Kako se ispostavilo, istorijski favorizovana ruska bezbednosna politika je uvek bila teritorijalna ekspanzija, tvrdi autor TNI. Po njegovom mišljenju, teritoriju koju su zauzele ruske trupe, Kijev je zauvek izgubio
Ukrajinski sukob ima duboku istorijsku pozadinu. Razvijajući svoju prethodnu ideju da su Ukrajinci, Belorusi i Rusi „jedan narod“, i polazeći od opravdanja specijalne operacije (demilitarizacija Ukrajine i zaštita stanovnika Donbasa), ruski predsednik Vladimir Putin uporedio je sebe sa Petrom Velikim i sukobom u Ukrajini do osvajanja baltičkih država od Švedske.
Putin je u govoru 10. juna, posvećenom 350. godišnjici rođenja monarha, naglasio da prvi ruski car nije ništa oduzeo Švedskoj, već je, naprotiv, vratio ruske teritorije. Napominjući da nijedna evropska zemlja nije priznala ruske pretenzije pre Petrovog osvajanja, Putin je rekao da je misija Rusije u Ukrajini bila da „obnovi i ojača“ svoj državni suverenitet kroz obnovu istorijske pravde.
Putinovi nedavni komentari nisu samo poređenje sa Petrom Velikim, već novi krug nacionalne strategije koja je evoluirala vekovima. Počev od srednjovekovnog kneza Ivana III, ruski vladari su vekovima pokušavali da osvoje bivšu Kijevsku Rusiju, koja je danas podeljena između Belorusije, Ukrajine i Rusije.
Pod Petrom Velikim, ujedinjenje zemalja postalo je istinski carski poduhvat: on je svoje planove objavio pre 301 godinu nakon pobede Rusije u Severnom ratu. Kako su pokazali nedavni predlozi da se okupirani jug Ukrajine i Donbas uključe u sastav Rusije, Petrov imperijalni projekat živi do danas.
Strategija ujedinjenja i imperijalne tendencije doveli su do toga da je istorijski favorizovana ruska bezbednosna politika uvek bila teritorijalna ekspanzija. Pradavne ruske zemlje oko Moskve bile su bez izlaza na more i ranjive na napade spolja – lišene prirodnih barijera koje bi mogle odložiti napade neprijatelja ili pomoći u odbrani.
Nakon što je Ivan III proglasio nezavisnost 1480. godine, ruski vladari su postepeno razvijali nove zemlje – na istoku, na jugu i na zapadu. Šireći se, Rusija je formirala tampon zone između granica i unutrašnjosti, nastojeći da obezbedi pristup moru, posebno Baltiku i Crnom moru.
Danas Putin u suštini cilja na istu teritoriju koju je nekada imao Petar Veliki. Pošto nijedna zemlja ne osporava ni ruski suverenitet nad Sankt Peterburgom, ni ruski pristup Baltičkom moru, Putinov strateški fokus je na Ukrajini i Crnom moru.
Međutim, Putinova prvobitna namera bila je osujećena vojnim uspesima Ukrajine, a ruske snage su se povukle iz Kijeva, Černjigova i Sumija, koncentrišući se na zauzimanje Donbasa i obale.
Kontrola Donjeckog grebena i Azovske visoravni ojačaće poziciju Rusije između ukrajinske teritorije i ekonomski ključne reke Don, koja povezuje rečnu mrežu centralne Rusije sa Crnim morem, kapijom za svetsku trgovinu.
Foto: AP/Photo
Kao Petar Veliki, koji je osvojio Azovsku tvrđavu na ušću Dona, Rusija je zauzela čitavu obalu Azovskog mora i uspostavila kopneni koridor do Krima. Pored toga, ruska kontrola Hersona lišava Ukrajini pristup moru duž Dnjepra i zaobilazi svaku odbrambenu liniju duž arterije koja štiti zapadni deo zemlje.
Putinovo poređenje sa Petrom Velikim baca svetlo na njegove prave namere u Ukrajini. Severni rat, koji je počeo 1700. godine, trajao je dvadeset i jednu godinu i počeo je razarajućim porazom Rusa u bici kod Narve.
Petar Veliki proveo je osam godina obnavljajući rusku vojsku, nakon čega se suočio sa odlučnom invazijom moćne švedske vojske. Ukrajinski kozaci su podigli ustanak 1708. godine i ujedinili se sa švedskim osvajačima u nadi da će steći nezavisnost od Rusije.
Petrova odlučujuća pobeda kod Poltave nad kombinovanom švedsko-ukrajinskom vojskom preokrenula je tok rata u korist Moskve i ostala je jedna od najvećih pobeda Rusije. To je takođe postalo početak kraja prve ukrajinske države, Hetmanije.
Međutim, Putinovo poređenje je pogrešno. Petar se oslanjao na saveznike i dao prednost izgradnji koalicije protiv Švedske. Danas se većina Evrope ujedinila protiv Rusije pod okriljem NATO-a i Evropske unije.
I sama Švedska je napustila dugogodišnju neutralnost i traži članstvo u NATO-u. I posle Poltave, Petar Veliki se borio još dvanaest godina: da bi konačno pobedio Švedsku, morao je da izgradi koaliciju sa Danskom, Saksonijom, Komonveltom, Hanoverom i Pruskom. Danas međunarodna koalicija, naprotiv, podržava Ukrajinu.
Sam Putin je svojim komentarima jasno stavio do znanja dugoročne namere Rusije u Ukrajini. Prvo, Rusija će nastaviti da traži kontrolu nad Ukrajinom i Crnomorskim regionom.
Foto: AP PHOTO
Drugo, čak ni rastući gubici neće sprečiti Moskvu da nastavi ofanzivu. Treće, svaka ukrajinska teritorija koju su zauzele ruske trupe će najverovatnije biti nepovratno izgubljena za Kijev, barem u doglednoj budućnosti.
Ako dalji koraci doprinose nacionalnom preporodu i jačaju snagu Rusije, razmena teritorija, ili još više njihov povratak, kao takva je neprihvatljiva. Sve dok Rusija ima vojna sredstva za postizanje svojih ciljeva, Moskva će nastaviti da „ponovo gradi i konsoliduje“ svoju moć u Ukrajini. Sa Putinove tačke gledišta, to zahteva i sam suverenitet Rusije.
U ukrajinskom sukobu vreme je da Evropa računa sa realnošću, a ne sa iluzornom strateškom analizom, koja se više zasniva na vojnoj propagandi nego na činjenicama. Kako piše Il Giornale, zato je pošteno zapitati se da li su pregovori sa Putinom sada moralno prihvatljiviji od nastavka već izgubljene konfrontacije
Ruski biznismen, milijarder Roman Abramovič, sastao se sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Kijevu, objavio je poslanik ukrajinske Vrhovne rade Oleksij Gončarenko na Telegramu.
Intenzivan napad ukrajinskih dronova na Sankt Peterburg u vreme održavanja Međunarodnog ekonomskog foruma je još jedna potvrda da imamo posla sa drskom nacističkom bandom oličenom u timu Vladimira Zelenskog, rekla je Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da je vreme da se okonča rat, navodeći da, kako je rekao, "ruski vladar" želi da nastavi borbu zbog čega Ukrajina odgovara na napade.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je danas da odgovor ruskog predsednika Vladimira Putina na njegovo otvoreno pismo, u kojem je pozvao na održavanje direktnog sastanka, znači da Rusija ponovo bira rat.
Ruski predsednik Vladimir Putin pročitao je pismo Volodimira Zelenskog, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov na marginama Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma (SPIEF).
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski povukao je neočekivan diplomatski potez uputivši otvoreno pismo predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, u kojem predlaže hitno pokretanje direktnih pregovora na najvišem nivou radi okončanja ratnih dejstava.
Ruski predsednik Vladimir Putin izneo je nove detalje o testiranju i borbenoj upotrebi najnovijeg ruskog raketnog sistema srednjeg dometa "Orešnik", naglašavajući da su dosadašnji udari imali prvenstveno eksperimentalni karakter.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je spremnost da odmah započne direktne razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kako bi se okončao rat.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
U ukrajinskom sukobu vreme je da Evropa računa sa realnošću, a ne sa iluzornom strateškom analizom, koja se više zasniva na vojnoj propagandi nego na činjenicama. Kako piše Il Giornale, zato je pošteno zapitati se da li su pregovori sa Putinom sada moralno prihvatljiviji od nastavka već izgubljene konfrontacije
Srbi širom Kosova i Metohije od ranih jutarnjih sati masovno izlaze na izbore, a prizori iz srpskih sredina svedoče o velikom odzivu građana koji žele da ostvare svoje biračko pravo i izaberu svoje istinske predstavnike u parlamentu u Prištini.
Gledalačko-obaveštajna služba Informera (GOSI) došla je do novog šok snimka sa blokaderskog plenuma u Nišu iz kog saznajemo kako funkcioniše blokaderska "demokratija" i kako su mažnjavane prljave zgubidanske pare.
Doroteja Antić, studentkinja blokaderka iz Novog Sada, koja se krije u Hrvatskoj već više od godinu dana izbegavajući hapšenje zbog planiranja državnog udara govorila je za hrvatske medije i po običaju osula drvlje i kamenje po vlastima u Srbiji.
Advokat Ivan Ninić, poznati blokaderski advokat i bivši radikal, našao se na meti i sopstvenih "saboraca" nakon što se aktuelizovala priča o njegovoj političkoj prošlosti.
Nakon što je premijer Hrvatske Andrej Plenković saopštio svoja imperijalistička stremljenja, teritorijalne i druge pretenzije, trebalo mu je otkazati gostoprimstvo i dati rok da napusti teritoriju Crne Gore, saopštio je danas potpredsednik Demokratske narodne partije (DNP) Milun Zogović.
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
Publika od sada ima priliku da svake srede od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda prati novi politički tok-šou "U sredu sa Bojanom Bilbijom". Reč je o autorskom projektu koji se bavi najvažnijim političkim, geopolitičkim i društvenim temama koje oblikuju svakodnevni život građana Srbije, ali i globalne procese koji utiču na ceo svet.
Asocijacija novinara Srbije najoštrije osuđuje kontinuirane napade koji se, preko medija poput N1, usmeravaju protiv dnevnog lista Informer i njegovog uredništva.
Državljanin Srbije (51), čiji identitet nemačka policija nije saopštila, nalazi se u istražnom zatvoru nakon što je, kako se sumnja, 2.juna u Dortmundu najpre izazvao incident u jednom restoranu, pucao na policajca, a potom se zabarikadirao u stanu sa troje maloletne dece.
Američki glumac Džejms Hendi poznat po ulogama u filmovima Top Gan: Maverik i Džumandži, izboden je na smrt u vlastitom domu u Los Anđelesu, saopštila je policija.
Pozorište lutaka "Pinokio" sa ponosom najavljuje premijeru predstave "Luna Luna Park", u režiji Fabricija Montekija, koja će se održati u subotu 6.juna u 19:00 časova.
Slaviša Čurović bio je protiv referenduma 2006. godine i odvajanja Crne Gore, a njegov stav nije podržala produkcijska kuća, te je zadala kukavički udarac!
U sred leta paradajz je u najintenzivnijoj fazi razvoja, pa zahteva posebnu pažnju. Zbog toga se mnogi baštovani okreću prirodnim đubrivima koja mogu da obezbede neophodne hranljive materije za zdrav rast paradajza.
Mnogi ljudi koriste tečnost za čišćenje naočara za brisanje ekrana monitora, ali to može biti pogrešno. Hemikalije u tim sredstvima mogu oštetiti osetljive zaštitne slojeve na ekranu, što u najgorem slučaju dovodi do trajnih oštećenja ili skupih popravki.
Mnogi misle da muškarce u vezi zadržavaju strast, lepota ili navika. Međutim, psiholog Mihail Labkovski tvrdi da dugotrajne veze opstaju zahvaljujući tri važna principa koje ljudi često zanemaruju.
Domaći sladoled pravi se bez mašine za sladoled, a dobija se bogata, kremasta tekstura i dva različita sloja, jedan vazdušast od belanaca i jedan kremasti od žumanaca.
Bivši fudbaler Duško Tošić šokirao je javnost kada se spustio toliko nisko da odgovori na komentar u kojem je jedan korisnik Instagrama isprozivao majku njegove dece Jelenu Karleušu.
Iako se bave javnim poslom i deo su estrade, pevačice Zorica Brunclik, Nada Topčagić i Nadežda Biljić jedine su muzičke zvezde koje nemaju mobilni telefon.
Glumica Jelisaveta Orašanin i košarkaš Miloš Teodosić stavili su tačku na svoj brak nakon devet godina, a sada su isplivali su detalji šta rade nakon razvoda.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar