Analiza "Politika": Bajdenova prvobitna misija bila je da okrene svet protiv Putina, a sada - slabiji nego inače, počinje pohod na Evropu... Ali i Kina stoji na putu

Rat u Ukrajini ušao je u peti mesec, a američki predsednik Džo Bajden stigao je u Evropu u nadi da će sačuvati koaliciju. Ali, sada je njegova misija veoma drugačija, piše “Politiko”

Kad je Bajden poslednji put bio u Evropi, svega nekoliko nedelja pre ruske invazije na Ukrajinu, njegov zadatak je bio da okupi nesigurni savez zapanjen napadom Vladimira Putina i obodren neočekivano uspešnim otporom Kijeva. Sada Bajden ponovo ide preko Atlantika na nekoliko samita sa novim zadatkom – da zadrži kontinent posvećen cilju dok se invazija pretvara u iscrpljujući bitku koja bi mogla da se razvuče mesecima i dodatno napregne već pritisnutu globalnu ekonomiju.

Težak zadatak

Bajdenov zadatak je sada na mnogo načina još teži. Rat je počeo polako da klizi iz medijskih naslova i predsednik mora da ubedi druge lidere i njihove ekonomije suočene sa inflacijom da nastave da daju novac i oružje Ukrajini umesto da ih zadrže kući.

- On sada ima teži posao zbog svih ekonomskih pitanja na stolu, ali podrška je i dalje tu. Evropljani za sada škrguću zubima i drže se kursa iako imaju veće probleme sa naftom i prirodnim gasom od nas - rekao je Vilijam Tejlor, bivši američki ambasador u Ukrajini.

Foto: Tanjug/AP Photo/Andrew Harnik

- Ali način da se savez održi na okupu je da se postavi put napred, put ka uspehu. To je ono što predsednik treba da uradi – dodao je on.

"Poslaće poruku Kini"

Bajden će imati dve stanice u Evropi – prvo u Nemačkoj radi samita G7 a potom na skupu NATO u Španiji.

Savetnici kažu da će on to putovanje da iskoristi da podstakne saveznike da ostanu na kursu, ukazujući da Ukrajina mora da se brani ne samo da bi se sprečilo buduće rusko nasilje, već i da bi se poslala poruka širom sveta — a posebno Kini — da ujedinjene demokratije neće dozvoliti autokratsku agresiju.

Prema Beloj kući, agenda je usmerena na iskazivanje podrške Ukrajini uz istovremene pokušaje da se upravlja poremećajima koje je rat naneo globalnoj ekonomije, posebno što se tiče cena energenata i hrane. Bajden planira, navodi “Politiko”, da još jednom podrži kandidature Finske i Švedske za članstvo u NATO dok radi na ublažavanju primedbi Turske. Bela kuća je sugerisala da će Bajden takođe zagovarati globalnu infrastrukturnu inicijativu i nagovestila da bi mogle da se otkriju dodatne sankcije Rusiji.

Izmenjena situacija

“Politko” navodi da se Bajden pre godinu dana sastao sa grupom najbogatijih demokratija, G7, te da je u to vreme Putin, sa kojim se kasnije sreo u Ženevi bio uvelike viđen kao “smetnja”, pretnja koja je bledela u poređenju sa izazovima koje predstavlja Kina i borbom da se svet vakciniše protiv kovida. To se promenilo kad je Putin u februaru pokrenuo invaziju, ali je takođe podstaklo svetske demokratije da se ujedinjeno suprotstave Moskvi.

Zapad je uveo niz oštrih sankcija Rusiji i izolovao Putina na globalnoj sceni – tek se nedavno pojavio među svetskim liderima velikih ekonomija na forumu BRIKS-a optužujući Zapad da je sebičnim pokušajima da okrivi čitav svet za sopstvene greške u makroekonomiji izazvao krizu koja se može prevazići samo fer i uzajamno korisnom saradnjom.

Nade Moskve da će brzo poraziti Kijev su propale dok su veze među zapadnim nacijama ojačale. Na bes Moskve, debata oko širenja NATO na Švedsku i Finsku dominiraće samitom alijanse u Madridu. Ali, kako se rat nastavio i postao još smrtonosniji, među saveznicima su počele da se javljaju tenzije.

Iako je Vašington odobrio desetine milijardi dolara za finansiranje Ukrajine, bilo je pitanja o tome da li su neke zemlje – a posebno Nemačka – dale svoj udeo. Nemačko odugovlačenje sa isporukama oružja takođe je izazvalo brojne frustracije, baš kao i mađarske primedbe na uvođenje naftnog embarga.

Sankcije i neuspeli pregovori

Ruska blokada ukrajinskih luka doprinela je rastućim cenama hrane, što sada pogoršava inflaciju izazvanu pandemijom koja zahvata veći deo sveta. A sankcije Rusiji, kao i zabrane dela njenog energetskog sektora, dovele su do skoka cena gasa, navodi “Politiko”.

- Sve je veći osećaj da sankcije zapravo ne štete Putinovoj sposobnosti da vodi rat, ali da imaju pojačane efekte na cene energije i opštu inflaciju – istakla je Alina Poljakova, predsednica Centra za analizu evropske politike.

“Politiko” navodi da su neki u Evropi pokušali da dovedu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za pregovarački sto, verujući da bi posredovana rezolucija sačuvala živote i stabilizovala ekonomiju. Ali, on je odbio da ustupi bilo koju teritoriju Putinu, što je stvorilo osećaj da bi konflikt trenutno koncentrisan na istoku Ukrajine mogao da se oduži mesecima, ako ne i godinama.

Foto: Tanjug/AP

Zelenski je takođe oštro kritikovao bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera, koji je predložio da bi mirovni pregovori trebalo da budu usmereni ka stvaranju granica duž "linije razdvajanja" u Donbasu, koje su postojale uoči invazije.

Slabiji nego prošli put

Bajden je, kako navodi “Politiko”, u Evropu stigao politički slabiji nego tokom poslednjeg puta u martu, a njegov rejting je poremećen inflacijom jer se demokrate plaše da će izgubiti novembarske srednjomandatne izbore. Neki od Bajdenovih najbližih saveznika pretrpeli su nedavne političke neuspehe — britanski premijer Boris Džonson jedva je preživeo izglasavanje nepoverenja, dok je francuski premijer Emanuel Makron izgubio većinu u parlamentu, što bi moglo dodatno da zakomplikuje situaciju.

Foto: AP/Tanjug

Mnogi zapadni lideri su poslednjih nedelja išli u nenajavljene posete Kijevu i u Vašingtonu sve bruji da bi i Bajden mogao da uradi isto dok je u Evropi, navodi “Politiko”. Ali, Bela kuća je umanjila tu mogućnost, kad je ove nedelje ukazala da su potrebni neverovatni bezbednosni napori da bi Bajden sigurno obišao ratnu zonu i uprla na verovatnoću da će Rusija biti u stanju pripravnosti zbog mogućeg puta dok je Bajden u Evropi. Mnogo je verovatnije, spekulišu pomoćnici, da će to biti tajna poseta kasnijeg datuma.

Svakako se očekuje da će se Zelenski virtuelno obratiti na samita i apelovati na oružje i novac za Ukrajinu.

- SAD treba da pošalju ujedinjenu poruku podrške razvijenih demokratija Ukrajini. Učešće Zelenskog na samitu trebalo bi da podvuče tu suštinu, posebno ako SAD i njene saveznice mogu da pokažu napredak kroz nove materijalne obaveze ili mere za nametanje novih posledica Rusiji – istakao je Džef Ratke, predsednik Američkog Instituta savremenih nemačkih studija Univerziteta Džons Hopkins.