NAJVEĆA EVROPSKA PRIVREDA PRED PROPAŠĆU, OGLASIO SE DIREKTOR MOĆNOG BASF-a... Ako Berlin "zacepi" i stavi rampu za ruski gas, to neće biti pucanj u nogu, već u GLAVU!

Prekid isporuke ruskog gasa gurnuće Nemačku u najveću krizu od 1945. godine. Ovu prognozu dao je šef najvećeg nemačkog hemijskog koncerna BASF. Nemački biznis upozorava da će bez gasa cela industrija Nemačke stati, a najveća privreda u Evropi će propasti. Da li će uspeti da promene antiruski stav svojih političara?

„Da li želimo da uništimo celu našu ekonomiju otvorenih očiju? Uništiti sve što smo stvarali decenijama? Mislim da bi takav eksperiment bio neodgovoran“, rekao je Martin Brudermiler, generalni direktor najveće svetske hemijske grupe BASF u intervjuu za Frankfurter Allgemeine Zeitung. Dugoročni prekid isporuke gasa i nafte iz Rusije „mogao bi da odvede nemačku ekonomiju u najgoru krizu od kraja Drugog svetskog rata“, predviđa biznismen.

Dakle, predstavnik realnog sektora nimalo ne deli optimizam šefa nemačkog ministra privrede Roberta Habeka. On je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa francuskim kolegom Brunom Le Merom rekao da Berlin i Pariz već preduzimaju mere u slučaju da „sutra, pod određenim okolnostima, ne dođe gas iz Rusije“. Ovako su dvojica ministara reagovala na ukaz Vladimira Putina potpisan 31. marta da se od 1. aprila plaćanja prirodnog gasa sa "neprijateljskim zemljama" pretvaraju u rublje (čemu se zemlje EU kategorički protive).

Podsetimo, ranije su poljske vlasti pozvale nemačkog suseda u znak podrške Ukrajini da odbije uvoz ruskog gasa kroz postojeći gasovod Severni tok 1. Nemački ministar poljoprivrede Cem Ozdemir – koji je već pozvao Nemce da ograniče potrošnju mesa kako bi se suprotstavili politici Moskve – predložio je da Nemci voze sporije na autoputevima kako bi uštedeli na benzinu.

"Uveli smo sankcije Rusiji i sada razmišljamo kako da ih prevaziđemo. Mi smo sami napravili barijeru preko koje još ne možemo da preskočimo. Berlin je mogao da se složi sa stavom kolektivnog Zapada o Ukrajini, ali je to morao učiniti ne po cenu dobrobiti sopstvenog naroda. Nemačko društvo i biznis razumeju situaciju u koju je takva politika dovela zemlju“, rekao je za ruski list VZGLjAD Valdemar Gert, nemački političar i bivši poslanik Bundestaga iz partije Alternativa za Nemačku.

Generalni direktor BASF-a Brudermiler strahuje da će kriza izazvana nestašicom nafte i gasa dovesti do smanjenja proizvodnje. BASF je najveći proizvođač plastike, hemikalija i polimera. "Otpuštanje" ruskog gasa će uticati ne samo na 40.000 zaposlenih u matičnoj kompaniji firme, upozorio je direktor hemijske kompanije. „Mi proizvodimo proizvode koji su na početku lanca“, rekao je Brudermiler. On je mislio da su među potrošačima BASF-ovih proizvoda farmaceutske kompanije, proizvođači građevinskog materijala, tekstilne fabrike, automobilska industrija itd. Zaustavljanje ključnog preduzeća izazvaće domino efekat.

Inače, na ovaj efekat je u petak podsetila energetski konsultant Olafa Šolca, ekonomista Lamija Mesari-Beker.

"Ako se osnovna industrija zaustavi, onda će se pojaviti efekat koji više neće biti zaustavljen i koji se teško može preokrenuti", rekla je Mesari-Beker agenciji DPA, a prenosi TASS .

Foto: Reuters

Panika

"Pošto se u procesu snabdevanja (gasom) daje prioritet domaćinstvima, postoji rizik od potpunog gašenja proizvodnje u nekim industrijama ukoliko dođe do prekida snabdevanja. Kao rezultat toga, stotine hiljada radnih mesta u energetski intenzivnim i prerađivačkim industrijama su u neposrednoj opasnosti. Postoje i pretnje rezovima u oblasti osnovnog snabdevanja i farmaceutskih proizvoda“, prenosi RIA Novosti saopštenje Istočnog komiteta Poslovnog udruženja Nemačke za ekonomiju.

BASF je relativno lako preživeo kako posledice američko-kineskog trgovinskog rata, tako i ekonomske turbulencije nakon što je Britanija napustila EU. Ali mogućnost da ostane bez ruskog gasa izazvala je paniku Brudermilera. Posledice nestašice ne mogu se nadoknaditi ni subvencijama ni finansijskom pomoći – država ne može sebi da priušti tako velike sume.

"Dimenzije o kojima ovde govorimo su mnogo veće nego kada je izbila pandemija korona virusa", ​​rekao je izvršni direktor BASF-a. Podsetimo, kovid-19 je Nemačkoj naneo štetu za 300 milijardi evra - takvu je procenu dao Institut nemačke ekonomije u Kelnu u maju prošle godine.

Gradonačelnik Hamburga Peter Čenčer govorio je još iskrenije – embargo na gas će dovesti do siromaštva. "Ne treba nikome da izazivamo siromaštvo i oskudice u Nemačkoj ako nismo sigurni da će to zaista uticati na Rusiju", rekao je gradonačelnik u eteru televizijskog kanala ZDF. 

„Zaista, moguće posledice energetskog embarga se porede sa efektom pandemije. Ali to su neuporedive stvari, - smatra bivši zamenik Bundestaga Gert. – Tada je privreda bila „na pauzi” uoči pada tržišta. U martu 2020. došlo je do kraha na tržištu nafte. Ali sada krizu ne izaziva virus, već političari – i to veštački, smatra sagovornik.

„Kao rezultat toga, može doći do toga da će ljudi i dalje pamtiti pandemiju kao trenutak smirenosti i blagostanja“, primećuje Gert.

„Nemačka, čija je ekonomija zasnovana na industrijskoj proizvodnji, u slučaju krize u ovoj proizvodnji, za pet godina može da se pretvori čak ne u veliku Poljsku, već u veliku Letoniju. Prestaće socijalna pomoć, kao što se davno završila u Letoniji, socijalna država će propasti“, predviđa poslanik ruskw Državne dume, ekonomista Mihail Deljagin. Odbijanje uvoza gasa, kao i ometanje odobrenja Severnog toka 2, „nije čak ni pucanj u nogu, već u glavu“.

Nemačka država, koja deluje protiv interesa nemačkog biznisa i društva, očigledno je „pod pritiskom Amerikanaca“, smatra Deljagin. „SAD koriste „projekat Ukrajine“ protiv Nemačke kao konkurenta. Na kraju krajeva, Nemačka sa populacijom 4,5 puta manjim od Sjedinjenih Država, uporediva je sa Sjedinjenim Državama u pogledu izvoza robe, a ponekad ih čak i nadmašuje. Prema tome, sa stanovišta Amerikanaca, Nemačka je Kartagina, koja mora biti uništena.

Foto: Reuters

Nemci imaju malo "lufta"

Istovremeno, Rusija objektivno nije zainteresovana „za zatvaranje ventila“, primetio je Deljagin. Štaviše, mi čak i ne teramo Nemce da koriste Severni tok 2, dok nastavljamo da punimo gasni transportni sistem Ukrajine“, naglasio je ekonomista. Ako u Berlinu odluče da odbiju vitalne zalihe, onda će to, kako kažu, biti sopstveni problem Nemaca. „Ali u ovom slučaju, oni će se naći u situaciji – ako ne kao posle 1945. godine, onda kao posle Prvog svetskog rata“, rekao je Deljagin.

Moskva je postavila strogi uslov - plaćanje u rubljama, ali je ipak ostavila Nemcima mogućnost da "sačuvaju obraz" i izađu iz ćorsokaka, primetio je ekonomista Vasilij Koltašov.

"Moskva je predložila udoban format za kupovinu gasa, tako da partneri stavljaju evre na svoje račune u Gasprombanci. Ova kreditna institucija u njihovo ime kupuje rublje, obračunava se sa Gaspromom u rubljama i od momenta obračuna sa Gaspromom isplata se smatra izvršenom", podsetio je sagovornik na predlog ruske strane.

"Rusija nije ostavila Zapadu nijednu drugu opciju – predsednik je podsetio da mi nećemo besplatno snabdevati Zapad gorivom", naglasio je Koltašov.

"Ako Evropljani pokušavaju da pokažu da imaju 'principijelan stav' i ako se on zaista pokaže principijelnim, onda će u narednim mesecima Evropska unija, koju predstavljaju Nemačka, Francuska i još neke države, odbiti da plati za ruski gas", rekao je ruski ekonomista. 

Evropljane će neko vreme izvlačiti rezerve iz skladišta gasa. Ali, prema nekim procenama, rezerve će trajati do sredine leta, prema optimističkim prognozama - do septembra", podsetio je Koltašov. U svakom slučaju, svetske cene gasa (koje se već kreću oko 1.500 dolara za 1.000 kubnih metara) će još više rasti, što će izazvati globalni rast cena roba.

Dodajmo da su u petak uveče predstavnici nemačkog energetskog koncerna Uniper (jedan od investitora u Severni tok 2) rekli Blumbergu da kompanija razmatra nove uslove plaćanja ruskog gasa u vezi sa zahtevom Moskve da pređe na novu šemu plaćanja. Kako se navodi, Gasprom je već počeo da obaveštava partnere o načinu daljeg plaćanja ruskog gasa nakon što je predsednik Ruske Federacije potpisao ukaz o obračunu u rubljama.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.