BOLNA TAČKA NATO! Ruska eksklava usred Evrope puna je nuklearnog naoružanja koje plaši Zapad! (Video)

Kalinjingrad je ruska eksklava smeštena na obodu Baltičkog mora između Poljske i Litvanije, a graniči se i sa Belorusijom. Rusija ovu oblast naoružava godinama, a stručnjaci sada smatraju da bi mogla da bude najznačajnija strateška tačka u Evropi

Još od samog početka rata u Ukrajini, pojedini eksperti upozoravaju da bi jedna oblast, koja se nalazi izvan Rusije, ali joj pripada, locirana usred Evrope i okružena zemljama NATO pakta, mogla da predstavlja ključnu tačku u slučaju eskalacije sukoba između Moskve i Severnoatlantske alijanse.

Reč je o Kalinjingradu, ruskoj eksklavi (teritoriji koja se geografski ne dodiruje sa maticom kojoj pripada) smeštenoj na obodu Baltičkog mora, između Poljske, Litvanije i Belorusije.

Region je posle Drugog svetskog rata stavljen pod administrativnu kontrolu Sovjetskog Saveza. Kada se SSSR raspao Kalinjingrad, koji je pripao Ruskoj Federaciji, ostao je odsečen od Rusije i izolovan i okružen sa dve države Poljskom i Litvanijom. Obe nimalo naklonjene Rusiji.

Kalinjingradska oblast izlazi na Baltik i ekonomska je žila kucavica Rusije, jer upravo po dnu Baltičkog mora prolaze dva gasovoda Severni tok 1 i 2. Ovaj vijugavi kopeni pojas Litvanci zovu Suvalki. Poljaci ga zovu i Sejni i zapravo se naslanja na tri grada. Pomenuti Suvalki i još dva - Punsk i Sejni.

Američki vojni stručnjaci su odavno ovu tačku označili kao najvažniju jer bi, u slučaju zaoštravanja sukoba, Rusija mogla da prekine linije snabdevanja NATO baš u tom kraju, a na taj koridor se naslanja i saveznica Moskve, Belorusija.

Odavno shvativši značaj ovog regiona, Rusija je još 2016. godina silno ojačala svoj vojni arsenal u ovoj oblasti, raspoređivanjem najsavremenijeg naoružanja u vidu raketnih sistema klase zemlja-zemlja, zemlja-vazduh i kopno-more. Svoje poteze Rusija je tada opravdala planovima SAD da proširi raketni štit, ekspanzijom Severnoatlantskog saveza kao i nagomilavanjem njegovih trupa na granicama.

U Kalinjingrad su stigli raketni sistem zemlja-zemlja 9K720 Iskander, raketni sistem za protivvazduhoplovnu odbranu S-400 Trijumf velikog dometa kao i lanseri raketnog sistema obala-more K-300 Bastion.

Baltička flota Ratne mornarice ima svoje posebne vazduhoplovne snage kao i protivvazduhoplovnu odbranu. Avijacija je smeštena na četiri aerodroma, to su Černjahovsk, Čkalovsk, Donskoje i Hrabrovo sa lovcima Su-27P i UB i helikopterskom eskadrilom.

U glavnom gradu Kalinjingradu nalazi se Komanda 44. divizije PVO Baltičke flote Ratne Mornarice. U njegovom sastavu je 183. raketni puk sa dva diviziona raketnog sistema S-400 koji je u Kalinjingradskoj oblasti raspoređen još 2013. godine.

Sa S-400 su za njihovu neposrednu odbranu stigli i artiljerijsko-raketni sistemi 96K6 Pancir-S1

Kad su Švedska i Finska najavile mogućnost da uđu u NATO, Dmitrij Medvedev, potpredsednik ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost, poručio je da u tom slučaju "više ne bi bilo govora o nenuklearnom" Baltiku - gde se između članica NATO-a Poljske i Litvanije nalazi ruska eksklava Kalinjingrad.

- Ukoliko Švedska i Finska uđu u NATO, dužina kopnene granice Ruske Federacije sa Alijansom će se više nego udvostručiti. Naravno da će te granice morati da budu ojačane. Ravnoteža mora biti povraćena - rekao je Medvedev.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.