• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer/Mediji

06.06.2022

23:02 >> 23:03

DAN RATA U UKRAJINI! BRITANSKI PLAĆENICI OPTUŽENI PRED SUDOM DNR, PUŠILIN: POČINILI SU OZBILJNE ZLOČINE! Rusija uvela  sankcije američkim zvaničnicima! (Foto/Video)

Tanjug/AP

Vesti

DAN RATA U UKRAJINI! BRITANSKI PLAĆENICI OPTUŽENI PRED SUDOM DNR, PUŠILIN: POČINILI SU OZBILJNE ZLOČINE! Rusija uvela sankcije američkim zvaničnicima! (Foto/Video)

Podeli vest

Specijalna operacija ruske vojske u Ukrajini danas je ušla u 103. dan. Ruska vojska zaustavila je nerede i pljačke u Kupjanskoj oblasti, civili su povređeni u ukrajinskom bombardovanju. Zelenski je posetio trupe u Zapožju. Britanija nastavlja da oprema Ukrajinu oružjem, isporučiće raketne sisteme "M-270"

23.00 Britanski plaćenici optuženi pred sudom dnr pušilin: počinili su prilično ozbiljne zločine
   

Šef administracije Donjecke Narodne Republike /DNR/ Denis Pušilin izjavio je da su britanski plaćenici formalno optuženi danas pred sudom u DNR.
- Strani plaćenici - u ovom slučaju Britanci koji su počinili prilično ozbiljne zločine - formalno su optuženi, a optužnice su pročitane na današnjem prvom ročištu, rekao je Pušilin televiziji "Rusija 24".
Pušilin je izjavio da ovo suđenje nije deo vojnog tribunala, prenosi TASS. 
Kijev je od početka specijalne operacije regrutovao više od 6.800 stranih plaćenika iz 63 zemlje, naveo je ranije portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov, prenosi TASS.
- Ukupno, od početka specijalne vojne operacije, kijevski nacionalistički režim je u Ukrajinu privukao 6.824 stranih plaćenika iz 63 države, rekao je Konašenkov. Prema zvaničnom predstavniku ruskog Ministarstva odbrane, najviše plaćenika došlo je iz Poljske - 1.717 ljudi. 
- Oko 1.500 plaćenika stiglo je iz Sjedinjenih Država, Kanade i Rumunije. Po 300 ljudi iz Velike Britanije i Gruzije. 193 osobe stigle su iz oblasti Sirijske Arapske Republike pod kontrolom Turske, dodao je on.

Foto: AP/Tanjug

22.30 Rusija uvela individualne sankcije: na udaru američki zvaničnici

Ministarstvo je navelo da je uvelo individualne sankcije kao odgovor za stalno širenje američkih sankcija protiv ruskih političkih i javnih ličnosti
Rusija  je uvela individualne sankcije 61 američkom zvaničniku, uključujući američku ministarku finansija DŽenet Jelen i sekretarku za energetiku DŽenifer Grenholm kao i vodeće rukovodioce odbrane i medija, saopštilo je danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
Ministarstvo je navelo da je uvelo individualne sankcije kao odgovor za stalno širenje američkih sankcija protiv ruskih političkih i javnih ličnosti, kao i predstavnika domaćeg biznisa, preneo je Rojters.

20.30 Zelenski: Kijev počinju da usmeravaju ka nepovoljnom sporazum

Foto: AP/Photo

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je svet umoran od situacije u Ukrajini i Kijev počinju polako da usmeravaju ka nepovoljnom rezultatu po pitanju sporazuma sa Ruskom Federacijom, prenela je agencija RIA Novosti pozivajući se na ukrajinsku "Pravdu".
"Nemam nikakve razgovore o bilo kakvim planovima o mirovnim pregovorima. Takvi pregovori su danas na nultom nivou", rekao je Zelenski.
Prema njegovim rečima, svet je sve umorniji od situacije u Ukrajini.
"Ljudi žele nekakav rezultat za sebe, a narodu i meni je potreban rezultat za nas", rekao je on.
Ukrajina i Rusija pregovaraju o diplomatskom rešenju sukoba skoro od početka ratnih sukoba, ali je u aprilu dijalog prekinut.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je kasnije saopštilo da je Kijev pauzirao pregovore i da nije odgovorio na predloge Moskve o nacrtu sporazuma.

20.00 Nebenzja napustio sednicu SB

Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasili Nebenzja napustio je salu Saveta bezbednosti UN za vreme govora šefa Evropskog saveta Šarla Mišela zbog optužbi na račun Rusije za koje nije izneo nijedan dokaz.
Kako prenose ruski mediji, Mišel je Rusiju optužio da je odgovorna za svetsku prehrambenu krizu, optužio je Moskvu da navodno blokira ukrajinske luke, ali i da je ukrala ukrajinsko žito.
Nebenzja nakon tih optužbi više nije želeo da sluša govor šefa Evropskog saveta.
Oglasio se i zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski koji je rekao da optužbe koje su iznete na račun Rusije pokazuje koliko je EU degradirala kao i njeni lideri.

19.45 Regruti i sa 16 godina

Bivši poslanik Vrhovne rade Ukrajine Ilja Kiva rekao je da je ukrajinski parlament spreman da razmotri predlog zakona o regrutaciji u vojsku od 16 godina.
 
19.30 Kadirov poručio Zapadu dokle će da traje rat

Specijalna operacija u Ukrajini treba da se nastavi dok Amerika i zapadne države ne ukinu sankcije Rusiji i ne izvine se, izjavio je šef Čečenije Ramzan Kadirov.

19.00 Šefa DNR Denis Pušilin: Svjatogorsk je skoro zauzet, u toku čišćenje grada

*Snage DNR-a su gotovo u potpunosti preuzele kontrolu nad Svjatogorskom, u toku je akcija čišćenja grada
*Oružje koje isporučuju zapadne zemlje koristi se protiv civilnog stanovništva DNR
*Britanski plaćenici optuženi su na današnjem zasedanju suda u DNR

18.30 Rusi im nisu jedini problem: Počela epidemija?

Ruski zvaničnici u okupiranom Mariupolju naredili su karantin zbog kolere, saopštili su ukrajinski zvaničnici. 
Petro Andrijuščenko, savetnik gradonačelnika Mariupolja, rekao je ukrajinskoj televiziji da se grad priprema za epidemiju kolere zbog velikog broja leševa i smeća koji se gomilaju u gradu.
Andrijuščenko, koji je napustio grad tokom ruskih napada na Mariupolj, citira izvore koji se još uvek nalaze u gradu i tvrdi: "Reč "kolera" se sve češće čuje u gradu među lokalnim zvaničnicima i njihovim nadzornicima, znamo, epidemija je manje-više već počela."

18.00 Putin potpisao: Čeka se isplata

Foto: Ap/Fotoilustracija

Vladimir Putin potpisao je danas ukaz o isplati pet miliona rubalja porodicama pripadnika Ruske nacionalne garde koji su poginuli u Ukrajini i Siriji.
Ruska nacionalna garda, poznata kao "Rosgvardija", podređena je direktno Putinu, a osnovana je 2016. godine radi borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala.

17.30 Zelenski:UKR zeli protivbrodsko oružje za siguran izvoz žita

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da bi do jeseni u Ukrajini moglo biti "zarobljeno" čak 75 miliona tona žitarica i da Kijev želi protivbrodsko oružje koje bi moglo da obezbedi siguran prolaz za njegov izvoz.
Ukrajina je, rekao je Zelenski na brifingu u Kijevu, razgovarala sa Britanijom i Turskom o ideji da mornarica treće zemlje garantuje prolaz ukrajinskih žitarica kroz Crno more, kojim dominira Rusija, preneo je Rojters.
Ipak, najjveća garancija njenog bezbednog prolaska bilo bi ukrajinsko oružje, kazao je on novinarima.

17.00 Rusija će sprečiti snabdevanje Ukrajine VBR i raketama dugog dometa 

Foto: Printskrin video

Rusija će uzvratiti na snabdevanje Ukrajine višecevnim raketnim sistemima i raketama dugog dometa tako što će ciljati objekte saobraćajne infrastrukture i vladine zgrade, izjavio je danas načelnik odbora za odbranu ruske Dume Andrej Kartapolov.
"Kao što je već rekao naš predsednik i vrhovni komandant Vladimir Putin, Rusija će uzvratiti izvođenjem napada na ciljeve koji do sada nisu bili meta", rekao je on odgovarajući na pitanje novinara, prenosi TAS S.
Kartapolov je predočio da kijevski aerodrom nastavlja da radi, kao i železnički terminali i glavne železničke linije, mostovi na autoputevima i mnogi drugi objekti.
"Da ne govorim o državnim institucijama jer do sada nije izvršen nijedan udar na zgrade ukrajinskog ministarstva odbrane, generalštaba, Vrhovne Rade (parlament) i drugih ministarstava u kojima se donose odluke i postavljaju ciljevi", ukazao je Kartapolov.
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je juče Zapad da će Rusija gađati nove ciljeve u Ukrajini ako SAD počnu da snabdevaju tu zemlju raketama dugog dometa.
"Ako oni budu dostavljeni, mi ćemo iz toga izvući odgovarajuće zaključke i upotrebiti naše oružje, koga imamo dovoljno, da gađamo one objekte koje još ne gađamo", rekao je Putin za TV Rusija 1.

16:44 Rusija: Radio Slobodna Evropa kažnjen zbog "lažnog izveštavanja o ratu"

Sud u Moskvi izrekao je kaznu od 20 miliona rubalja (325.214 dolara) emiteru Radio Slobodna Evropa (RSE) koju podržavaju SAD, zbog "lažnog izveštavanja o ruskoj vojnoj operaciji u Ukrajini", prenela je novinska agencija Interfaks.
Ruska služba za nadzor komunikacija početkom marta blokirala je sajtove Radija Slobodna Evropa/Radio Sloboda i nekih drugih stranih medija.
Moskva je u martu uvela zakon koji je zbog cenzure prisilio mnoge strane medije da se povuku iz te zemlje.
Zakon je proglasio krivičnim delom širenje "lažnih informacija" o invaziji na Ukrajinu uz maksimalnu predviđenu kaznu do 15 godina zatvora, a devet internet stranica RSE na ruskom jeziku i 18 novinara koji rade u Rusiji ranije označeno kao "strani agenti".
Ova blokada onemogućava pristup sajtu Ruskog servisa Radija Slobodna Evropa korisnicima u Rusiji.
Peskov: Rusija nikada nije predstavljala pretnju Finskoj i Švedskoj
Rusija nikada nije predstavljala pretnju za Finsku ili Švedsku, kaže portparol ruskog predsednika Vladimira Putina Dmitrij Peskov.
"Samo želim da podsetim na izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina da Rusija nikada nije predstavljala nikakvu pretnju ni Finskoj ni Švedskoj, kao što ni ove zemlje nisu predstavljale nikakvu pretnju nama. Predsednik Putin je to izjavio više puta", rekao je je Peskov novinarima.
Ambasadori Finske i Švedske pri NATO-u, Klaus Korhonen i Aksel Vernhof, predali su 18. maja zahteve svojih zemalja za članstvo u NATO-u generalnom sekretaru Alijanse Jensu Stoltenbergu.

16.15 Lavrov: Zapad ne želi da čuje ruske argumente

Foto: Reuters

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov ponovio je stav da Zapad ne želi da čuje argumente Rusije.
Na pitanje da prokomentariše izjavu da Britanija ne bi isporučivala raketne bacače Ukrajini da Rusija nije napala Ukrajinu, Lavrov je na konferenciji za štampu odgovorio da se ne radi "o tome da ne bi nečeg bilo da nije bilo nečeg drugog".
"Radi se o tome da smo 20 godina upozoravali da ste potpisali 1990. da niko neće jačati svoju bezbednost na teret drugih. Zašto ne možete da poštujete to što su potpisali vaši predstavnici i sve članice OEBS-a?", upitao je Lavrov.
Dodao je da se Zapad pet puta približavao granicama Rusije, i upitao od koga se brane nakon što je nestao Varšavski pakt.
Ukazao je da sada Amerikanci prave narednu liniju odbrane u Južnom kineskom moru.
"Pravite bezakonje daleko od vaših granica. Razumem da su u Londonu nostalgični za Britanskom imperijom, koja je daleko iza vas", rekao je ironično Lavrov.
Optužio je Zapad za uništavanje država kao što su Irak i Sirija.
"Kada bi u susednoj Irskoj ukinuli engleski jezik, ili u Belgiji francuski, kako bi Evropa gledala na to? Neću ni da pomislim o tome. A Evropa je gledala mirno kako se zabranjivao ruski jezik u Ukrajini", rekao je on.
Lavrov je ukazao da su Rusi u Ukrajini osam godina bili suočeni sa bombardovanjem koje je sprovodio režim koji je veličao nacizam. 
Lavrov je održao onlajn konferenciju za medije na kojoj je, između ostalog, govorio o zabrani preleta aviona kojim je trebalo da dođe u posetu Beogradu. Zabranu preleta nazvao je potezom "bez presedana" <https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4841140/lavrov-poseta-srbiji-zabrana-preleta.html>.

15.00 - Nemački "Der Spiegel" navodi, pozivajući se na vladine izvore da Berlin odlaže isporuku teškog naoružanja Kijevu kako bi bio izbegnut sukob Nemačke i Rusije. 

"Nemačka je oklevala da pošalje tenkove u Ukrajinu da bi se suprotstavila ruskim snagama, iz "istorijskih razloga", rekli su vladini izvori za magazin "Der Spiegel".

14.55 - Erdogan: Evropa je u panici zbog rata u Ukrajini

Turski predsednik Recep Tayyip Erdogan izjavio je juče da je Europa u panici zbog sukoba u Ukrajini, prenosi ruska agencija TASS.

14.45 - Marijupolju preti kolera?

Rusi stavljaju Marijupolj u karantin zbog mogućeg izbijanja kolere, rekao je savetnik gradonačelnika ukrajinskoj televiziji United News TV.

"Vidimo kako se grad zatvara", rekao je Petro Andriuščenko dodajući da se o  koleri priča unutar grada, među okupatorima i njihovim saveznicima.

BBC piše da ne može potvrditi njegove reči. Već danima se piše da bi u gradu moglo doći do humanitarne katastrofe zbog nestašice hrane i pitke vode.

14.40 - Rusija i Turska će osigurati ukrajinski izvoz iz luke Odesa

Turska i Rusija su postigle načelni dogovor koji će omogućiti pokretanje isporuka ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda iz ključne crnomorske luke Odesa, ali je Kijev i dalje skeptičan prema tom predlogu, javlja "Blumberg" pozivajući se na izvore upoznate s razgovorima.

Vlada turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana ponudila je vojnu pomoć za čišćenje mina uz obalu luke Odesa i pratnju brodova sa žitom, a Ukrajina tek treba da odobri taj plan budući da strahuje da bi sklanjanje njenih odrambenih snaga moglo da ostavi tu vitalnu luku otvorenom za ruski napad, rekli su "Blumbrgov" sagovornici pod uslovom da ostanu anonimni jer se radi o stvarima koje još nisu iznete u javnost.

Turska se nada da bi odobrenje njenog predloga u Ujedinjenim nacijama moglo da ublaži ukrajinsku zabrinutost za bezbednost, dodali su izvori.
Očekuje se da će ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u sredu razgovarati o tom planu sa zvaničnicima u Ankari.

„Mislim da naše vojske mogu se dogovore o najboljoj formi da se to organizuje, tako da brodovi mogu da prolaze kroz minska polja, koja moraju da se očiste“, rekao je Lavrov novinarima na današnjoj konferenciji za novinare u Moskvi.

Za sada se ne zna da li će Ukrajina poslati svog predstavnika na sastanak u Ankari.

„Davanjem izjava unapred o postizanju sporazuma, Rusija nastoji da prebaci odgovornost na Ukrajinu“ za poremećaj u snabdevanju, napisao je u poruci na jednoj društvenoj mreži Taras Kačka, zamenik ukrajinskog ministra za privredu.

On je dodao da „ostaje činjenica da je prehrambenu krizu veštački stvorila Rusija i isključivo Rusija”.

Ruski napad je zaustavio isporuke žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, preteći nestašicom hrane milionima ljudi na tradicionalnim ukrajinskim tržištima, navodi njujorška agencija. Moskva negira odgovornost za poremećaj isporuka, i traži ukidanje američkih i evropskih sankcija koje ograničavaju njen izvoz đubriva i poljoprivrednih proizvoda, dodaje se u tekstu.

14.33 - Razgovor Zelenskog i Džonsona

Jutros su telefonom razgovarali Boris Džonson, kome se danas veruje u parlamentu, i Volodimir Zelenski.

Tema razgovora bila je deblokada luke.

14.23 - Rusi žestoko napadaju Severodonjeck

Žestoke borbe u gradu Severodonjeck u epicentru ruske ofanzive su nastavljene gde je borbena situacija "prilično dinamična" a situacija u gradu pogoršana, izjavio je danas guverner Luganska Sergej Hajdaj.

"Naši defanzivci su uspeli da sprovedu kontraofanzivu i oslobode skoro polovinu grada, ali se situacija sada ponovo pogoršala. Naši momci brane pozicije u industrijskoj zoni na periferiji grada", rekao je Hajdaj.

On je naveo da je granatiranje Severodonjecka je pojačano i da ruske snage uništavaju sve u skladu sa svojom strategijom spaljene zemlje kojom se tokom povlačenja namerno uništava sve što bi moglo poslužiti neprijatelju. Hajdaj je rekao da su Rusi nastavili intenzivno bombardovanje i obližnjeg Lisičanska gde su granatirali humanitarni centar i uništili pekaru zbog čega je u protekla 24 sata grad napustilo 98 osoba.

"Rusi imaju ogromnu količinu opreme i ljudstva, prikupili su mnogo rezervi", rekao je on i dodao da je ključni autoput izmedju Bahmuta i Lisičanska pod stalnim granatiranjem iako je i dalje u ukrajinskim rukama.

14.00 - Rusija: Oboren ukrajinski vojni avion,uništeno 18 tenkova...

Rusija je danas saopštila da je oborila još jedan ukrajinski vojni avion i uništila industrijske objekte fabrike koja je popravljala ukrajinska oružana vozila u Harkovskoj oblasti.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je i da je uništeno još 18 ukrajinskih tenkova i ubijeno 450 nacionalista, preneo je BBC.

Moskva je pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara, radi kako navodi, demilitarizacije i denacifikacije te zemlje.

13.51 - Napad na Donjeck

 

 

13.36 - Peskov: Potrebni razgovori sa SAD o nuklearnom oruzju

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da je Rusija zainteresovana za razgovore sa Sjedinjenim Američkim Državama o nuklearnom oružju, ali i dodao da su male mogućnosti da će pregovori biti održani u ovom trenutku.

"Zainteresovani smo i verujemo da će se nastaviti pregovori i diskusije o ovoj temi, s obzirom na tektonske promene koje vidimo.....ovakvi razgovori su potrebni celom svetu", rekao je novinarima Peskov, prenosi agencija Rojters.

13.17 - Zelenski potvrdio da Ukrajina dobija novi paket pomoći od Britanije

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je danas da mu je, tokom telefonskog razgovora, britanski premijer Boris Džonson potvrdio novi paket vojne pomoći Ukrajini.

Zelenski je naveo da Džonson i on traže način da izbegnu prehrambenu krizu i deblokiraju ukrajinske luke, prenosi Rojters.

 

 

Ranije danas objavljeno je da će Velika Britanija isporučiti Ukrajini višestruke raketne sisteme koji mogu da pogode ciljeve udaljene do 80 kilometara, iako je ruski predsednik Vladimir Putin upozorio da će bombardovati nove mete ukoliko SAD isporuče slično oružje Kijevu.

13.10 - Medvedev: "Neki ljudi su zaboravili da revolucija jede svoju decu"

Evropska komisija usvojila je šesti paket sankcija kako bi sada već definitivno raskomadala rusku ekonomiju. Ali, sudeći po svemu, cilj nije Rusija, već požar svetske revolucije u ekonomiji, izjavio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

- Samo, neki ljudi su zaboravili da revolucija jede svoju decu - istakao je on.

 13.00 - Snimak rada spasilaca i robotskih sistema koji čiste teritoriju Donbasa

 

 

12.43 - Peskov o otkazivanju posete Lavrova: Jasan stav o Srbiji

Zatvaranje neba od strane jednog broja zemalja za avion ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova na putu ka Srbiji pomeriće raspored susreta.

To je rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"Naravno, ovakvi neprijateljski postupci prema našoj zemlji i našim visokim funkcionerima ne mogu da izazovu veće probleme, ali mogu dovesti do toga da se rasporedi nekih razgovora pomere", rekao je Peskov.

12.29 - "Ne možemo da stojimo po strani"

Premijer Velike Britanije Boris Džonson objavio je svoju prvu izjavu otkad su se u javnosti pojavile najave o izglasavanju nepoverenja, o čemu će Konzervativci odlučivati danas, komentarišući raniju odluku Londona da pokloni rakete dugog dometa Ukrajini.

12.11 - Odbor Dume odobrio nacrt zakona o veleizdaji

Komitet za državna pitanja i zakonodavstvo ruske Dume odobrio je nacrt zakona kojim se sankcioniše čin veleizdaje i prelaska na neprijateljsku stranu tokom ratnog sukoba u kojem učestvuje Rusija, saopšteno je danas iz Dume.

"S obzirom na to da izmene zakonske regulative u ovoj sferi imaju za cilj bezbednost Ruske Federacije i očuvanje ustavnog poretka, Odbor za državna pitanja i zakonodavstvo ruske Dume odobrava koncept nacrta saveznog zakona i preporučuje Dumi da ga prihvati", navodi se u saopštenju koje je preneo TAS S.

12.01 - Moskva: Ruske snage oborile ukrajinski MiG-29 i 13 bespilotnih letelica

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su ruske snage oborile ukrajinski avion MiG-29 i uništile 13 bespilotnih letelica ukrajinske vojske sredstvima protivvazdušne odbrane, prenosi Izvestija.

Portparol Igor Konašekov rekao je da su raketne trupe i artiljerija pogodile sedam komandnih mesta, 34 vatrena položaja artiljerijskih i minobacačkih jedinica.

Dodaje se da su visokoprecizne rakete sa vazdušnim lansiranjem pogodile četiri neprijateljska komandna mesta i 15 područja akumulacije ljudstva i opreme.

12.00 - Alarm u mnogim regionima Ukrajine

 

 

11.23 - Kina: Sankcije ne mogu da reše ukrajinsku krizu

Nove sankcije Rusiji ne olakšavaju situaciju u Ukrajini, a Evropa i ceo svet za njih plaćaju visoku cenu, izjavio je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan komentarišući šesti paket evropskih sankcija Rusiji. "Činjenice dokazuju da sankcioni pritisak nije pravi način za rešavanje ukrajinske krize. Velike i neselektivne sankcije koje su neke zemlje uvele Rusiji nisu ni najmanje ublažile situaciju u Ukrajini, naprotiv, Evropa i svet platili su za njih visoku cenu“, rekao je diplomata.

10.34 - Fabrika za popravku automobila nakon granatiranja

 

 

10.34 - Fabrika za popravku automobila nakon granatiranja

 

 

10.30 - Politiko:UN pokusavaju da posreduju u dogovoru sa RUS

Ujedinjene nacije pokušavaju da posreduju u dogovoru sa Rusijom kako bi se Ukrajini omogućilo da ponovo pokrene izvoz žitarica preko Crnog mora, dok zvaničnici i zakonodavci iz administracije američkog predsednika DŽozefa Bajdena su veoma skeptični da Rusija radi u dobroj nameri, piše danas Politiko. Kako navodi portal, njihov primarni razlog za pesimizam su nedavni komentari ruskog predsednika Vladimira Putina i ruskih zvaničnika koji sugerišu da će ublažiti blokadu ukrajinskih luka ako, u zamenu, Zapad ukine svoje ekonomske sankcije Moskvi.

Jedan američki zvaničnik opisao je predlog Moskve kao "diplomatiju iznuđivanja" i rekao da SAD neće pristati na sporazum koji bi ukinuo bilo kakav ekonomski pritisak na Kremlj.
Svaki dogovor kojim bi se dozvolilo Ukrajini da izvozi žito, uoči žetve letnje pšenice, bio bi veliki napredak, a američki zvaničnici i globalna preduzeća pomno prate pregovore Rusije sa UN, kao i odvojene pregovore sa Turskom, o omogućavanju bezbednog prolaza ukrajinskog žita na svetska tržišta.

Blokada ukrajinskih luka preokrenula je globalne trgovinske rute, a preti da će finansijski ugušiti Ukrajinu i produbiti krizu gladi širom sveta, ocenjuje Politiko.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pokušava da postigne dogovor koji bi obezbedio da ukrajinski i ruski tovari hrane i đubriva bezbedno dospeju na strana tržišta.

"Teško je posmatrati ruske ponude u dobroj nameri s obzirom na to kako oni aktivno i namerno uništavaju prehrambene proizvode u Ukrajini i pogoršavaju globalnu nesigurnost hrane", rekao je američki zvaničnik, govoreći o kontinuiranom napadima ruskih snaga na ukrajinske poljoprivredne objekte i polja.

Američki zakonodavci su, međutim, tražili da administracija predsednika Bajdena pomogne Ukrajini da ponovo otvori svoju crnomorsku luku Odesu, navodi Politiko.

Bajdenova administracija za sada je isključila slanje vojnih brodova u region, a načelnik Združenog generalštaba američkih oružanih snaga Mark Mili rekao je novinarima prošle nedelje da bi deminiranje ukrajinskih luka i upravljanje ruskom pomorskom blokadom "bila vojna operacija visokog rizika koja bi zahtevala značajan nivo napora".
Umesto toga, administracija planira da nastavi da šalje oružje kako bi pomogla Ukrajini da se bori protiv ruskih snaga koje napadaju Odesu i istočne regione zemlje, istovremeno se zalažući za otvaranje više kopnenih puteva za transport žitarica.

10.10 - Ambasadorka o ranjenom i zarobljenom Hrvatu u Ukrajini

Na ukrajinskom ratištu jedan hrvatski državljanin je ranjen, a jedan zarobljen, a ambasadorka Hrvatske u Kijevu Anica Ðamić kaže da Ministarstvo spoljnih poslova i Ambasada čine sve da obojica budu vraćena u Hrvatsku.

Ðamić je rekla da je sa ranjenim državljaninom Hrvatske Ambasada u stalnom kontaktu.

"Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova i Ministarstvo zdravlja zajedno sa nama radi na njegovom povratku u domovinu i on će uskoro stići u Hrvatsku", uverena je Ðamić.

Što se tiče zarobljenog Hrvata, Ðamić kaže da je njega zarobila neprijateljska vojska.

"Ali mi ovde u Ukrajini zajedno s Ministarstvom spoljnih i evropskih poslova ulažemo velike napore da se što pre i što uspešnije reši i ova situacija", rekla je ambasadorka Ðamić.

09.50 - Berbok ne prima na razgovor ambasadora Ukrajine

Ministarka inostranih poslova Nemačke Analena Berbok od početka rata u Ukrajini, više od 100 dana, nije primila na razgovor ambasadora zvaničnog Kijeva Andrija Meljnika, preneo je dnevnik "Bild".

„Želeo bih da šefica nemačke diplomatije nađe malo vremena za razgovor sa ambasadorom Ukrajine. Ništa ne može zameniti razgovor u četiri oka“, rekao je ambasador Ukrajine Meljnik za „Bild“.

Iz Ministarstva ukazuju da je razlog što njegova želja nije uslišena u različitim diplomatskim rangovima.
Kako se podvlači, ministarka Berbok je u stalnom kontaktu sa svojim ukrajinskim kolegom, a ambasadori mogu dobiti sastanak samo na nivou državnog sekretara.
Drugi članovi nemačke vlade, kao što su ministar privrede Robert Habek, ministar finansija Kristijan Lindner, ministarka odbrane Kristine Lambreht, ministar saobraćaja Folker Vising, ministarka obrazovanja Betina Štark-Vacinger nisu bili tako striktni u primeni pravila i primili su ambasadora Meljnika.

09.45 - Ukrajinski lovac Su-27 oborio je juče u Zaporoškoj oblasti sopstvene PVO

 

 


09.37 - Lavrov zakazao konferenciju za novinare

Ruski šef diplomatije će u 13 časova po moskovskom vremenu održati konferenciju za novinare, umesto svog puta u Srbiju, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

09.28 - Gajdaj: Položaj snaga Ukrajine "malo se pogoršao" u Severodonjecku

Položaj ukrajinskih snaga koje se bore u istočnom gradu Severodonjecku "malo se pogoršao", izjavio je danas regionalni guverner Luganske oblasti Sergej Gajdaj.

"Naši branioci su uspeli da preduzmu kontranapad na određeno vreme, oslobodili su skoro polovinu grada. Ali sada se situacija za nas ponovo malo pogoršala", rekao je za nacionalnu televiziju Gajdaj, prenosi Rojters.

09.26 - Nemac poginuo u Ukrajini

U Ukrajini je poginuo Nemac Bjern C. koji se dobrovoljno priključio ukrajinskoj vojsci u borbi protiv Rusa.

Bjern je prvi Nemac koji je ubijen u ratu u Ukrajini, a njegovu smrt saopštila je jedinica u kojoj se borio Medjunarodna legija za odbranu Ukrajine, prenose nemački mediji.
Jedinica dobrovoljaca iz inostranstva nije navela gde, i pod kojim uslovima je poginuo nemački državljanin. Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke preko ambasade u Kijevu pokušava da rasvetli situaciju.

Prema podacima jedinice stranaca u njenim redovima se bore državljani Danske, Izraela, Poljske, Hrvatske, Velike Britanije, Francuske, Holandije...

09.19 - Ubijen Putinov čovek?

Ruski general Roman Kutuzov je navodno ubijen na istoku Ukrajine, rekao je u nedelju novinar ruskog državnog medija.

U izveštaju, koji je u aplikaciji za razmenu poruka Telegram objavio reporter državne televizije Aleksandar Sladkov, nije precizirano kada i gde je ubijen general-major Roman Kutuzov, prenosi Rojters.

Iz ruskog ministarstva odbrane nije bilo komentara, piše Gardijan.

 09.10 - "Azov" želeo da zauzme vatrene položaje u naseljenim mestima

Prema tajnim dokumentima bataljona „Azov“ (protiv čijih pripadnika je pokrenut krivični postupak u Rusiji) koji su pronađeni u Marijupolju bilo je predviđeno da ekstremisti zauzmu vatrene položaje u naseljenim mestima, prenosi Sputnjik.

- Delimičnu kamuflažu manjim grupama i opremi mogu da obezbede naselja i dvorišta, koja su u okviru zone naše odgovornosti - navedeno je u drugom pasusu na vrhu treće strane tajnog operativnog plana bataljona „Azov“ pod brojem 1/16 sa šifrovanim nazivom „Oluja“.

Takođe je navedeno da kao „zakloni mogu da posluže samo objekti u naseljenim mestima koja su najbliža našim položajima, direktno bunkeri i rovovi koje će zauzeti naše jedinice“.

09.00 - Kadirov objavio novi snimak

Čečenski lider Ramzan Kadirov objavio je na svom Telegram kanalu još jedan video koji potvrđuje da ruske trupe kontrolišu stambenu zonu Severodonjecka u Luganskoj Narodnoj Republici.

 

 

09.00 - Selo Tjotkino u ruskoj Kurskoj oblasti na udaru Ukrajinskih snaga

U ruskoj Kurskoj oblasti selo Tjotkino ponovo je na udaru ukrajinske vatre, izjavio je danas guverner regiona Roman Starojt.

- Selo Tjotkino ponovo se rano jutros našlo pod vatrom. Gađani su most i lokalna postrojenja - objavio je na Telegramu Starojt, prenosi agencija TASS.

08.33 - Ukrajinci objavili novu procenu ruskih gubitaka

 

 


08.04 - Saliven: Moskva i Vasington ne mogu da se razdvoje

Moskva i Vašington ne mogu u potpunosti da se razdvoje, rekao je danas američki ambasador u Moskvi Džon Saliven u intervjuu za rusku agenciju TAS S.

"Ne možemo samo da prekinemo diplomatske odnose i jednostavno ne razgovaramo. Mi u najmanju ruku svaki dan sedimo jedni pored drugih u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku", poručio je on.

Kako je rekao, bez obzira na sve, bolje je da razgovaraju jedni sa drugima u SB UN, kao i da bi trebalo da imaju ambasade.

"Ovo je minimum. Ovo je osnovno. Trebalo bi da imamo ambasade u Moskvi i Vašingtonu, a ne samo rusku misiju pri UN", kazao je američki ambasador u Moskvi.

08.03 - Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i njegov tim posetili su linije fronta - Lisičansk i Soledar

 

 

07.50 - Moskva je sa Kijevom i Ankarom dogovorila preliminarnu šemu za izlazak ukrajinskih brodova sa žitom iz Odese, piše Izvestija pozivajući se na visokorangirani upućen izvor.

List navodi da će te brodove turski brodovi sprovoditi do neutralnih voda u Crnom moru, gde će ih sačekati ruski brodovi i ispratiti do Bosfora.

Prema rečima izvora na koji se poziva list, do sada je šema dogovorena samo za Odesu, a ostaje da se precizira ruta za brodove.

Dodaje se da će turska vojska biti angažovana na deminiranju priobalne zone u oblasti Odese i da je Ukrajina pristala da pusti turske brodove u svoje teritorijalne vode radi razminiravanja i stvaranja „žitnog koridora“.

Izvor na koji se poziva list precizirao je da će „mapa puta” biti odobrena već 8-9. juna, tokom posete ministara spoljnih poslova i odbrane Turskoj.

Fon der Lajen: "Moramo doći do ukrajinskih žitarica"

Ursula fon der Lajen je u intervjuu Rojtersu navela da je neophodna neka vrsta dijaloga sa Rusijom kako bi se došlo do ukrajinskih žitarica, kao i da je potrebno da se pronađe rešenje kako bi se formirali koridori za transport.

07.35 - NATO pokrenuo vezbu u Baltickom moru,ucestvuju ŠVE i FIN

NATO je u nedelju pokrenuo pomorsku vežbu u Baltičkom moru, koja će trajati gotovo dve nedelje i u kojoj će učestvovati više od 7.000 mornara, pilota i pešadinaca iz 16 država, a u vežbama učestvuju i zemlje koje su se prijavile za članstvo u Alijansi, Švedska i Finska.

Godišnja BALTOPS 22 pomorska vežba, pokrenuta 1972. godine, nije održana kao odgovor na konkretnu pretnju, međutim, kako navodi AP, Severnoatlanski savez je naveo da "sa Švedskom i Finskom, NATO koristi šansu da u nepredvidivom svetu pojača otpornost i snagu zajedničkih snaga".

Američki general Mark Mili, komandant američkih Združenih snaga, rekao je da je važno za SAD i ostale zemlje NATO da pokažu solidarnost sa Finskom i Švedskom tokom ove vežbe.

On je rekao da će, iz perspektive Moskve, ulazak Finske i Švedske u NATO biti "vrlo problematičan" i ostaviće Rusiju u teškoj vojnoj poziciji, jer će biti potpuno okružena članicama NATO.

Finska i Švedska učestvuju u pomorskoj vežbi od sredine devedesetih godina prošlog veka, a BALTOPS 22 će se završiti u nemačkom gradu Kilu, 17. juna.

07.25 - Otvorena vatra na Goljmovski

Ukrajinske trupe u 07.10 (po moskovskom vremenu) pucale su na selo Goljmovski, ispalivši šest granata kalibra 122 mm, saopštilo je predstavništvo Donjecke Narodne Republike u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju prekida vatre.

07.15 - Nedostatak vode za piće u Mariupolju je sada na kritičnom nivou, kaže savetnik gradonačelnika.

Petro Andrušenko je rekao da se ljudi moraju registrovati da bi dobili vodu za piće i da je mogu dobiti samo svaka dva dana. Šteta u Mariupolju tokom više od dva meseca bombardovanja bila je toliko velika da većinu osnovnih usluga, kao što su struja, gas i vodovod, tek treba da obnove lokalne vlasti koje podržava Rusija.

"Količina vode je ranije bila mala, ali se sada potpuno smanjila. Neophodno je da se registrujete u redu ... U budućnosti će temperatura rasti, nivo vode će pasti, a voda će biti manje“.

Andrušenko, koji nije u Mariupolju, tvrdio je da je voda koju obezbeđuju ruske vlasti „veoma uslovna voda za piće. Bez ključanja ona se uopšte ne može konzumirati u normalnom životu, a nema gde da prokuva, odnosno samo na vatru. U stvari, ljudi ga koriste takvim kakav jeste. Ovo je istovremeno dvostruka pretnja."

Andrušenko je ponovio svoja upozorenja na epidemije zbog visokog nivoa smeća i broja leševa zakopanih u plitkim grobovima širom grada.

„Teško je reći [kakva epidemija]“, rekao je on. „Očekujemo koleru [ili] bilo koju virusnu epidemiju u vezi sa gastrointestinalnim traktom. Kao posledica nehigijenskih uslova, to može da se desi. Najgore je što tako osnovna stvar kao što je dizenterija u sadašnjim uslovima i sa nefunkcionalnim medicinskim sistemom, nedostaje. lekova, nedostatak laboratorija i svega na šta smo navikli, nedostatak vakcina u Mariupolju... Čak i dizenterija može da ubije desetine hiljada“.

Do sada nije bilo potvrđenih izveštaja o dizenteriji ili drugim epidemijskim bolestima u Mariupolju.

07.10 - Granatiranje Harkova

 

Granatiranje Harkova

 

07.05 - Harkov tokom sinoćnjih eksplozija

 

 

07.00 - Gradonačelnik oslobođenog Kupjanska: Ruska vojska zaustavila nerede i pljačke

Prema rečima gradonačelnika Kupjanska u Harkovskoj oblasti, iz Ukrajine je potpuno bila obustavljena isporuka električne energije, a nerede i pljačke u tom gradu zaustavila je ruska vojska.

- Sada smo direktno povezani preko Rusije. Moj zadatak, kao gradonačelnika grada, bio je spas grada, stanovnika i osnovne infrastrukture - priča gradonačelnik, prenosi "Sputnjik".

Sada, kaže, ima lični problem, jer je uhapšena njegova ćerka.

- Na teritoriji Ivano-Frankovskog regiona uhapsili su moju ćerku, jer nosi moje prezime. Bila je u poseti drugarici iz razreda, a uhapsila je ukrajinska služba bezbednosti. Još uvek ne znam gde je.

07.00 - DNR: Pet civila povređeno u ukrajinskom bombardovanju

Pet civila je ranjeno u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR) danas u ukrajinskom bombardovanju, saopštila je misija DNR u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju prekida vatre.

Prema najnovijim dostupnim informacijama, pet civila je povređeno u bombardovanju ukrajinske vojske oslobođenih područja DNR, navodi se u saopštenju, preneo je TAS.

Prema ranijim izveštajima, ukrajinska vojska je tokom jednog dana na DNR ispalila više od 230 granata i raketa iz topova i višecevnih bacača Grad.

07.00 - Zelenski u Zapožju

 

 

07.00 - Britanija će isporučiti Ukrajini raketne sisteme M270

Velika Britanija će isporučiti Ukrajini višestruke raketne sisteme koji mogu da pogode ciljeve udaljene do 80 kilometara, u potezu koordinisanom sa Sjedinjenim Američkim Državama, a kao odgovor na sukob u Ukrajini.

Ministar odbrane Ben Volas rekao je, objašnjavajući poklon u vidu sistema višestrukog lansiranja M270, da će se britanska podrška Ukrajini promeniti u skladu sa razvojem ruske taktike, prenosi agencija Rojters.

"Ovi veoma sposobni višestruki raketni sistemi omogućiće našim ukrajinskim prijateljima da se bolje zaštite od brutalne upotrebe dalekometne artiljerije, koju su snage (ruskog predsednika Vladimira Putina) neselektivno koristile da sravne gradove", naveo je Volas u saopštenju.

Američki predsednik DŽozef Bajden izjavio je prošle nedelje da će Vašington isporučiti Ukrajini artiljerijske raketne sisteme visoke pokretljivosti M142 ili HIMARS, nakon što je od Kijeva dobio uveravanja da se neće koristiti za ciljeve unutar ruske teritorije, podseća britanska agencija.

Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da isporuke oružja nisu "ništa novo", ali je upozorio da će biti odgovora ako SAD isporuče municiju većeg dometa za sisteme HIMARS.
Ministarstvo odbrane SAD saopštilo je da isporučuje Ukrajini četiri sistema HIMARS M142, zajedno sa vođenim višestrukim raketnim sistemom za koji je rekao da ima domet veći od 64 kilometra.

07.00 - Ukrajinski poslanik uhapšen u Moldaviji po zahtevu Minska

Ukrajinski poslanik Jevhen Jakovenko pritvoren je na moldavskoj granici na zahtev Interpola, saopštila je danas moldavska pogranična policija. Jakovenko je smešten u istražni pritvor, rekao je predstavnik pogranične policije, prenosi Rojters.

Šef Interpola za Moldaviju Viorel Tentiju rekao je danas da je Jakovenko stavljen na listu traženih osoba, nakon optužbi iz Belorusije za mito i korupciju.

Jakovenko je izabran u ukrajinski parlament kao predstavnik regiona Donjeck, prema informacijama na sajtu ukrajinskog parlamenta.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set