PRAVI SE NOVA ENERGETSKA MAPA SVETA, EVROPA ŽURI DA SE OSLOBODI RUSKOG GASA! Alternativa su države koje zbog Rusa nisu mogle da se istaknu, na njihova vrata sada svi kucaju...
Podeli vest
Izvoznici nafte i gasa koji ranije nisu bili imali istaknuto mesto u globalnom energetskom poretku, kao što su Angola, Nigerija i Republika Кongo, sada se navode kao potencijalni igrači u budućem snabdevanju Evrope. A evropske zemlje koje žure da se oslobode ruskog gasa okreću se pouzdanijim, ali skupim dobavljačima tečnog prirodnog gasa kao što su Кatar i Amerika
Ovi potezi su deo borbe u Evropi da se odgovori na energetsku krizu izazvanu ratom u Ukrajini, piše "Vašington Post".
Evropska unija priprema novi paket sankcija, koji bi trebalo da se fokusira na izvoz ruske nafte. Lideri Evropske unije nadaju se da će se dogovoriti o zabrani uvoza ruske nafte na sledećem sastanku ministara spoljnih poslova Unije, izjavio je juče visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj
Ali u skoro svakom scenariju, narednih 18 meseci biće mučno vreme za Evropu, jer se uticaji visokih cena osećaju sveta, a vlade se bore da napajaju svoje fabrike, greju domove i održavaju rad elektrana. U bliskoj budućnosti nema dovoljno alternativa koje će sprečiti velike ekonomske probleme u narednom zimskom periodu, u slučaju da Rusija prekine snabdevanje. Ovog meseca, na primer, nemačka centralna banka je upozorila da bi se ekonomija zemlje mogla da se smanji za dva procenta ako rat potraje.
- Ovo je veoma opasna igra koja se igra. Ne znam kako bi ovo trebalo da se završi. Čini se da će se završiti veoma loše i za Zapadnu Evropu i za Rusiju. Postoji ograničena količina prirodnog gasa. Niko neće moći brzo da proizvede više, bez obzira na fantazije u koje vlade žele da nas ubede - rekao je Edvard Čou, naučnik za energetsku bezbednost u Centru za strateške i međunarodne studije koji je ranije radio u industriji decenijama.
Ono što se dogodilo je iznenadno globalno preuređenje energetskih tržišta podstaknuto naglim preokretom Rusije. Za sada, evropsko tržište gasa postaje rasparčano. Italija može da se okrene Alžiru, Bugarska Grčkoj, a Poljska može da se okrene ka dugo planiranom proširenju terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) i gasovoda koji dolazi iz Norveške.
To je dramatično, neočekivano menjanje svetske energetske mape. Pre dva meseca Evropljani nisu mogli da zamisle da zatvore vrata ruskoj energiji, a sada je samo pitanje kada će se to desiti. I to se dešava brže nego što se moglo zamisliti, piše "Vašington Post".
Nemačka, ekonomski motor Evrope, za sada je posebno nespremna. Više od polovine njenog snabdevanja prirodnim gasom dolazilo je iz Rusije. Nemačka je to smanjila na 35 odsto nakon invazije, ali nije u dobroj poziciji da u skorije vreme potpuno eliminiše ruski gas. Nedostaje joj infrastruktura za uvoz, a samo tri nuklearna reaktora u zemlji su na mreži - ostalih 14 je zatvoreno nakon što je cunami pogodio nuklearni kompleks Fukušima u Japanu 2011. godine.
Nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je da očekuje da će njegova zemlja pasti u recesiju bez ruskog gasa.
- Shvatam ovo veoma ozbiljno - dodao je.
Ako zalihe prirodnog gasa naglo padnu, sledeći korak bi mogao biti racionalizacija
Gas bi prvo krenuo u bolnice i domaćinstva, a preduzeća bi bila u riziku od gubitka struje. Zvaničnici i analitičari upozorili su da bi posledice mogle biti dublja recesija nego što je Nemačka centralna banka prognozirala ranije ove godine, pošto bi se fabrike zatvarale, stotine hiljada ljudi gubilo poslove i inflacija rasla.
Umesto da kupuje naftu i prirodni gas od Rusije — gde su troškovi proizvodnje veoma niski, a cevovodni transport jeftin — Evropa mora odmah da se okrene skupljim alternativama kao što je Amerika, koja do pre sedam godina uopšte nije imala kapacitete za izvoz gasa. Evropske kompanije moraju da dodaju 30 do 50 procenata na cenu samog gasa da bi tanker tečnog prirodnog gasa doputovao od Meksičkog zaliva do Evrope. Tada prazan brod mora da se vrati, što je ukupno 24 dana u tranzitu.
Evropske zemlje se kreću što je moguće brže u diversifikovanju svog snabdevanja, ali proizvođači energije ne mogu da prate korak. Projekat koji omogućava nove zalihe prirodnog gasa obično traje najmanje dve do četiri godine. Istovremeno, investitori mogu biti oprezni prema velikim, dugoročnim projektima za proizvodnju prirodnog gasa, jer vlade i preduzeća svakako uskoro planiraju prelazak na ekološki prihvatljivije vrste energije.
Ali uprkos svim pričama o tome da Evropa pojačava obnovljive izvore energije, to je takođe dugoročan napor koji komplikuju problemi sa lancem snabdevanja i sporovima u vezi sa životnom sredinom. Cene obnovljive energije širom sveta, nakon otprilike dve decenije pada, porasle su tokom protekle godine, a u Evropi je malo prostora za brzo dodavanje novih kupaca obnovljivih izvora energije.
Španija je primer regulatornih prepreka koje takođe stoje na putu brzom prelasku na druge oblike energije. Postoji više od 70 gigavata solarne energije koja čeka da bude raspoređena tamo. Ali proces pokretanja je užesno spor, jer su dozvole odobrene za samo 20 odsto tih solarnih instalacija. Roberto Cingolani, ministar zadužen za italijansku energetsku tranziciju, rekao je u intervjuu da se Italija bori da postigne sporazume sa nizom afričkih zemalja i da se sada nada da će do proleća 2024. biti energetski nezavisna od Rusije.
- To je velika promena, pomeranje centralne mase sistema ka jugu. Mislim da je cela Evropa shvatila da zavisiti uglavnom od jedne zemlje, jednog dobavljača, nije baš pametan stav - rekao je Cingolani, koji je prošle nedelje putovao u Angolu i Republiku Кongo.
On je dodao da je Italija u boljoj poziciji od drugih zemalja Evropske unije da se nosi sa tranzicijom, jer već ima dva gasovoda za Afriku i još jedan koji ide na istok prema Azerbejdžanu. Ali on je rekao da će planu za vanredne situacije biti potrebno neko vreme da se sprovede u delo i da bi zemlja bila u problemu ako bi Rusija iznenada prekinula snabdevanje.
Prema takvom scenariju, od italijanskih potrošača bi se moglo tražiti da smanje upotrebu klima uređaja. I kompanije bi se mogle suočiti sa prekidima u snabdevanju energijom.
Jedna stvar koja bi mogla da ublaži pritisak na zemlje koje su veliki potrošači energije bilo bi usporavanje svetske ekonomije. Najnovija blokada u Кini radi suzbijanja korona virusa verovatno je smanjila svetsku potražnju nafte za milion barela dnevno, što otežava Pekingu da pritekne u pomoć Moskvi. Međunarodni monetarni fond je procenio da će svetska ekonomija ove godine usporiti za 3,6 odsto.
Ovo je takođe doba godine kada bi Evropa trebalo da gradi skladišta gasa. Prošle godine, rusko smanjenje snabdevanja je otežalo preživljavanje zime. Ako bi Rusija prekinula sve svoje tokove gasa, najteže pogođene zemlje bile bi Nemačka, sa trenutno punim skladištem od samo 33,5 odsto, Italija sa 35 odsto i Mađarska sa 19,4 odsto.
Gde će sve ovo ići zavisi od sledećih poteza Кremlja. Rusija se u velikoj meri oslanja na prihode od gasa i nafte, i sama bi sebi nanela ekonomski udarac zavrtanjem slavine za glavne evropske ekonomije. Istovremeno, evropski kupci su već obećali da će u potpunosti završiti sa ruskim uvozom do 2027. Sposobnost Rusije da koristi svoju moć nad protokom energije kao ekonomsko oružje protiv Evrope samo će se smanjiti. Neki analitičari sugerišu da bi to moglo da podstakne Rusiju da sada upotrebi to oružje, dok još ima uticaj.
Sve ovo stvara nove prilike u Alžiru i drugim afričkim zemljama
Alžir je već izvozio gas u Evropu pre nego što je izbio rat. Šalje ga cevovodom u Italiju i Španiju. Alžir takođe ima dodatne kapacitete u objektima koji pretvaraju prirodni gas u tečnost pogodnu za transport. Postojali su brojni problemi koji su sprečavali veći izvoz, uključujući zabrinutost da neće ostati dovoljno energenata za domaću potrošnju kako nacionalna ekonomija raste, kao i geopolitičku uzdržanost oko previše bliskog povezivanja sa Evropom.
Ali prva stvar koja sputava Alžir i druge afričke zemlje koje sede na velikim rezervama prirodnog gasa je to što je Evropa preferirala gas iz Rusije, koji je bio jeftiniji i lakše dostupan. Evropa je u ruskom gasu takođe videla lakši put ka prelasku na obnovljive izvore energije, jer nije zahtevao velika nova ulaganja u gasovode i drugu infrastrukturu u zemlji i inostranstvu.
Afrika već dugo želi da razvije svoje rezerve prirodnog gasa, ali investitori su bili skeptični, govoreći da je preteško, predaleko, preskupo. Ta računica se promenila. Ovo je trenutak za Afriku, zaključuje "Vašington Post".
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Evropska unija priprema novi paket sankcija, koji bi trebalo da se fokusira na izvoz ruske nafte. Lideri Evropske unije nadaju se da će se dogovoriti o zabrani uvoza ruske nafte na sledećem sastanku ministara spoljnih poslova Unije, izjavio je juče visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj
Odgovornost ukrajinskih obaveštajnih službi za dizanje u vazduh gasovoda „Severni tok“ je očigledna, stoga Kijev treba da nadoknadi štetu koju je zbog toga pretrpela Nemačka, saopštio je nemački pokret „Štop di zanckionen“.
U javnosti su se pojavile fotografije ostataka nove ruske eksperimentalne balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“, koja je testno lansirana u četvrtak. Prema navodima ukrajinskih vlasti, raketa je pogodila fabriku u centralnom ukrajinskom gradu Dnjepru. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je lansiranje „Orešnika“ odgovor na upotrebu američkih i britanskih raketa koje Ukrajina koristi za napade duboko unutar ruske teritorije.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić održala je danas istorijski govor u kojem je poručila da će Srbija pobediti svaki put i zahvalila se poslanicima većine na još jednoj pobedi za grašane Srbije.
Đilasova perjanica Marinika Tepić i lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić pokazali su danas neviđeno divljaštvo time što su čupali mikrofone u skupštinskoj sali.
Opozicionar Vukša Dragović rasturio je hejtersku opoziciju u Srbiji koja sprovodi nasilje, a koje pravda tako što zloupotrebljava tragediju u Novom Sadu i smrt 15 ljudi.
Opozicioni ekstremisti predvođeni tajkunom Draganom Đilasom, njegovom desnom rukom Marinikom Tepić i saborcem NATO generalom Zdravkom Ponošem sprovode brutalno nasilje u Narodnoj skupštini Srbije, što veoma veseli ustaške i šiptarske medije koji im pružaju podršku!
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) saopštio je danas da je imao prijave nekoliko pravnih lica o prijemu lažnih mejlova u kojima je zloupotrebljeno ime Fonda i istakao da se radi o jednoj od poznatih internet prevara, takozvanom fišingu, gde se od primalaca traži da otvore link iz lažnog mejla.
Prema nezvaničnim informacijama, u Srbiji postoji samo oko 1.000 magaraca, a njihov uzgoj može biti jako isplativ, jer litar mleka košta od 20 do 50 evra. Za magareće mleko se smatra da u velikom procentu leči plućne bolesti, pa su proizvođači zbog velike potražnje formirali liste čekanja.
Neodgovornost i nepoštovanje zajedničkog, javnog prostora zahvaljujući snimcima postupaka naših sugrađana koji su postavljeni na društvene mreže, nažalost, sve češće dolaze u žižu javnosti. Sada su interesovanje korisnika mreža probudila dva mladića, ali iz totalno suprotnog razloga - malog, ali značajnog gesta zbog kojeg o njima ovih dana svi pričaju.
U Srbiji je u periodu januar - oktobar zabeleženo manje živorođenih za 1,6 odsto ili za 794 bebe u odnosu na isti prošlogodišnji period, kao i porast broja umrlih za 1.139 ili za 1,4 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Završeno je suđenje Urošu Blažiću (21), okrivljenom za masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje, u zgradi Specijalnog suda u Beogradu i to iznošenjem završnih reči.
Uroš Blažić (21) pominjao je jutros na suđenju u Specijalnom sudu i Kostu K., dečaka ubicu i to nakon pitanja punomoćnika oštećenih, advokata Nebojše Perovića.
Nasilnik D.J (43) uhapšen je juče zbog sumnje da je satima držao zaključanu emotivnu partnerku (48) u jednom stanu u Obrenovcu, a da je za to vreme tukao, vukao za kosu i nazivao pogrdnim imenima!
Direktori najvećih zapadnih kompanija moraju biti spremni za vojni scenario i u skladu s tim prilagoditi svoje proizvodne i distributivne linije, izjavio je predsednik vojnog komiteta NATO-a, admiral Rob Bauer, prenosi Rojters.
Napadi ukrajinskih dronova na region Kaluga u centralnoj Rusiji izazvali su požar u industrijskom postrojenju, saopštile su lokalne vlasti u ponedeljak rano ujutru. Andrij Kovalenko, šef ukrajinskog Centra za suzbijanje dezinformacija, izjavio je da je pogođena fabrika „Tajfun“, koja je pod sankcijama Evropske unije zbog proizvodnje oružja za rusku vojsku, uključujući raketne sisteme Bal-E i Rubež-ME.
Teretni avion kompanije DHL srušio se u blizini aerodroma u Vilnjusu, a trenutak nesreće zabeležen je na video-snimku. Na snimku se vidi kako avion naglo gubi visinu, nakon čega dolazi do eksplozije.
U severnokorejskoj balističkoj raketi KN-23/KN-24, koju je Rusija upotrebila protiv Ukrajine, pronađene su komponente kompanija iz NR Kine, Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Velike Britanije i Švajcarske, proizvedene 2023. godine, saopštila je Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine (GUR).
Rusija i drugi protivnici Velike Britanije koriste veštačku inteligenciju (VI) kako bi pojačali sajber napade na nacionalnu infrastrukturu, izjavio je britanski ministar Pat Mekfaden na NATO konferenciji u Londonu, prenosi Gardijan.
Danilo Lazović, rođen na današnji dan 1951. godine, često je u serijama i filmovima glumio kafanske tipove, ali u stvarnosti nije voleo kafanu. Svoje četvoro dece je iz centra preselio na periferiju Beograda da bi odrastali u prirodi.
Natalija Mitorvić postala je poznata po čuvenoj izjavi "Bože Betra" kada je izgovorila legendarnu rečenicu koja je vinula u zvezde. Godinama se ništa ne znao o njoj, a sada je na društvenim mrežama osvanuo video snimak kako ona izgleda danas.
Pojana Brašov, skijalište u Rumuniji, sve više privlači pažnju zbog povoljnih cena, odličnih staza i blizine Srbije, čineći ga idealnim izborom za zimovanje.
Pobednica "Zadruge 3" Iva Grgurić u ekskluzivnom razgovoru za Informer otkrila je detalje prevare koja se dogovorila pre nekoliko godina, kada je želela da pokrene sopstveni biznis i sebi otvori luksuzan frizersko-kozmetički salon u Beogradu.
Luna Đogani sinoć je modnom pistom prošetala kreaciju poznate dizajnerke, a zbog haljine koja je istakla njenu figuru sve oči su bile uprte u influensreku.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.