NEMOGUĆE JE POBEDITI RUSIJU NA BOJNOM POLJU, ZAPAD SE I UZALUD NADA EKONOMSKOM SLOMU MOSKVE! Svet odbija da sledi SAD i EU, neće sebi da pucaju u noge!

Odbijanje kupovine ruske nafte, uglja i potencijalno gasa samo će dovesti do toga da ih druge zemlje kupuju, a isto će se desiti i sa ostatkom našeg najvažnijeg izvoza. Da, to će dovesti do nekih privremenih gubitaka u budžetskim prihodima (delimično nadoknađenih rastom cena energenata), ali sigurno neće zaustaviti razvoj zemlje

U ratu kao ratu, analizira ruski politolog  Petar Akopov, nemoguće je pobediti Rusiju na bojnom polju, postoji samo jedan način da se postigne naš poraz. Ekonomsko gušenje spolja takve sile da dovede do sloma privrede, konfuzije i promene vlasti, odnosno kapitulacije. 

Zapad ne krije namere

Na Zapadu više ne kriju da se klade na ovo, ali i mi nazivamo stvari pravim imenom. Ne radi se o sankcijama koje su osmišljene da zaustave borbe u Ukrajini - mi imamo posla sa kursom da se uništi Rusija kao takva. I zato mere koje su preduzete protiv nas nazivamo onakvim kakve treba da budu - blokada u cilju poraza naše zemlje.

Govoreći u sredu u Savetu Federacije, prvi potpredsednik vlade Andrej Belousov je rekao: "Ideja naših geopolitičkih protivnika je da Rusiju što više izoluju od svetske ekonomije. Bukvalno da je izvuku iz svetskih ekonomskih veza. U stvari, pokušano je da se organizuje globalna blokada Rusije, koja se šematski sastoji od četiri kruga."

Belousov je okarakterisao ova četiri kruga kao finansijski, trgovinski, transportni i humanitarni - njihovo gušenje:

- Blokirati pristup finansijskim tržištima i prekinuti finansijska poravnanja, staviti van zakona ruske sistemski važne banke, prekinuti spoljnotrgovinske veze, maksimalno oslabiti izvozni potencijal, odseći Rusiju od izvora uvoza kritičnih dobara i usluga, blokirati najvažnije transportne komunikacije. , prekinuti kontakte među ljudima, potpuno prekinuti komunikaciju u naučnoj, kulturnoj i obrazovnoj sferi.

Sve je tako, ali Zapad ne vodi računa o glavnom. Činjenica da se svet promenio i da ga više ne kontrolišu anglosaksonski globalisti.

- Nemoguće je potpuno napraviti takvu blokadu - izolovati Rusiju, šestu ekonomiju sveta, od globalnog ekonomskog sistema - rekao je prvi potpredsednik Vlade i dodao da o tome jasno svedoče događaji u poslednjih mesec i po dana.

Zaista, kako je Vladimir Putin rekao u utorak, „blickrig na koji su naši zlobnici računali, naravno, nije se dogodio", privreda je preživela:

- Svet je danas komplikovaniji nego što je bio u vreme hladnog rata, kada su postojala dva bloka i kada je sve bilo pokriveno listovima žkokomaž. Svet je danas složeniji i u ovom složenom svetu jedna država neće moći da zadrži svoju potpunu dominaciju. Niko ne može zatvoriti sva vrata i sve prozore. Generalno je nemoguće strogo izolovati bilo koga u savremenom svetu, a tako ogromnu zemlju kao što je Rusija je definitivno nemoguće izolovati. Zbog toga ćemo raditi sa onim našim partnerima koji žele da komuniciraju.

Foto: Reuters

Blokada kao takva ima smisla samo ako je što je moguće potpunija, odsecajući zemlju od većine njenih trgovinskih partnera. U novijoj istoriji Irak je najteže blokiran 90-ih godina, a uvedene su mu sankcije UN, odnosno globalne. Ista stvar je urađena poslednjih godina sa Severnom Korejom, ali su u oba slučaja zemlje našle rupe u sankcijama. Irak, iako je mnogo izgubio na životnom standardu, nije propao, tamo nije bilo čak ni promene vlasti, što je zahtevalo potpuno američku agresiju 2003. godine. Severna Koreja je odavno zatvorena i skoro je potpuno samodovoljna (iako na veoma skromnom nivou) zemlja, ali je poslednjih godina potajno i ne baš mnogo podržavana od Kine.

Sankcije su brutalne, ali...

U slučaju Rusije, ne govorimo o globalnim, već o zapadnim sankcijama, pa čak i sa njihove strane, ne totalnim. Da, Zapad je blokirao dve trećine naše devizne imovine, ali Evropa ne može da odbije ruske isporuke energenata. Odnosno, maksimum za šta je ujedinjeni Zapad sposoban jeste da pokuša da nas odseče od visokih tehnologija (zabrani njihov izvoz) i zakomplikuje spoljnu trgovinu sa ostatkom sveta preteći sankcijama transportnim kompanijama i njihovim osiguravačima. Sve ostalo su prazne priče.

Odbijanje kupovine ruske nafte, uglja i potencijalno gasa samo će dovesti do toga da ih druge zemlje kupuju, a isto će se desiti i sa ostatkom našeg najvažnijeg izvoza. Da, to će dovesti do nekih privremenih gubitaka u budžetskim prihodima (delimično nadoknađenih rastom cena energenata), ali sigurno neće zaustaviti razvoj zemlje.

Pokušaj da se ostatak sveta ubedi da pristupi blokadi Rusije završio se ničim, u to su se svi mogli uveriti već za mesec i po dana. Štaviše, što duže Zapad bude pokušavao da održi ovu blokadu, to će biti teže to učiniti, čak i onima koji su bili prinuđeni da se za nju potpišu.

U tom smislu, vrlo indikativno je bilo nedavno glasanje na Generalnoj skupštini UN o isključenju Ruske Federacije iz Saveta za ljudska prava. To se dogodilo 7. aprila, usled čega je obustavljen rad naše zemlje u Savetu, a istog dana je i sama Rusija objavila prevremeni prestanak svojih ovlašćenja. Ali ovde je bitno nešto drugo - kako i ko je glasao. Naročito u poređenju sa antiruskom rezolucijom „Agresija na Ukrajinu" koju je ista Generalna skupština usvojila mesec dana ranije, 2. marta. I uoči 2. marta, i uoči 7. aprila, Zapad je zavrnuo ruke zemljama trećeg sveta, i ne samo njima - izvršili su težak pritisak na tu istu Srbiju, kako je kasnije rekao njen predsednik Vučić.

Prva rezolucija, od 2. marta, na kraju je usvojena glasovima 141 zemlje, dok je samo pet glasalo protiv, uključujući Rusiju. 35 je bilo uzdržano, a 12 je bilo odsutno. Odnosno, ukupno 51 država je pokazala nezavisnost i bila u stanju da izdrži pritisak Zapada. Naravno, među njima su ključne zemlje kao što su Kina i Indija, ali ipak manjina. Iako se mora razumeti da nisu sve od 141 zemlje koje su glasale za osudu Rusije spremne da se pridruže sankcijama, dovoljno je navesti Tursku, Meksiko, Brazil i Argentinu, a da ne govorimo o Srbiji koja je prinuđena da podrži rezoluciju. Ali ipak, ukupni brojevi očigledno nisu bili u našu korist.

Ali ono što se dogodilo 7. aprila: 93 zemlje su glasale za suspenziju našeg učešća u Savetu, 24 su glasale protiv, a 58 je bilo uzdržano (ili nije učestvovalo). Odnosno, odnos se postepeno menja, a ne na račun patuljastih ili beznačajnih država. Zajedno sa Rusijom glasale su ne samo neke bivše sovjetske republike, već i, na primer, Iran, Alžir, Etiopija, Vijetnam, Bolivija, Kongo. I Kina, koja ovoga puta nije bila uzdržana. Još je interesantniji sastav onih koji su bili uzdržani (za koje se u ovoj situaciji jasno vidi da odbijaju da podrže Zapad) - to su ključne zemlje Latinske Amerike (Brazil i Meksiko), Indija i, što je najvažnije, skoro celi islamski svet (Egipat, Saudijska Arabija, Pakistan, Indonezija, Malezija, Katar i mnogi drugi). Drugim rečima, iako nam formalna ravnoteža ne ide u prilog: 93 protiv 82 (uključujući uzdržane), ali ako pogledate težinu zemalja, postaje jasno da su na strani zapadnog bloka, uglavnom male države Afrike i Latinske Amerike i skoro cele Okeanije. A Azije gotovo da i nema, a ta ista Turska, koja je glasala protiv Rusije, neće da učestvuje ni u kakvoj blokadi.

Odnosno, svet se menja pred našim očima, a Anglosaksonci i dalje veruju da imaju šansu da izoluju Rusiju i to uprkos činjenici da su već usvojene sankcije (posebno zamrzavanje naše imovine) nanele tešku i nepopravljivu štetu samom Zapadu, konačno potkopavajući poverenje u zapadne valute kao sredstvo akumulacije i poravnanja. Da, proces njihovog otklanjanja neće biti brz, ali sada je apsolutno obavezan za sve nezapadne sile i regionalna udruženja.

Rusija će izdržati, nema drugog izbora

Jednom su, inače, već pokušali da blokiraju Rusiju, bilo je to pre nešto više od jednog veka, u oktobru 1919. godine. Tada je Antanta uvela potpunu blokadu Sovjetske Rusije, čije vlasti nije priznala nijedna zapadna država (a nezapadnih gotovo da nije bilo, osim zemalja Latinske Amerike i Kine i Japana koje su bile u orbiti SAD). Ta blokada je zamišljena kao totalna, a situacija u Rusiji je bila najteža, jer je bio građanski rat, boljševici nisu kontrolisali veći deo zemlje. I šta, da li je uspelo? Ne, boljševici su tada porazili trupe Judeniča i Denjikina koje su pretile prestonicama, a u Evropi je narod bio nezadovoljan rastom cena zbog prestanka snabdevanja iz Rusije i nezaposlenosti zbog smanjenog izvoza, a Nemačka se nije pridružila blokadi. Tako je godinu dana kasnije sklopljen trgovinski ugovor sa Engleskom, a nekoliko godina kasnije, trgovina sa Zapadom je već bila u punom jeku, međutim, tada je mogao da nam diktira svoje uslove.

Foto: Reuters/Fotoilustracija

Ako je Rusija izdržala tada, onda će stajati još više sada, jer su i položaj zemlje i situacija u svetu suštinski drugačiji od onih koji su bili pre sto godina. I neće tek tako izdržati - što duže Zapad bude istrajavao u pokušajima da „zadavi Rusiju", to će više štete naneti sopstvenim pozicijama u svetu. Istovremeno, Zapad neće moći još dugo da igra - odnosno da zadrži blokadu (makar i krnju, samo sa zapadne strane) nekoliko godina, ni geopolitički ni ekonomski. Unutrašnji problemi, zajedno sa brzim promenama (i daleko od toga da idu u njegovu korist) globalnim opredeljenjima, ne daju Atlantistima vremena.

Istorijsko iskustvo dosadašnjih pokušaja „gušenja Rusije" ničemu ne uči, posebno kada učenik ne želi da vidi svet oko sebe onakvim kakav jeste. I da, rusofobija na kraju krajeva ubija - i ekonomski.