Izvor: Informer.rs/Nauka i kultura, Borba za istinu
13.04.2022
10:32
Vesti
ZAŠTO EVROPU PRIPREMAJU ZA POBUNU GLADNIH? Hteli su Rusiju na kolenima, ali im se obilo o glavu - "nevidljiva ruka" će...
Podeli vest
Ako glad počne da se približava planeti, može se zamisliti situacija u kojoj će „država izgubiti suverenu kontrolu nad viškom hrane koji se proizvodi na njenoj teritoriji; njegovo povlačenje i distribucija siromašnim zemljama vršiće se prema odlukama međunarodnih struktura. Autori se slažu da su opisali „radikalnu utopiju“, ali postavljaju pitanje: „Šta je potrebno učiniti da prehrambeni totalitarizam ne postane stvarnost za čovečanstvo u bliskoj budućnosti"?
Video sa polupraznim policama supermarketa u Nemačkoj, koji je snimio nemački bloger, odmah je skupio desetine hiljada pregleda. Niko nije mogao da zamisli da će uvođenjem zapadnih sankcija, zamišljenih kao „sakaćenje“ (crippling) ruske privrede, doći do trenutnog nestanka sa polica u zemljama EU i u Britaniji osnovnih dobara, uz nagli porast cena.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbacio je danas tvrdnje Moskve da rat protiv njegove zemlje ide kako je planirano, i upitao kako je predsednik Vladimir Putin mogao da odobri takav plan koji uključuje veliki broj ruskih žrtava
13.04.2022
08:42
Bivši poljski premijer i bivši predsednik Evropskog saveta Donald Tusk u dramatičnom tonu je upozorio sunarodnike da će, ako setvena kampanja u Ukrajini ne uspe, a Rusija odbije da snabdeva žitom neprijateljske države, cena „vekne hleba“ od pola kilograma porasti četiri puta, tj. dostići će 2,4 evra. Postoje prognoze da će u susednoj Nemačkoj slična vekna prodavati za 10 evra.
„Zbog svih navedenih problema i njihovog kritičnog značaja za Evropu, vrlo je verovatno da će evropski političari i vlade morati da u bliskoj budućnosti „redefinišu principe“, sugeriše iranski list „Farda“.
Predviđanje je sporno. Zapad je imao za cilj da igra „na duge staze“, nadajući se da će do kraja godine „rastrgati” rusku ekonomiju. Ovaj zadatak je očigledno nemoguć, uprkos činjenici da se Rusija suočava ne samo sa ratnom mašinom NATO-a, spremnom za ekspanziju, već i sa kolektivnim Zapadom predvođenim dvema anglosaksonskim silama.
Kriza sa bogatom istoriografijom
Krajem marta, Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization, FAO) objavila je 8. aprila (2022) indeks cena žitarica, koji je porastao za 17,1% u odnosu na februar. Značajan rast je posledica skoka cena pšenice i svih ostalih žitarica. Prema ekspertima FAO, Ukrajina i Rusija su davale oko 30% i 20% svetskog izvoza pšenice i kukuruza u poslednje tri godine. Sada su skočile cene kukuruza (odmah za 19,1%) na mesečnom nivou, zatim cene ječma i sirka.
Berzansko kotiranje, kao i obično, reaguje ne samo i ne toliko na stvarno stanje ravnoteže ponude i potražnje, već na očekivanja. Dodatni podsticaj za povećanje cena bila je razočaravajuća prošlogodišnja žetva u SAD (najmanje zalihe žitarica u poslednjih 14 godina).
U viševektorskom informaciono-psihološkom ratu protiv Rusije istaknuto mesto zauzele su optužbe da borbe u Ukrajini predstavljaju pretnju globalnoj gladi. I sledstveno tome, obećavaju smrt građana najsiromašnijih država i nekontrolisanu eksploziju migracija, kada će očajnici ponovo – kao posle američke agresije na Irak – preplaviti zemlje „zlatne milijarde“.
Govoreći tokom panel diskusije „Svet na ivici gladi: kako prevazići trenutnu krizu sa hranom?“ Oleg Kobjakov, direktor moskovskog ogranka Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), u diskusionom klubu „Valdaj“, istakao je da sukob između Rusije i Ukrajine „nije jedini faktor, on je pokretač za celi niz rizika, koji u sebe uključuje i sankcije, koji su usporili lance snabdevanja i ranije pojavljene krize“.
Poslednji faktor koji se pominje odnosi se na „zaključavanja“ zbog kovida koje su poremetile lance snabdevanja i povećale broj gladnih ljudi u svetu sa 690 miliona na 820 miliona. „Lideri klastera hrane UN – izvršni direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bizli, generalni direktor FAO Ku Dongju i predsednik Međunarodnog fonda za poljoprivredni razvoj Gilbert Unbo – već dugo upozoravaju na pogoršanje globalne prehrambene krize“, naglasio je šef kancelarija FAO u Moskvi.
Istovremeno, snabdevanje poljoprivrednim sirovinama i životnim namirnicama iz Rusije i Ukrajine pomoglo je da se pokrije značajan deo njihovih potreba u više od 50 zemalja. Pitanje je da li će ove trgovinske veze ostati nepromenjene u novim uslovima?
Igra na izbacivanje
Na kraju 2021. godine izvoz proizvoda ruske agroindustrijskog kompleksa (AIK) iznosio je 36,8 milijardi dolara. Glavni kupci poljoprivrednih proizvoda iz Ruske Federacije su zemlje EU, Kina, Južna Koreja i Kazahstan. Turska i Egipat ostaju najveći potrošači žitarica iz Rusije, dok su Turska i Kina najveći potrošači ulja i masti. Rusija isporučuje ribu i morske plodove u Južnu Koreju i Evropu.
Dalji rast izvoznog potencijala agroindustrijskog kompleksa više ne zavisi striktno od komercijalne, već od političke situacije.
„Protiv Rusije je pokrenut pravi ekonomski rat“, rekao je premijer Mihail Mišustin. Ranije je predsednik Vladimir Putin ukazao na pokušaje Zapada da okrivi Rusiju za sopstveno loše upravljanje.
„Greške u ekonomskoj, energetskoj i prehrambenoj politici razvijenih zemalja dovele su do naglog rasta cena hrane širom sveta pre dve godine. A situacija se poslednjih nedelja samo pogoršava“, naglasio je predsednik.
Šta se pod ovim misli? Zapad uvodi diskriminatorske mere, blokira pristup tržištima. Uvodi sankcije ruskim i beloruskim preduzećima koja proizvode mineralna đubriva, iako je njihova sopstvena proizvodnja smanjena zbog bankrota kompanija koje ne mogu da izdrže visoke cene sirovine – prirodnog gasa, koji je poskupeo u Evropi zbog kratkovidih regulatornih mera i oslanjanje na „nevidljivu ruku“ tržišta.
„Ove godine, u uslovima globalne nestašice hrane, moraćemo da budemo oprezniji u izvozu hrane, odnosno da pažljivo pratimo parametre takvog izvoza u zemlje koje su očigledno neprijateljski nastrojene prema nama“, rekao je Putin.
„Prehrambeni totalitarizam“
Problem sa glađu, neuhranjenošću, nedostatkom esencijalnih vitamina i mikronutrijenata u svakomslučaju će postati tema dana. Ovo se može olakšati primenom odluka Konferencije UN o klimatskim promenama 2021. u Glazgovu.
Inicijativa za smanjenje emisije metana u atmosferu podrazumeva smanjenje sektora stočarstva, koji je dobrim delom izvor ovog gasa sa efektom staklene bašte. Bilo je projekata da se uvede poseban porez (akciza) na potrošnju kravljeg mesa i mleka, po analogiji sa akcizama na duvan i alkohol. Slična odluka se tiče i prestanka seče šuma. I autori ovih inicijativa i oni delegati u Glazgovu koji su glasali za njih nisu se potrudili da procene njihove posledice po zemlje sveta u razvoju.
U nedavnom izveštaju kluba „Valdaj“ pod nazivom „Klimatske promene i bezbednost hrane: očekuje li nas prehrambeni totalitarizam“, razumno je reći da „u svetu u razvoju, pored komercijalne seče, šume se aktivno seku za gorivo za potrebe stanovništva i za proširenje poljoprivredne proizvodnje – za oranice ili pašnjake“. A odbacivanje stočnih proizvoda će pogoršati situaciju sa hranom.
U ovom slučaju, prema autorima studije, prvo je lako „predvideti sukob interesa između bogatih i siromašnih zemalja“, a drugo, kao rezultat toga, „borbu protiv klimatskih promena i borbu za globalnu prehranbenu bezbednost mogu doći u sukob“.
Nije isključen scenario, kaže se u izveštaju, da „sa globalnom strategijom za smanjenje antropogenih emisija, može biti primamljivo da se postavi prepreka za ulazak u srednju klasu prema zapadnim standardima potrošnje pred većinu stanovnika sveta u razvoju“.
Ovo upozorenje je dopunjava se alarmantnom prognozom. Ako glad počne da se približava planeti, može se zamisliti situacija u kojoj će „država izgubiti suverenu kontrolu nad viškom hrane koji se proizvodi na njenoj teritoriji; njegovo povlačenje i distribucija siromašnim zemljama vršiće se prema odlukama međunarodnih struktura. Autori se slažu da su opisali „radikalnu utopiju“, ali postavljaju pitanje: „Šta je potrebno učiniti da prehrambeni totalitarizam ne postane stvarnost za čovečanstvo u bliskoj budućnosti?“
Švabova senka iza leđa Evropske komisije?
Britanski list „The Economist“ izračunao je da dve trećine svetske populacije živi u neutralnim i Rusiji prijateljskim državama, a u ovu kategoriju spadaju ekonomske sile poput Kine, Indije i Brazila. Očigledno, polazeći od ovakvog rasporeda snaga, nemački ekonomista Andreas Bek je smatrao da je posle uvođenja antiruskih sankcija došlo do … izolacije Zapada.
Gotovo nadrealne slike nestašice hrane u dobro uhranjenoj Evropi izazivaju ne samo zbunjenost, već i sumnju. Da rezimiramo: namerno odbijanje Evropske komisije da kupi ruska mineralna đubriva (SAD su ih, vredi napomenuti, izuzele od svojih sankcija), blokiranje drumskog teretnog saobraćaja i zatvaranje luka za rusku robu i narušavanje uspostavljenih trgovinskih veza dao je određeni, svakako, negativan rezultat.
Sve ovo izgleda kao deo programiranog prelaska na način života koji je opisan u programu „Velikog resetovanja” Klausa Švaba.
Poziv američkog predsednika Džozefa Bajdena da se o kontroli nuklearnog naoružanja razgovara bez preduslova predstavlja prevaru, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.
Evropska komisija optužila je danas Rusiju i njene zastupnike za "mešanje bez presedana" tokom glasanja na referendumu o pridruživanju Moldavije EU, tvrdeći da je cilj bio "destabilizacija demokratskog procesa" te zemlje.
21.10.2024
17:23
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbacio je danas tvrdnje Moskve da rat protiv njegove zemlje ide kako je planirano, i upitao kako je predsednik Vladimir Putin mogao da odobri takav plan koji uključuje veliki broj ruskih žrtava
U medicinskim punktovima u Harkovskoj oblasti, ranjeni pripadnici ukrajinske vojske ostavljeni su bez ikakve medicinske pomoći, izjavio je za RIA Novosti predstavnik proruskog otpora.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin navodno je ponudio mito ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da zadrži trupe kod Krasnoarmejska i tako očuva imidž predsedničke kandidatkinje Kamale Haris, tvrdi Aleksandar Dubinski, poslanik Vrhovne rade, na svom Telegram kanalu.
Glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević otkrio je plan opozicionara Miše Bačulova koji poziva na haos u Novom Sadu, čak i preti svojim saborcima šamaranjem!
Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je saučešće predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću povodom tragedije koja se dogodila na železničkoj stanici u Novom Sadu, saopšteno je iz Kremlja.
Nakon svake tragedije koja se desi u Srbiji, opozicija jedva dočeka da krene da lešinari nad nesrećom koja je celu Srbiju potresla, ne birajući sredstva.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavilo je da su je ministar saobraćaja i infrastrukture Grčke Hristos Stajkuras, ministar komunikacija i saobraćaja i transporta Bosne i Hercegovine Edin Forto i ministarka saobraćaja Crne Gore Maja Vukićević kao i ministar saobraćaja i veza Republike Srpske Nedeljko Čubrilović uputili izraze saučešća Vladi Republike Srbije i ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goranu Vesiću povodom tragedije koja se dogodila u železničkoj stanici Novi Sad.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
Branko Matić iz Loznice potvrdio je za Informer da su njegove unuke Tina (9) i Sara (5) podlegle povredama nakon što je nadstrešnica pala na njih na železničkoj stanici u Novom Sadu! Nesrećne devojčice stradale su baš na dan njihove krsne slave!
Juče, 1. novembra, dogodila se stravična nesreća kada se srušila nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu i usmrtila 14 osoba. Svedok ove jezive tragedije opisao je detalje koji su se dogodile pre, uoči i nakon pada konstrukcije.
Padom s motora, muškarac (18) iz sela Boljare kod Vlasotinca, juče je teško povređen i hitno prebačen u UKC Niš, potvređeno je Jugmedii u poliicji i Opštoj bolnici Leskovac.
Policijska upava u Novom Sadu saopštila je da je identifikovno trinaest osoba koje su nastradale u urušavanju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, a odmah posle identifikacije o tome su obaveštene njihove porodice.
Posle nesreće izazvane obrušavanjem nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, novih žrtava nema, a troje povređenih je u teškom opštem stanju, potvrđeno je u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine (UKCV).
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić oglasio se nakon jučerašnje nesreće na Železničkoj stanici Novi Sad i otkrio više detalja o samom događaju i reakciji nadležnih službi.
U Srbiji je danas Dan žalosti povodom tragične smrti 14 osoba nakon pada dela stare nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Tom prilikom teško su povređene još tri osobe.
U Novom sadu osvanulo je tužno jutro. Nakon stravične tragedije koja je se juče dogodila na Železničkoj stanici u Novom Sadu, građani su se masovno okupili kako bi odali počast i oprostili se od stradalih u nesreći.
Košarkaši Crvene zvezde pali su na učinak od 3-4 u Evroligi i to nakon što su u prva tri kola ostvarili maksimalni učinak. Na ishode nekih mečeva uticale su diskutabilne sudijske odluke (Barselona, Žalgiris), desetkovani sastav (Real Madrid), a šta je aktuelnim šampionima Srbije i regiona presudilo sinoć?
Fudbalski savez Srbije odlučio je da odloži dve utakmice 14. kola Superlige Srbije zakazane za subotu zbog Dana žalosti, u znak poštovanja prema žrtvama tragedije u Novom Sadu.
Supruga Matijasa Lesora, Trejsi, pomno je pratila meč 7. kola Evrolige između Panatinaikosa i Crvene zvezde (81:77), a imala je i šta da poruči čuvenim "delijama".
U reprizi prošlogodišnjeg četvrtfinala NBA lige, Minesota Timbervulvsi su na svom terenu savladali Denver Nagetse sa 119:114,. Nikola Jokić je ponovo briljirao, a u završnici meča izveo je potez koji je nasmejao veliki deo publike, ali i još jednom potvrdio o kakvom geniju se radi.
Serija "Sablja" o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića, premijerno će biti emitovana večeras na Prvom programu RTS. Kroz osam epizoda publika će pratiti događaje iz naše recentne prošlosti – ubistvo premijera Zorana Đinđića i situaciju u zemlji pre i nakon 12. marta 2003. godine.
Druga sezona serije "Igra lignji" ("Squid Game") stiže na Netfliks 26. decembra. Pored Lija i Vi, Li Biung-hun se takođe vraća kao misteriozni Front Man koji upravlja igrom.
Pita Vilson napravila je pravi bum kada se 1997. godine predstavila televizijskoj publici kao Nikita u istoimenoj seriji. Ulogom akcione junakinje osvojila je svet, a bila je veoma popularna i u Srbiji.
Mnogo je klasičnih modnih komada čija popularnost ne bledi, poput dobro skrojene male crne haljine, farmerki ili elegantnih pantalona. Takve komade, budući da nisu podložni trendovima, možete godinama da nosite, pa je dobro uložiti u njih nešto više novca jer su najbolja modna investicija.
Pevač i njegova supruga već neko vreme uređuju novi dom na Avali u koji planiraju da se presele kako više ne bi živeli u centru grada u kojem nemaju privatnost.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.