rusijom kako bi se uspostavio mir "bez odlaganja“, ali da neće prihvatiti "cepanje“ zemlje.
U video obraćanju svojoj naciji u nedelju uveče, lider je naglasio da su "suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine van sumnje“.
Raste uverenje da je Rusija možda odustala od totalne okupacije Ukrajine i da je sada fokusirana na podelu zemlje na dva dela.
Ali Aleksandar Rodnjanski, savetnik ukrajinskog lidera, kaže da njegova zemlja možda neće biti voljna da se odrekne zemlje na istoku kako bi obezbedila mir.
On je za BBC Radio 4 rekao: "Trenutno je pritisak na Rusiju... Jasno je da oni ne mogu da izdrže ovaj rat godinama i njihov moral je toliko nizak da ne mogu čak ni da održe zalihe i logistiku, tako da ne bih rekao da je to dato".
"Svakako nismo voljni da se odreknemo nijedne teritorije niti da govorimo o našem teritorijalnom integritetu", dodao je on.
Lideri evropskih zemalja, američkih saveznika, i stručnjaci za geopolitiku su "zbunjeni" izjavama američkog predsednika Džozefa Bajdena iz kojih proizilazi da je ratni cilj Vašingtona u ukrajinsko-ruskom sukobu promena vlasti u Moskvi, jer to evropski saveznici smatraju "suprotnim naporima Zapada da se ne pruži opravdanje za zaoštravanje ruske vojne akcije u Ukrajini"
Ruski biznismen, milijarder Roman Abramovič, sastao se sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Kijevu, objavio je poslanik ukrajinske Vrhovne rade Oleksij Gončarenko na Telegramu.
Zapadne ambasade neće napuštati Kijev uprkos upozorenju Moskve da Rusija počinje sistemske udare po objektima u ukrajinskoj prestonici koji se koriste za potrebe Oružanih snaga Ukrajine i po centrima odlučivanja.
Rusija je upozorila strane diplomatske misije i državljane stranih zemalja da napuste Kijev zbog najavljenih sistemskih udara na objekte ukrajinske vojne industrije i centre odlučivanja u glavnom gradu Ukrajine.
Ukrajinski portali objavili su snimak snažnog udara u oblasti Bele Crkve, u Kijevskoj oblasti, uz tvrdnje da je Rusija tokom noćnog napada najverovatnije upotrebila balističku raketu srednjeg dometa „Orešnik“.
Intenzivan napad ukrajinskih dronova na Sankt Peterburg u vreme održavanja Međunarodnog ekonomskog foruma je još jedna potvrda da imamo posla sa drskom nacističkom bandom oličenom u timu Vladimira Zelenskog, rekla je Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da je vreme da se okonča rat, navodeći da, kako je rekao, "ruski vladar" želi da nastavi borbu zbog čega Ukrajina odgovara na napade.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je danas da odgovor ruskog predsednika Vladimira Putina na njegovo otvoreno pismo, u kojem je pozvao na održavanje direktnog sastanka, znači da Rusija ponovo bira rat.
Ruski predsednik Vladimir Putin pročitao je pismo Volodimira Zelenskog, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov na marginama Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma (SPIEF).
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Bg Dex 1970
pre 4 godine
Ne mislim da će doći do konačnog dogovora i primirja između Ukrajine i Rusije, jer se sama Ukrajina i ne pita. Bajden je upravo zbog toga obitavao u Poljskoj da bi podigao moral američkim vojnicima i podstaknuo da istraju. Bajden je jednostavno ratni huškač.
Lideri evropskih zemalja, američkih saveznika, i stručnjaci za geopolitiku su "zbunjeni" izjavama američkog predsednika Džozefa Bajdena iz kojih proizilazi da je ratni cilj Vašingtona u ukrajinsko-ruskom sukobu promena vlasti u Moskvi, jer to evropski saveznici smatraju "suprotnim naporima Zapada da se ne pruži opravdanje za zaoštravanje ruske vojne akcije u Ukrajini"
Hrvatski premijer Andrej Plenković ispostavio je ultimatum Crnoj Gori na njenom putu u Evropsku uniju čime je Podgorici srušio Sneška i euforiju koja vlada u montenegrinskim medijma.
Predsednik Pokreta slobodnih građana otrčao je u Hrvatsku da, po običaju, pljuje po predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i širi laži o (ne)poverenju koju vlast u državi uživa od građana.
Publika od sada ima priliku da svake srede od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda prati novi politički tok-šou "U sredu sa Bojanom Bilbijom". Reč je o autorskom projektu koji se bavi najvažnijim političkim, geopolitičkim i društvenim temama koje oblikuju svakodnevni život građana Srbije, ali i globalne procese koji utiču na ceo svet.
U prethodnoj epizodi Informerove emisije “Na merama” otkrili smo koga to traži novinar blokader Mladen Savatović, čime se zanima političar u pokušaju Đorđe Stanković, gde se skriva najbolji drugar rektora politikanta Vladana Đokića, Nebojša Bojović, kako se opušta propali aktivista Petar Đurić…
Mađarski MOL dobio je licencu od SAD da do 16. juna nastavi pregovore o kupovini ruskog većinskog udela u NIS-u. Iz kompanije navode da pregovori napreduju.
Arhimandrit Jefrem Vatopedski, jedan od najuticajnijih svetogorskih staraca, preživeo je progon, zatvaranje i veliku nepravdu, a sada prvi put u javnost
Hakerski napad na platformu Phobs ugrozio je podatke oko 100.000 turista na Jadranu. Prevaranti šalju lažne WhatsApp poruke i traže doplatu za smeštaj.
Meteorolozi u Grčkoj izdali su upozorenje zbog naglog skoka temperatura koje će u pojedinim delovima zemlje prelaziti i 40 stepeni Celzijusa, dok se more ubrzano zagreva.
Na obilaznom putu u Čačku došlo je do teške saobraćajne nesreće kada je vozilo Hitne pomoći udarilo u ženu koja je prelazila kolovoz, najverovatnije van pešačkog prelaza.
Policija je uhapsila crnogorskog državljanina R. C. (42), za kojim je NCB Interpola Podgorica raspisao međunarodnu poternicu radi izdržavanja kazne zatvora u trajanju od šest meseci zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.
Američki glumac Džejms Hendi poznat po ulogama u filmovima Top Gan: Maverik i Džumandži, izboden je na smrt u vlastitom domu u Los Anđelesu, saopštila je policija.
Pozorište lutaka "Pinokio" sa ponosom najavljuje premijeru predstave "Luna Luna Park", u režiji Fabricija Montekija, koja će se održati u subotu 6.juna u 19:00 časova.
Slaviša Čurović bio je protiv referenduma 2006. godine i odvajanja Crne Gore, a njegov stav nije podržala produkcijska kuća, te je zadala kukavički udarac!
Britanska manekenka Peni Lejn privukla je veliku pažnju na reviji kupaćih kostima u Majamiju, gde je na pisti predstavila dva različita i veoma efektna izdanja.
Bivša stjuardesa Barbara Bačilijeri, koja je godinama radila u kabinskom osoblju, upozorila je na najčešće greške koje putnici prave tokom spavanja u avionu i objasnila zašto neke navike mogu biti nehigijenske, neprijatne, pa čak i opasne.
Kompanija Meta počela je širom sveta da uvodi novu pretplatničku uslugu za Instagram, čime određene funkcije po prvi put postaju dostupne isključivo korisnicima koji plaćaju mesečnu članarinu.
Maslinovo ulje već vekovima zauzima posebno mesto u ishrani, ali poslednjih godina sve više pažnje privlači i zbog svojih benefita za negu kože i kose.
Glumica Jelisaveta Orašanin i bivši košarkaš Miloš Teodosić na sve načine pokušali su da spasu brak, a pre dve godine posećivali su i bračnog savetnika.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar