OBJAVLJENA 4 SCENARIJA ZA RAT U UKRAJINI, UDAR KINE NEMINOVAN - PRETUMBAĆE CEO SVET?! Amerikanci uradili analizu, više strahuju od ovih poteza Pekinga i Putina nego od stanja na frontu...

Ako nas istorija nečemu nauči, to je da je okončanje ratova mnogo teže nego njihovo pokretanje. Ovo se u potpunosti odnosi na aktuelni sukob između Rusije i Ukrajine, koji je počeo krajem februara 2022. godine, ocenjuje autori Stiv Cimbala i Lorens J. Korb u članku za Nešenal intrest

 Posle dva meseca, borbe su zašle u ćorsokak, a strane se pregrupišu uoči ruske ofanzive u Donbasu. Očekuje se da će borbe biti intenzivne, dugotrajne i skupe za obe strane. Stiče se osećaj da vojni ciljevi Rusije uključuju stvaranje kopnenog koridora do Krima i potpuno „oslobađanje“ Luganska i Donjecka od ukrajinske kontrole. Ukrajina, zauzvrat, nastoji da održi režim i kontrolu nad svojom suverenom teritorijom, uključujući i onu na kojoj živi većina koja govori ruski.

4 opcije

Kako se ovaj sukob može okončati? Postoje četiri alternative na koje mogu uticati i rusko i ukrajinsko rukovodstvo i svetska zajednica, ocenjuju Cimbala i Korb.

(1) jedna strana nanosi drugoj odlučujući vojni poraz i diktira posleratni poredak koji zadovoljava njene interese;

(2) produženi vojni sukob sa postepenim uvođenjem novih snaga i sve većim žrtvama, što povećava pritisak za diplomatsko rešenje;

(3) eskalacija drastično menja prirodu sukoba – bilo horizontalno (više zemalja je uključeno u borbe) ili vertikalno (koristi se oružje za masovno uništenje);

(4) istovremena kriza u drugom delu sveta utiče na ključne američke i međunarodne interese (npr. Kina preti ili čak izvodi napad na Tajvan).

Prva opcija - potpuna predaja jedne strane i odlučujuća pobeda druge - izgleda malo verovatna u ovom trenutku.

NATO može beskrajno da naoružava Ukrajinu, a diplomatska izolacija Rusije će malo pomoći u smislu globalne podrške. Može se očekivati da će se otpornost ukrajinskih boraca i njihove borbene veštine poboljšati sa iskustvom. Međutim, malo je verovatno da će Ukrajina moći da ostvari odlučujuću pobedu nad Rusijom i otera organizovane ruske oružane snage sa cele svoje teritorije. Blizina Rusije istočnoj Ukrajini omogućava joj da nastavi da održava turbulencije u regionu.

Foto: Tanjug/AP

"Stoji tamo ge si"

Ovo dovodi do druge opcije – dugotrajnog sukoba praćenog prekidom vatre i mirnim rešenjem – što se čini verovatnijim od potpune pobede ili poraza jedne od strana.

Međutim, da bi se ova opcija materijalizovala, u jednačinu će morati da uđu vešta diplomatija NATO-a, Rusije, Ukrajine i vešti međunarodni posrednici. Borbe će se nastaviti sve dok rivali i međunarodna zajednica kao takva ne shvate ozbiljno diplomatiju. 

Prvi cilj diplomatskih pregovora Ukrajine, Rusije, NATO-a i drugih trebalo bi da bude sporazum o prekidu vatre. Ovo nije nužno konačna odluka o rasporedu borbenih snaga, već takozvano primirje „stoji tamo gde si“ koje će staviti tačku na krvoproliće. Nakon privremenog primirja uslediće dogovoreni niz stručnih konferencija na kojima će učestvovati Ukrajina, Rusija, NATO i drugi – u formatu prihvatljivom za sve strane.

Drugi zadatak diplomatije biće dogovor o političkim i vojnim odredbama prihvatljivim za NATO, Rusiju i Ukrajinu. Postoje dve alternative koje bi mogle poslužiti kao polazna tačka za dalju diskusiju. Prva je formula Minsk-2, koja dozvoljava ograničenu autonomiju za enklave Lugansk i Donjeck u okviru suverene Ukrajine. Drugi je Austrijski državni ugovor iz 1955. godine, koji je predodredio njenu neutralnost tokom Hladnog rata. U svakom slučaju, organizovane ruske oružane snage biće povučene sa teritorije Ukrajine i ukrajinske sa proruskih. U početku, gerilci i druge neregularne snage bilo koje strane mogu biti na neprijateljskoj teritoriji, ali će spornim područjima patrolirati međunarodne mirovne snage iz UN, EU ili OEBS-a.

Foto: Tanjug/AP

Oružje za masovno uništenje

Treća opcija će stupiti na snagu ako bilo koja strana eskalira širenjem neprijateljstava na druge zemlje ili uvođenjem oružja za masovno uništenje na bojnom polju.

Ruski napad na drugu zemlju – na primer, Moldaviju, ili još više na članicu NATO-a – zahtevaće snažan odgovor alijanse. Tada ćemo dobiti deklarisani sukob između NATO-a i Rusije, a situacija u Ukrajini će postati samo deo toga. Izazov za NATO u ovoj situaciji biće da održi političko jedinstvo i dogovor o vojnoj strategiji u pozadini predstojećih neprijateljstava korišćenjem konvencionalnog oružja dugog dometa.

Još veća neizvesnost će doći ako Rusija prva upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini. Čak i ako Rusi koriste samo oružje malog dometa ispaljeno iz lansera kratkog do srednjeg dometa, politički i psihološki uticaj na Ukrajinu, NATO i međunarodnu zajednicu biće dubok—i ne sasvim predvidiv.

Razumljivo je da će većina vlada i njihovih građana biti užasnuti. Ali kako NATO treba da odgovori na rusku ograničenu upotrebu nuklearnog oružja? Teoretski, postoje tri opcije: (1) veliki uzvratni udar na ruske ciljeve konvencionalnim oružjem, sa globalnom diplomatijom koja prikazuje Rusiju kao zlikovca koji nikada nije viđen u istoriji, i upozorava da će dalja upotreba nuklearnog oružja izazvati nuklearni odgovor NATO-a ; (2) proporcionalni nuklearni odgovor na slične ciljeve u Rusiji, poput ovih koje je sama uništila; ili (3) asimetrični ruski nuklearni odgovor na više vojnih i drugih ciljeva. Sve opcije NATO-a mogu biti praćene nenajavljenim, ali značajnim napadima na ruska svemirska sredstva i ofanzivnim sajber ratovanjem.

Problem kako zadržati kontrolu nad eskalacijom i ostaviti otvoren put do okončanja rata je akutan u trećoj opciji i možda u principu nepremostiv. Tokom godina Hladnog rata, videli smo kako NATO i Sovjetski Savez decenijama raspoređuju nuklearno oružje u Evropi, ali pitanje kako zaustaviti nuklearni rat ako je prag pređen pokazao se mučnim i za vojne stratege i za političare. Sa stanovišta teoretičara, nuklearno oružje može dovesti do rizične konkurencije i penjanja na takozvanu „lestvicu eskalacije“. Ali tokom Hladnog rata, političari iz NATO-a i Sovjetskog Saveza su oprezno gledali na nuklearni rat, čak i u „ograničenim” razmerama. Istina je da ni tada, ni sada nije bilo i nema šablona kako započeti i okončati ograničeni nuklearni rat. Umesto iskustva, imamo samo spekulacije i simulacije.

Foto: Reuters

Kina

Pod pretpostavkom da se treća opcija može izbeći, četvrta opcija predstavlja još jedan potencijalni zastoj u nastojanjima da se okonča sukob pod uslovima prihvatljivim i za Ukrajinu i za Rusiju. Potezi Kine protiv Tajvana, koji bi mogli da dovedu do promene režima, stvoriće drugu veliku krizu za kreatore američke politike i njihove vojne savetnike.

Očigledno je da američki vojni potencijal omogućava rešavanje nekoliko regionalnih vojnih zadataka istovremeno. Ali da li se američki kreatori politike mogu fokusirati na obuzdavanje ili poraz Kine dok predvode napore NATO-a da odbrani Ukrajinu od Rusije zavisi od toga koliko daleko su Kina i Rusija spremne da odu u svojim vojnim kampanjama.

Situacija kada Kina napada Tajvan, a Rusija istovremeno sprovodi horizontalnu ili vertikalnu eskalaciju u Evropi, gurnuće američko upravljanje krizama i vojne sposobnosti do krajnjih granica. Konfuzija u Kongresu i previranja u medijima još više otežavaju liderima.

Može izgledati da diplomatija nije najubedljivija opcija za rešenje ukrajinskog konflikta. Ali alternativa – još žešća borba sa perspektivom geografskog širenja – je još gora. A ako se kineska i ruska kampanja odvijaju u isto vreme, sva predviđanja su besmislena.