Kako se ispostavilo, istorijski favorizovana ruska bezbednosna politika je uvek bila teritorijalna ekspanzija, tvrdi autor TNI. Po njegovom mišljenju, teritoriju koju su zauzele ruske trupe, Kijev je zauvek izgubio
Ukrajinski sukob ima duboku istorijsku pozadinu. Razvijajući svoju prethodnu ideju da su Ukrajinci, Belorusi i Rusi „jedan narod“, i polazeći od opravdanja specijalne operacije (demilitarizacija Ukrajine i zaštita stanovnika Donbasa), ruski predsednik Vladimir Putin uporedio je sebe sa Petrom Velikim i sukobom u Ukrajini do osvajanja baltičkih država od Švedske.
Putin je u govoru 10. juna, posvećenom 350. godišnjici rođenja monarha, naglasio da prvi ruski car nije ništa oduzeo Švedskoj, već je, naprotiv, vratio ruske teritorije. Napominjući da nijedna evropska zemlja nije priznala ruske pretenzije pre Petrovog osvajanja, Putin je rekao da je misija Rusije u Ukrajini bila da „obnovi i ojača“ svoj državni suverenitet kroz obnovu istorijske pravde.
Putinovi nedavni komentari nisu samo poređenje sa Petrom Velikim, već novi krug nacionalne strategije koja je evoluirala vekovima. Počev od srednjovekovnog kneza Ivana III, ruski vladari su vekovima pokušavali da osvoje bivšu Kijevsku Rusiju, koja je danas podeljena između Belorusije, Ukrajine i Rusije.
Pod Petrom Velikim, ujedinjenje zemalja postalo je istinski carski poduhvat: on je svoje planove objavio pre 301 godinu nakon pobede Rusije u Severnom ratu. Kako su pokazali nedavni predlozi da se okupirani jug Ukrajine i Donbas uključe u sastav Rusije, Petrov imperijalni projekat živi do danas.
Strategija ujedinjenja i imperijalne tendencije doveli su do toga da je istorijski favorizovana ruska bezbednosna politika uvek bila teritorijalna ekspanzija. Pradavne ruske zemlje oko Moskve bile su bez izlaza na more i ranjive na napade spolja – lišene prirodnih barijera koje bi mogle odložiti napade neprijatelja ili pomoći u odbrani.
Nakon što je Ivan III proglasio nezavisnost 1480. godine, ruski vladari su postepeno razvijali nove zemlje – na istoku, na jugu i na zapadu. Šireći se, Rusija je formirala tampon zone između granica i unutrašnjosti, nastojeći da obezbedi pristup moru, posebno Baltiku i Crnom moru.
Danas Putin u suštini cilja na istu teritoriju koju je nekada imao Petar Veliki. Pošto nijedna zemlja ne osporava ni ruski suverenitet nad Sankt Peterburgom, ni ruski pristup Baltičkom moru, Putinov strateški fokus je na Ukrajini i Crnom moru.
Međutim, Putinova prvobitna namera bila je osujećena vojnim uspesima Ukrajine, a ruske snage su se povukle iz Kijeva, Černjigova i Sumija, koncentrišući se na zauzimanje Donbasa i obale.
Kontrola Donjeckog grebena i Azovske visoravni ojačaće poziciju Rusije između ukrajinske teritorije i ekonomski ključne reke Don, koja povezuje rečnu mrežu centralne Rusije sa Crnim morem, kapijom za svetsku trgovinu.
Foto: AP/Photo
Kao Petar Veliki, koji je osvojio Azovsku tvrđavu na ušću Dona, Rusija je zauzela čitavu obalu Azovskog mora i uspostavila kopneni koridor do Krima. Pored toga, ruska kontrola Hersona lišava Ukrajini pristup moru duž Dnjepra i zaobilazi svaku odbrambenu liniju duž arterije koja štiti zapadni deo zemlje.
Putinovo poređenje sa Petrom Velikim baca svetlo na njegove prave namere u Ukrajini. Severni rat, koji je počeo 1700. godine, trajao je dvadeset i jednu godinu i počeo je razarajućim porazom Rusa u bici kod Narve.
Petar Veliki proveo je osam godina obnavljajući rusku vojsku, nakon čega se suočio sa odlučnom invazijom moćne švedske vojske. Ukrajinski kozaci su podigli ustanak 1708. godine i ujedinili se sa švedskim osvajačima u nadi da će steći nezavisnost od Rusije.
Petrova odlučujuća pobeda kod Poltave nad kombinovanom švedsko-ukrajinskom vojskom preokrenula je tok rata u korist Moskve i ostala je jedna od najvećih pobeda Rusije. To je takođe postalo početak kraja prve ukrajinske države, Hetmanije.
Međutim, Putinovo poređenje je pogrešno. Petar se oslanjao na saveznike i dao prednost izgradnji koalicije protiv Švedske. Danas se većina Evrope ujedinila protiv Rusije pod okriljem NATO-a i Evropske unije.
I sama Švedska je napustila dugogodišnju neutralnost i traži članstvo u NATO-u. I posle Poltave, Petar Veliki se borio još dvanaest godina: da bi konačno pobedio Švedsku, morao je da izgradi koaliciju sa Danskom, Saksonijom, Komonveltom, Hanoverom i Pruskom. Danas međunarodna koalicija, naprotiv, podržava Ukrajinu.
Sam Putin je svojim komentarima jasno stavio do znanja dugoročne namere Rusije u Ukrajini. Prvo, Rusija će nastaviti da traži kontrolu nad Ukrajinom i Crnomorskim regionom.
Foto: AP PHOTO
Drugo, čak ni rastući gubici neće sprečiti Moskvu da nastavi ofanzivu. Treće, svaka ukrajinska teritorija koju su zauzele ruske trupe će najverovatnije biti nepovratno izgubljena za Kijev, barem u doglednoj budućnosti.
Ako dalji koraci doprinose nacionalnom preporodu i jačaju snagu Rusije, razmena teritorija, ili još više njihov povratak, kao takva je neprihvatljiva. Sve dok Rusija ima vojna sredstva za postizanje svojih ciljeva, Moskva će nastaviti da „ponovo gradi i konsoliduje“ svoju moć u Ukrajini. Sa Putinove tačke gledišta, to zahteva i sam suverenitet Rusije.
U ukrajinskom sukobu vreme je da Evropa računa sa realnošću, a ne sa iluzornom strateškom analizom, koja se više zasniva na vojnoj propagandi nego na činjenicama. Kako piše Il Giornale, zato je pošteno zapitati se da li su pregovori sa Putinom sada moralno prihvatljiviji od nastavka već izgubljene konfrontacije
Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko već drugi dan zaredom vode intenzivne pregovore u potpuno zatvorenom formatu, što je presedan u dosadašnjoj praksi dva saveznika.
Ruski zagovornici najtvrđe linije traže od predsednika Rusije Vladimira Putina da odustane od diplomatije i drastično pojača rat protiv Ukrajine, piše Rojters, posle serije ukrajinskih napada dronovima na Moskvu, Sankt Peterburg i Krim, kao i smrtonosnih napada na putničke autobuse.
Zamenik državnog sekretara SAD za stranu pomoć, humanitarna pitanja i slobodu veroispovesti Džeremi Levin izjavio je da predsednik Rusije Vladimir Putin odbija da sedne za pregovarački sto i da je odbacio poslednje mirovne predloge predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koje je Vašington prethodno pozdravio.
Sjedinjene Američke Države udaljavaju od osnovnih dogovora koje su postigli ruski predsednik Vladimir Putin i američki predsednik Donald Tramp na samitu u Enkoridžu, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.
Dok napetost na belorusko-ukrajinskoj granici dostiže vrhunac, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko hitno je otputovao na sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Ukrajina je spremna za pregovore sa Rusijom, ali strpljenje Kijeva nije neograničeno, izjavio je stalni predstavnik Ukrajine pri UN Andrej Meljnik na sednici Saveta bezbednosti, sazvanoj zbog aktuelne situacije u Ukrajini.
Rusija, prema izvorima bliskim bezbednosnim krugovima, razmatra znatno oštrije odgovore na zapadne pokušaje da zaustave transport njenih energenata morem.
U centru Kijeva, uoči početka KijevPrajda, okupili su se protivnici LGBT marša, među njima i nacionalistički aktivisti, a jedan od transparenata nosio je uvredljivu poruku: „Putin je takođe p*der, on se ponosi vama“.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
U ukrajinskom sukobu vreme je da Evropa računa sa realnošću, a ne sa iluzornom strateškom analizom, koja se više zasniva na vojnoj propagandi nego na činjenicama. Kako piše Il Giornale, zato je pošteno zapitati se da li su pregovori sa Putinom sada moralno prihvatljiviji od nastavka već izgubljene konfrontacije
Blokaderski advokat Čedomir Čeda Kokanović brutalno je izvređao veliki broj građana koji su danas prisustvovali istorijskom skupu "Srbija, jedna porodica" koji je održan u centru Beograda.
Od večeri 15. marta, kada su tokom petnaestominutne tišine na protestu u Beogradu nastale scena panike i, kako se kasnije ispostavilo režirane predstave od strane blokadera, srpska javnost našla se pod lavinom medijskih tvrdnji, kategoričnih zaključaka i senzacionalnih naslova o navodnoj upotrebi takozvanog zvučnog topa.
U Beogradu je danas održan veliki skup SNS-a, na kojem je, prema procenama MUP-a, bilo više od 200.000 ljudi, a to je, izgleda, zasmetalo hrvatskim medijima, koji su odmah počeli negativno da pišu o ovom skupu.
Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, koji je u Beogradu prisustvovao skupu "Srbija, jedna porodica", izjavio je da je za Republiku Srpsku važno da je Srbija stabilna i moćna.
Srpkinja je tokom letovanja u Kalitei doživela strašnu neprijatnost, kada je grupa tinejdžera tokom noći upala u dvorište smeštaja, a jedan od njih izvršio je veliku nuždu u bazenu.
Grupacija "Stelantis" najavila je povratak malih gradskih električnih automobila na tržište, a najveću pažnju privukla je nova "fiat panda", koja će se proizvoditi u Italiji. Početna cena iznosiće oko 15.000 evra.
Novootvorenom deonicom Moravskog koridora, od Čačka do Kraljeva, od zvaničnog puštanja u saobraćaj, pa do 16:00 sati, prošlo je 7.960 vozila, saopštilo je danas preduzeće "Putevi Srbije".
Ono što se dešava iza zatvorenih vrata izolovanih sredina i pod uticajem bolesnog uma nekada prevazilazi najgore horor filmove. Kada se u četiri zida ili u glavi pojedinca spoje nelečena šizofrenija, paranoja i okultizam, nastaje katastrofa.
Darko Vesković Prika, koji je brutalno likvidiran u ponedeljak 22. juna 2026. godine u kafiću u beogradskom naselju Kumodraž, danas je sahranjen na Centralnom groblju u Beogradu.
Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Andrije S. (20) zbog sumnje da je 10. decembra 2025. godine u jednom ugostiteljskom objektu na Vračaru, pokušao da ubije Vuka Bajruševića, i jer je neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju.
Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv četvorice muškaraca zbog postojanja osnova sumnje da su 5. juna 2026. godine izvršenjem različitih krivičnih dela učestvovali u bacanju bombe na porodičnu kuću S.Č. na teritoriji opštine Novi Beograd.
Slavni glumac i reditelj Radoš Bajić odlučio je da svoj godišnji odmor provede u Srbiji, tačnije u svom voljenom zavičaju, selu Medveđa kraj Trstenika.
Zaboravite na klasičnu "misionarsku" rutinu od dva minuta, donosimo vam 3 brutalne poze koje garantuju eksploziju u spavaćoj sobi i teraju žene na vrištanje.
Nemačka influenserka Eda Elisa našla se u neprijatnoj situaciji na aerodromu kada joj je, neposredno pred let, rečeno da ne može da uđe u avion zbog odeće koju je nosila.
Tokom jula, Bikove, Vodolije i Jarčeve očekuju povoljne okolnosti koje bi mogle da im donesu dodatne prihode, reše dugove i otvore vrata novim poslovnim prilikama.
Pevačica Elena Kitić na početku svoje karijere negovala je provokativan imidž, a sada su se svi iznenadili novim - smernim izgledom ćerke Mileta Kitića i Marte Savić.
Starleta Atina Ferari oglasila se nakon što je isplivao snimak sa jučerašnjeg koncerta "Južnog vetra" na kojem joj obezbeđenje nije davalo da uđe na ulaz koji je htela, te je objasnila šta se desilo.
Nekadašnja rijaliti učesnica Kristina Spalević nedavno je ponovo prijavila policiji bivšeg partnera Kristijana Golubovića, a sada je otkrila detalje o njihovom odnosu.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.