"Neće biti Hladnog rata, jer Zapada više nema"

SAD vide ono što se dešava u Ukrajini kao šansu da podsete svet na njenu pobedu u Hladnom ratu, piše Frenk Furedi za Spiked. Sve se radi o nostalgiji za vremenima kada je Zapad nešto značio, objašnjava autor članka

Amerika žudi za zapadnim jedinstvom i zajedničkom svrhom koja jednostavno više ne postoji. Čim je Rusija pokrenula operaciju u Ukrajini, američki političari su odlučili da ovu tragediju pretvore u priliku da ojačaju opadajuću reputaciju Vašingtona kao globalnog hegemona.

 Oni su videli ono što se dešava u Ukrajini kao šansu da nadoknade štetu koju je Amerika učinila svojim ponižavajućim izlaskom iz Avganistana.

Šansa da podsete svet na nekadašnju slavu svoje zemlje kao supersile koja je pobedila u Hladnom ratu. Zato je, u govoru koji je predsednik Bajden održao poslovnim liderima u martu, rekao:

„Postojaće novi svetski poredak i mi ga moramo voditi. Moramo ujediniti ostatak slobodnog sveta“

U stvari, izgleda da američki političari nastoje da ožive sam Hladni rat, uključujući i zalaganje za novu verziju stare strategije obuzdavanja – kao da bi mobilizacija zapadnog sveta da izoluje Rusiju mogla na neki način ojačati američko pravo na svetsko liderstvo.

Foto: Tanjug/AP Photo/Andrew Harnik

Baš ovog vikenda je, na primer, američki sekretar za odbranu Lojd Ostin rekao da je cilj Vašingtona da „oslabi” Rusiju tako da više nema snage da zadire u susedne države.

U ovakvim komentarima teško je ne primetiti pokušaje Sjedinjenih Država da ožive duh Hladnog rata. Kao što je The New York Times pisao ranije ove nedelje, Bajdenova administracija postaje sve iskrenija u pogledu budućnosti koju želi da vidi, a to je „godina stalnog rivalstva sa Moskvom za moć i uticaj — rivalstvo koje pomalo podseća na ono što je predsednik Džon Kenedi nazvao „duga mračna borba“ iz doba Hladnog rata.

Priče o novom hladnom ratu sada dolaze odasvud

„Kraj prvog hladnog rata pokazao se kao fatamorgana“, napisao je Stiven Kotkin u Forin Affairs. „Neki stručnjaci sada gledaju na trenutne tenzije kao na novu fazu Hladnog rata koja se nikada nije završila“, napisao je Robin Rajt u Njujorkeru.

„Koliko smo se brzo vratili na hladnoratovsko neprijateljstvo“, rezimirala je istoričarka Meri Elis Sarot u Njujork tajmsu.

Ali analogija sa Hladnim ratom ne objašnjava u potpunosti trenutnu geopolitičku realnost. Konkretno, to zamagljuje najzabrinjavajuću karakteristiku sukoba u Ukrajini — Taj rat nije hladan nego vruć.

Vredi podsetiti da je Hladni rat zapravo sprečio vruće sukobe u Evropi. Istoričar Džon Luis Gedis je čak opisao period hladnog rata kao „dugi mir”.

Postojali su dobri razlozi za održavanje mira i stabilnosti koji su vladali u Evropi u drugoj polovini dvadesetog veka. Pretnja nuklearnog uništenja sprečila je Sjedinjene Države i Sovjetski Savez da napadnu jedni druge. A ove dve dominantne supersile su podredile sukobe unutar svojih saveza, kao što je onaj između Francuske i Nemačke, većoj ravnoteži uticaja između Istoka i Zapada.

Dakle, tokom nekoliko decenija Hladnog rata, globalni sistem je bio relativno stabilan. To se ne može reći za savremeni multipolarni svet.

Novi odnos snaga još nije uspostavljen

Za početak, danas je u igri više velikih igrača, svaki sa svojim interesima, nego što je to bilo 1950-ih. Kina i Indija zauzimaju važno mesto među njima. A zemlje Azije, Bliskog istoka i Latinske Amerike teško da će pristati na ulogu sporednih likova u novoj drami hladnoratovskih razmera.

Analogija hladnog rata jednostavno se ne uklapa u današnju realnost. Bilo bi mnogo razumnije povući istorijsku analogiju između današnjeg dana i godina koje su prethodile izbijanju Prvog svetskog rata.

Odlike tog perioda bile su ekonomsko rivalstvo i politički sukobi. I nije bilo jasno kako će različite zemlje biti raspoređene među savezima u slučaju rata.

Foto: AP PHOTO

Kada je izbio rat 1914. Italija je još uvek bila deo Trojnog pakta sa Nemačkom i Austrougarskom. Iako je u početku pokušavala da ostane neutralna, Italija je 1915. ipak objavila rat Austrougarskoj. Sjedinjene Američke Države takođe nisu u početku učestvovale u tom sukobu, ali su u aprilu 1917. objavile rat Nemačkoj.

Vredi napomenuti da je danas situacija još komplikovanija. Vašington može pokušati da izoluje Rusiju, ali efikasnost bilo koje strategije obuzdavanja zavisiće od odgovora Kine, Indije i drugih zemalja u svetu u razvoju.

Ni sadašnje jedinstvo zapadnih sila možda neće dugo trajati. Oklevajući odgovor Nemačke na zahteve za oštrijim sankcijama Rusiji i za isporuku oružja Ukrajini pokazuje koliko je zapadni savez danas krhak.

Na mnogo načina, hladnoratovska nervoza koju pokazuju američki političari i komentatori predstavlja svojevrsno ispunjenje njihovih tajnih želja.

Oni žude za danima kada su ideje Zapada zaista bile važne

Kada je uživao neviđeni nivo legitimiteta jer je izgledao dobro na pozadini Sovjetskog Saveza...

Bilo je lako povući jasnu liniju između „imperije zla“ koju predvodi Moskva i slobodnih demokratija predvođenih Vašingtonom. Ukratko, Hladni rat je omogućio Zapadu da oseti svoj moralni autoritet. Ali to je bilo davno. Danas Zapad kao ideja igra mnogo manje značajnu ulogu. A zapadni savez, ovakav kakav postoji, više ne projektuje gotovo nikakav moralni autoritet, pa pokazuje razjedinjenost i ide u defanzivu kada se suoči sa protivnicima zapadnog načina života.

Zato su američki političari toliko zadubljeni u fantaziju o novom hladnom ratu. Osećaju nostalgiju za vremenima jedinstva Zapada – erom kada je Zapad nešto značio!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Bg Dex 1970

pre 2 godine

Ako se ne varam, SAD u poslednjih 160 godina nije ratovala čitavih 16 godina. Idemo redom. Prvo su krenuli da čiste svoje dvorište tako što su izvršili gori genocid nego sam Hitler. Pobiše gotove sve Indijance, a ono malo što je ostalo živo, smestili u takozvane rezervate, a uporedo sa tim dugo je trejalo i samo robovlasničko doba, da bi nakon ukidanja istog, duboko ukorenjen rasizam došao do izražaja u vidu zabrana pristupa određenim objektima za crnce, kao što su prodavnice, bioskopi, banke i ostalo, a to nije bilo tako davno. Ameri, kao nacija, su veliki potrošači i u samom su vrhu liste u svetu po tome. Da bi se cela nacija podmirivala i da pri tom žive lagodno uz prigodne maloprodajne cene svih mogućih artikala, nije bilo dovoljno resursa za tako nešto iz te iste Amerike. Morali su da nekako dođu do tih istih resursa, ali u drugim zemljama. Kako? Ratom. Ppdstrekivanjem, izazivanjem kriznih situacija došlo bi do ratnih sukoba, a onda se oni pojave kao Supermen, koji će prekinuti sukobe i koji će postaviti svoje baze kao garant mira i stabilnosti, a za to vreme crpi se nafta, gas, litijum, krompir, žitarice i sve drugo. Ja sanjam dan kada će Evropa uvideti sve to i tako ujedinjena uvede sankcije Americi i svim njenim saveznicima. Evropa zajedno sa Rusijom, Kinom i Indijom bila bi jača nego što je bila ikada u svojoj istoriji. Živela Srbija!

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari