(FOTO) NATO SE BAŠ PLAŠI RUSA U UKRAJINI! U SVAKOM TRENUTKU IMAJU 30 AVIONA U VAZDUHU! Svet odbija da sledi Amere i Zapad u udaru na Moskvu - EVO I ZAŠTO!!
Od početka sukoba u Ukrajini licitira sa sa brojem NATO raspoređenih vojnika u zemljama članicama koje su najbliže Rusiji. Sada je NATO objavio kartu na kojoj su označeni vojni avioni koji konstantno patroliraju na istoku Evrope
Dodali su da to čine kako bi sprečili bilo kakvu potencijalnu agresiju protiv saveznika.
Britanski BBC pokušao je da odgovori zašto NATO i Zapad nemaju stoprocentnu podršku kada je reč o sukobu u Ukrajini! Njihovu analizu prenosimo u celini!
Pošto je Rusija 24. februara pokrenula invaziju na Ukrajinu, Ujedinjene nacije održale su hitno glasanje, 141 zemlja od 193 članica UN-a glasale su nedelju dana kasnije da je osude.
Ali određeni broj velikih zemalja odlučio je da se uzdrži.
Među njima su uključujući Kina, Indija i Južna Afrika.
I zato bi zapadni lideri živeli u zabludi kad bi verovali da čitav svet deli NATO-ov stav da je Rusija isključivi krivac za ovaj katastrofalni rat, zato što to prosto nije tako.
Zašto je, dakle, toliko država uzdržano u vezi sa ruskom invazijom?
Mnogi su razlozi za to, od izravnih ekonomskih ili vojnih interesa, preko optužbi za licemerje Zapada do evropske kolonijalne prošlosti.
In response to Russia’s invasion of #Ukraine, NATO has up to 30 aircraft on patrol at any moment.
To deter any potential aggression against Allies, #NATO is deploying an unprecedented mix of fighter jets, reconnaissance aircraft and support planes ✈️ pic.twitter.com/zQW35paSv8
— NATO (@NATO) May 10, 2022
Ne postoji univerzalni odgovor za sve. Svaka zemlja može da ima vlastite specifične razloge zašto ne želi javno da osudi Rusiju ili otuđi predsednika Putina.
„Bezgranična" saradnja
Krenimo od Kine, najmnogoljudnije zemlje sveta sa više od 1,4 milijarde stanovnika, od kojih većina vesti o Ukrajini dobija od državnih medija, baš kao i većina ljudi u Rusiji.
Kina je primila visokog počasnog gosta ruskog predsednika Putina na Zimskoj olimpijadi, neposredno pre nego što je počela invazija na Ukrajinu 24. februara.
U kineskoj službenoj objavi izdatoj posle sastanka rečeno je da „je saradnja izmeću ove dve zemlje bezgranična".
Da li je, dakle, Putin možda otkrio kineskom kolegi Si Đinpingu da će pokrenuti potpunu invaziju Ukrajine?
Apsolutno ne, tvrdi Kina, ali teško je zamisliti da nije bilo makar nekakvog nagoveštaja onoga što sledi u slučaju jednog tako važnog suseda.
Kina i Rusija bi jednog dana mogle da završe kao strateški rivali, ali one su danas partneri i dele zajednički prezir, koji se graniči sa otvorenim neprijateljstvom, prema NATO-u, Zapadu i njegovim demokratskim vrednostima.
Kina se već sukobila sa SAD-om oko kineskog vojnog širenja u Južnom kineskom moru.
Peking se sukobio sa zapadnim vladama i oko njegovog ophođenja prema ujgurskom stanovništvu, gušenja demokratije u Hong Kongu i često ponavljanog obećanja da će „vratiti Tajvan pod svoje", i silom ako treba.
Kina i Rusija, dakle, vide zajedničkog neprijatelja u NATO-u, a viđenje njihovih vlada prenose se na stanovništvo obe zemlje, što sa posledicu ima da, u najvećem broju slučajeva, oni prosto ne dele zgražavanje Zapada nad ruskom invazijom i njenim navodnim ratnim zločinima.
Foto: Fotoilustracija
Saveznici kineski i ruski predsednici Si Đinping i Vladimir Putin
Indija i Pakistan imaju vlastite razloge što ne žele da naljute Rusiju.
Indija dobija veći deo naoružanja iz Moskve i, posle skorašnjih sukoba sa Kinom na Himalajima, računa na to da će joj jednog dana možda biti potrebna Rusija kao saveznik i zaštitnik.
Nedavno svrgnuti pakistanski premijer Imran Kan oštar je kritičar Zapada, a pogotovo SAD-a.
I Pakistan dobija oružje od Rusije i treba mu blagoslov Moskve da bi osigurao trgovačke rute u svoja severna zaleđa u Centralnoj Aziji.
Premijer Kan nije odustao od unapred planirane posete predsedniku Putinu 24. februara, na sam dan kad je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.
I Indija i Pakistan uzdržali su se u Ujedinjenim nacijama od glasanja da osude invaziju.
Licemerje i dvostruki aršini
A zatim su tu optužbe, koje dele mnogi, naročito u zemljama sa većinskim muslimanskim stanovništvom, da je Zapad, predvođen svojom najmoćnijom zemljom, Sjedinjenim Američkim Državama, kriv za licemerje i dvostruke aršine.
SAD i Velika Britanija su 2003. godine odlučile da zaobiđu UN i mišljenje većine zemalja sveta izvršivši invaziju na Irak na lažnim osnovama, što je dovelo do višegodišnjeg nasilja.
Vašington i London se optužuju i da su pomogli da se produži građanski rat u Jemenu, naoružavši Kraljevske saudijske vazduhoplovne snage koje izvode česte vazdušne napade u podršci zvaničnoj vladi zemlje.
Za mnoge države u Africi tu su drugi, još više istorijski razlozi.
U sovjetska vremena, Moskva je zasipala kontinent oružjem jer je želela da parira američkom i zapadnom uticaju od Sahare do Rta.
Na nekim mestima, nasleđe kolonizacije zapadne Evrope iz 19. i 20. veka predstavlja trajni prezir prema Zapadu koji se oseća i dan-danas.
Francuska, koja je upala sa svojim trupama u Mali 2013. godine da bi sprečila da Al Kaida zauzme čitavu zemlju, nije popularna u svojoj bivšoj koloniji.
Zbog toga se većina francuskih trupa i povukla, ali je sada zamenjena ruskim plaćenicima Vagner grupom bliskom Kremlju.
A kako stoji Bliski istok po ovom pitanju?
Ne iznenađuje da je Sirija zajedno sa Severnom Korejom, Belorusijom i Eritrejom podržala rusku invaziju.
Sirijski predsednik Bašar Al Asad u velikoj se meri oslanja na Rusiju za opstanak na vlasti, pošto se njegova zemlja 2015. godine našla u opasnosti da je zauzmu borci Islamske države.
Foto: Reuters
Ali čak su i dugogodišnji zapadni saveznici, kao što su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, iako su glasali za osudu invazije u UN-u, relativno tihi u kritikama na račun Moskve.
De fakto vladar Ujedinjenih Arapskih Emirata, princ Muhamed Bin Zajed, u dobrim je odnosima sa Vladimirom Putinom, a njegov prethodni ambasador u Moskvi išao je u lov sa njim.
Ne smemo zaboraviti ni da saudijski princ Muhamed Bin Salman ima uglavnom disfunkcionalni odnos sa predsednikom Bajdenom. Tolika je uzajamna netrpeljivost među njima dvojicom da navodno odbijaju da se jave na telefonske pozive jedan drugog.
Pre toga, kad su se svetske vođe okupile u Buenos Airesu za samit G20 krajem 2018. godine, svega nekoliko nedelja pošto je Zapad optužio saudijskog princa da je naredio ubistvo saudijskog novinara Džamala Kašogija, većina zapadnih lidera je ignorisala saudijskog princa.
Putin mu je, sa druge strane, „bacio petaka".
To nije nešto što će u skorije vreme saudijski princ zaboraviti.
Ništa od ovoga ne znači da pomenute zemlje, sem Belorusije, aktivno podržavaju invaziju.
Samo je pet država glasalo da je podrži 2. marta u Ujedinjenim nacijama, a jedna od njih bila je Rusija.
Ali ono što sve ovo znači jeste da, iz raznoraznih razloga, Zapad ne sme tek tako da pretpostavi da ostatak sveta deli njegov stav prema Putinu, ni prema sankcijama, ni prema spremnosti Zapada da se otvoreno suprotstavi ruskoj invaziji sa isporukom sve smrtonosnijeg naoružanja Ukrajini.
U dramatičnom nizu poteza ove nedelje, američki predsednik Džo Bajden i njegovi saveznici iz NATO-a prešli su sa politike pomoći Ukrajini na podrivanje moći i uticaja same Rusije. Na taj način, strahuju neki posmatrači, ne ostavljaju ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nikakvog izbora osim da se preda ili udvostruči ulog. To povećava šansu da rat u Ukrajini preraste u globalni sukob
Dok se borbe u Ukrajini nastavljaju bez radikalnih pomeranja na većem delu linije fronta, u zapadnim vojnim i obaveštajnim krugovima sve češće se postavlja ključno pitanje: zbog čega Rusija, uprkos očiglednim i ogromnim vojnim resursima, ne pokušava da izvede mnogo širu i masovniju ofanzivu?
Moskva neće dozvoliti raspoređivanje vojnih kontingenata država Evropske unije i NATO-a na teritoriji Ukrajine, poručio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, komentarišući pripreme za velike jesenje vojne vežbe u Poljskoj.
Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov pozvao je Rusiju da razmotri vojne udare ne samo protiv Ukrajine, već i protiv država koje Kijevu isporučuju oružje, obaveštajne podatke i drugu pomoć.
Ruske snage su tokom ove godine pojačale upotrebu kombinovanih vazdušnih napada na Ukrajinu, koji se sastoje od velikog broja bespilotnih letelica, nakon kojih slede udari balističkim i krstarećim raketama.
Britanski list "Tajms" objavio je analizu pod naslovom "Kako se NATO priprema za evropski sukob sa Rusijom 2030. godine", u kojoj se navodi da Alijansa ubrzano prilagođava svoju vojnu strategiju zbog procena da bi u narednim godinama moglo doći do povećanih tenzija na istočnom krilu.
Višesatne eksplozije, ogroman požar i razoreno naselje ostali su posle ruskog udara na skladište municije u Višnjevoju 6. jula, a reakcija ukrajinske vojske otvorila je sumnju da se u objektu nalazilo oružje čije prisustvo Kijev ne želi javno da prizna.
Norveški publicista Pol Stejgan ocenjuje da bi mogući ulazak Ukrajine u NATO za Moskvu potpuno promenio bezbednosnu računicu, a da bi Odesa u tom scenariju postala jedna od ključnih tačaka sukoba Rusije i Zapada.
Ukrajinske vlasti dobile su upozorenje od Sjedinjenih Američkih Država o mogućnosti velikog ruskog vazdušnog napada u naredna 72 sata, prenose izvori bliski ukrajinskim bezbednosnim strukturama.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
U dramatičnom nizu poteza ove nedelje, američki predsednik Džo Bajden i njegovi saveznici iz NATO-a prešli su sa politike pomoći Ukrajini na podrivanje moći i uticaja same Rusije. Na taj način, strahuju neki posmatrači, ne ostavljaju ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nikakvog izbora osim da se preda ili udvostruči ulog. To povećava šansu da rat u Ukrajini preraste u globalni sukob
Stravičan zločin protiv istine i ljudskosti odigrao se na društvenoj mreži Iks, gde je zbog najprljavije kampanje laži i linča tragično okončan život mladog policijskog službenika Vasilija Lalovića (33).
Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se širom Poljske u okviru velike nacionalne vežbe kojom vlasti proveravaju koliko brzo država može da upozori stanovništvo i pokrene sistem reagovanja u slučaju napada iz vazduha.
Jedan od glavnih organizatora uličnih haosa i blokada u Užicu, Dušan Savić, dolijao je užičkoj policiji dok je pokušavao da kupi narkotike, koje je bezobzirno i sramotno skrivao - ni manje ni više nego u donjem vešu.
Blokaderi su svojom prljavom kampanjom oduzeli život Vasiliju Laloviću, časnom i poštenom policajcu iz Priboja. Međutim, to ih nije zaustavilo da prestanu sa nizom monstruoznih komentara na društvenim mrežama.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić brutalno je i bez milosti odgovorila na najnovije gluposti i nebuloze predstavnika lažne opozicione elite, poručivši im da je njihovo neznanje i pomračenje uma prešlo sve granice zdravog razuma.
Do nedavno, znali smo da su ciljevi lažne Studentske liste: Priznavanje lažne države Kosovo; Ukidanje Republike Srpske; Vojvodina u Hrvatskoj; Sandžak u Bosni; Hrvatska – lider na Balkanu; Ekonomsko uništavanje Srbije kao do 2012. godine.
Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) oglasio se na društvenoj mreži Iks povodom navoda o održavanju sednice Narodne skupštine.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ videćete šta je to rastužilo perjanicu Đilasove stranke Borka Stefanovića, gde voli da boravi propali političar Srđan Milivojević, kuda se to zaputio samozvani revolucionar Aleksandar Jovanović Ćuta, kako vreme provodi bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić...
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" videli ste gde najviše voli da “dokoniše” blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu “pripoveda” blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, zašto je samozvani revolucionar Predrag Voštinić teški licemer, sa kime je to u društvu bila glumica blokaderka Anđelka Prpić...
Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gostujući u Info jutru objasnila je zašto se našla na udaru različitih struktura na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnom delu Srbije.
Stanari jedne stambene zgrade u Borči mesecima su živeli u gotovo nepodnošljivim uslovima zbog nesnosnog smrada koji se širio hodnicima i zajedničkim prostorijama, a čiji je uzrok bila uginula svinja.
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Svetog velikomučenika Prokopija, svetitelja čiji su život i mošti vekovima vezani za neobjašnjiva isceljenja, čuda i zaštitu dece.
Tok Dunava kroz zapadnu Bačku iznenađuje sve koji vide peščana ostrva na plovnom putu. Kod Bezdana je ovih dana na mernoj stanici izmeren istorijski minimum od - 68 centimeatara.
Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, UKP, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradnji sa Službom za kriminalističko-obaveštajni rad i PU u Požarevcu, uhapsili dve osobe kod kojih je pronađena veća količina droge.
U prigradskom novopazarskom naselju Pazarište, na starom putu Novi Pazar - Tutin, dogodila se teška saobraćajna nezgoda u kojoj su učestvovali teretno vozilo i automobil marke "audi".
Na auto-putu Subotica – Novi Sad, u blizini Molove pumpe, danas oko 15:46 časova dogodila se teška saobraćajna nezgoda kada je došlo do prevrtanja cisterne.
U Leskovcu se 19. jula oko 21 sat dogodila saobraćajna nesreća u kojoj je povređena D.K. (32), inspektorka za krvne delikte u Policijskoj upravi Leskovac. U nesreći je povređen i njen suprug koji je prošao sa lakim telesnim povredama.
Vilem Defo otkrio je da mu je uloga Isusa Hrista u filmu "Poslednje Hristovo iskušenje" bila fizički najzahtevnija u karijeri, a da je zbog nje privremeno i oslepeo.
Mračno kupatilo i visoka vlaga nisu prepreka, već idealno okruženje za prave sobne biljke. Zaboravite na plastično cveće, uz samo pet pažljivo odabranih vrsta.
Mala deca unose mnogo živosti, buke i nepredvidivih situacija u svakodnevni život, pa nisu sve rase pasa podjednako spremne da se prilagode takvom okruženju. Zbog toga pet rasa nisu najbolji izbor za porodice sa malom decom.
Ako želite jednostavan i prirodan način da posvetite pažnju svojoj koži, moguće je da se rešenje već krije u vašoj kuhinji. Ova domaća "botoks krema" priprema se od lako dostupnih sastojaka koje mnogi već imaju kod kuće.
Nakon tragične pogibije mlade Anastasije, ćerke Nevene Hot, na društvenim mrežama oglasila se i njena tetka Vesna, koja je emotivnom i potresnom porukom raznežila i rasplakala mnoge.
Anastasija Ražnatović pre nekoliko dana dobila je sina sa fudbalerom Nemanjom Gudeljom, a sada je na Instagramu podelila prvi snimak naslednika kojem su dali ime Ilijan.
Folker Darko Lazić oglasio se nakon što je isplivala njegova skandalozna fotografija na kojoj je pozirao sa jednom Albankom uz pozdrav tzv. "Velikoj Albaniji".
Bivša prijateljica Stanije Dobrojević Tamara Radoman došla je sinoć u Šimanovce kako bi podržala Anitu Stanojlović, pa progovorila i o svom odnosu sa starletom i Asminom Durdžićem.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.