PUTIN NEĆE VRATITI TERITORIJE KOJE JE ZAUZEO U UKRAJINI! To je zemlja Petra Velikog - a tu nema kompromisa!
Podeli vest
Kako se ispostavilo, istorijski favorizovana ruska bezbednosna politika je uvek bila teritorijalna ekspanzija, tvrdi autor TNI. Po njegovom mišljenju, teritoriju koju su zauzele ruske trupe, Kijev je zauvek izgubio
Ukrajinski sukob ima duboku istorijsku pozadinu. Razvijajući svoju prethodnu ideju da su Ukrajinci, Belorusi i Rusi „jedan narod“, i polazeći od opravdanja specijalne operacije (demilitarizacija Ukrajine i zaštita stanovnika Donbasa), ruski predsednik Vladimir Putin uporedio je sebe sa Petrom Velikim i sukobom u Ukrajini do osvajanja baltičkih država od Švedske.
U ukrajinskom sukobu vreme je da Evropa računa sa realnošću, a ne sa iluzornom strateškom analizom, koja se više zasniva na vojnoj propagandi nego na činjenicama. Kako piše Il Giornale, zato je pošteno zapitati se da li su pregovori sa Putinom sada moralno prihvatljiviji od nastavka već izgubljene konfrontacije
13.07.2022
20:19
Putin je u govoru 10. juna, posvećenom 350. godišnjici rođenja monarha, naglasio da prvi ruski car nije ništa oduzeo Švedskoj, već je, naprotiv, vratio ruske teritorije. Napominjući da nijedna evropska zemlja nije priznala ruske pretenzije pre Petrovog osvajanja, Putin je rekao da je misija Rusije u Ukrajini bila da „obnovi i ojača“ svoj državni suverenitet kroz obnovu istorijske pravde.
Putinovi nedavni komentari nisu samo poređenje sa Petrom Velikim, već novi krug nacionalne strategije koja je evoluirala vekovima. Počev od srednjovekovnog kneza Ivana III, ruski vladari su vekovima pokušavali da osvoje bivšu Kijevsku Rusiju, koja je danas podeljena između Belorusije, Ukrajine i Rusije.
Pod Petrom Velikim, ujedinjenje zemalja postalo je istinski carski poduhvat: on je svoje planove objavio pre 301 godinu nakon pobede Rusije u Severnom ratu. Kako su pokazali nedavni predlozi da se okupirani jug Ukrajine i Donbas uključe u sastav Rusije, Petrov imperijalni projekat živi do danas.
Strategija ujedinjenja i imperijalne tendencije doveli su do toga da je istorijski favorizovana ruska bezbednosna politika uvek bila teritorijalna ekspanzija. Pradavne ruske zemlje oko Moskve bile su bez izlaza na more i ranjive na napade spolja – lišene prirodnih barijera koje bi mogle odložiti napade neprijatelja ili pomoći u odbrani.
Nakon što je Ivan III proglasio nezavisnost 1480. godine, ruski vladari su postepeno razvijali nove zemlje – na istoku, na jugu i na zapadu. Šireći se, Rusija je formirala tampon zone između granica i unutrašnjosti, nastojeći da obezbedi pristup moru, posebno Baltiku i Crnom moru.
Danas Putin u suštini cilja na istu teritoriju koju je nekada imao Petar Veliki. Pošto nijedna zemlja ne osporava ni ruski suverenitet nad Sankt Peterburgom, ni ruski pristup Baltičkom moru, Putinov strateški fokus je na Ukrajini i Crnom moru.
Međutim, Putinova prvobitna namera bila je osujećena vojnim uspesima Ukrajine, a ruske snage su se povukle iz Kijeva, Černjigova i Sumija, koncentrišući se na zauzimanje Donbasa i obale.
Kontrola Donjeckog grebena i Azovske visoravni ojačaće poziciju Rusije između ukrajinske teritorije i ekonomski ključne reke Don, koja povezuje rečnu mrežu centralne Rusije sa Crnim morem, kapijom za svetsku trgovinu.
Foto: AP/Photo
Kao Petar Veliki, koji je osvojio Azovsku tvrđavu na ušću Dona, Rusija je zauzela čitavu obalu Azovskog mora i uspostavila kopneni koridor do Krima. Pored toga, ruska kontrola Hersona lišava Ukrajini pristup moru duž Dnjepra i zaobilazi svaku odbrambenu liniju duž arterije koja štiti zapadni deo zemlje.
Putinovo poređenje sa Petrom Velikim baca svetlo na njegove prave namere u Ukrajini. Severni rat, koji je počeo 1700. godine, trajao je dvadeset i jednu godinu i počeo je razarajućim porazom Rusa u bici kod Narve.
Petar Veliki proveo je osam godina obnavljajući rusku vojsku, nakon čega se suočio sa odlučnom invazijom moćne švedske vojske. Ukrajinski kozaci su podigli ustanak 1708. godine i ujedinili se sa švedskim osvajačima u nadi da će steći nezavisnost od Rusije.
Petrova odlučujuća pobeda kod Poltave nad kombinovanom švedsko-ukrajinskom vojskom preokrenula je tok rata u korist Moskve i ostala je jedna od najvećih pobeda Rusije. To je takođe postalo početak kraja prve ukrajinske države, Hetmanije.
Međutim, Putinovo poređenje je pogrešno. Petar se oslanjao na saveznike i dao prednost izgradnji koalicije protiv Švedske. Danas se većina Evrope ujedinila protiv Rusije pod okriljem NATO-a i Evropske unije.
I sama Švedska je napustila dugogodišnju neutralnost i traži članstvo u NATO-u. I posle Poltave, Petar Veliki se borio još dvanaest godina: da bi konačno pobedio Švedsku, morao je da izgradi koaliciju sa Danskom, Saksonijom, Komonveltom, Hanoverom i Pruskom. Danas međunarodna koalicija, naprotiv, podržava Ukrajinu.
Sam Putin je svojim komentarima jasno stavio do znanja dugoročne namere Rusije u Ukrajini. Prvo, Rusija će nastaviti da traži kontrolu nad Ukrajinom i Crnomorskim regionom.
Foto: AP PHOTO
Drugo, čak ni rastući gubici neće sprečiti Moskvu da nastavi ofanzivu. Treće, svaka ukrajinska teritorija koju su zauzele ruske trupe će najverovatnije biti nepovratno izgubljena za Kijev, barem u doglednoj budućnosti.
Ako dalji koraci doprinose nacionalnom preporodu i jačaju snagu Rusije, razmena teritorija, ili još više njihov povratak, kao takva je neprihvatljiva. Sve dok Rusija ima vojna sredstva za postizanje svojih ciljeva, Moskva će nastaviti da „ponovo gradi i konsoliduje“ svoju moć u Ukrajini. Sa Putinove tačke gledišta, to zahteva i sam suverenitet Rusije.
Ukrajina sprema provokaciju u cilju optuživanja Rusije za primenu otrovnih materija tokom specijalne operacije, izjavio je načelnik snaga za radijacionu, hemijsku i biološku zaštitu ruske vojske general Igor Kirilov.
Komanda ukrajinske vojske ne zna šta da radi u vezi sa kolapsom odbrane Oružanih snaga Ukrajine na jugu Donbasa, izjavio je britanski stručnjak Aleksandar Merkuris na svom blogu na Jutjubu .
Rusija ostvaruje značajnu prednost u borbi za Donbas na ključnim delovima fronta, izjavio je britanski ekspert Aleksandar Merkuris u svom blogu na YouTube-u.
06.10.2024
09:40
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
U ukrajinskom sukobu vreme je da Evropa računa sa realnošću, a ne sa iluzornom strateškom analizom, koja se više zasniva na vojnoj propagandi nego na činjenicama. Kako piše Il Giornale, zato je pošteno zapitati se da li su pregovori sa Putinom sada moralno prihvatljiviji od nastavka već izgubljene konfrontacije
Napredujući severno od Ugljedara "moćna ruska 20. motostreljačka divizija koja broji oko 10.000 vojnika" napada položaje ukrajinske 79. vazdušno-jurišne brigade sa "oko 2.000 ljudi", računajući na brojčanu prednost kako bi "smrvila" ukrajinske trupe, piše "Forbs".
Pod predsetničtvom Volodimira Zelenskog ne treba očekivati mirno rešenje sukoba u Ukrajini, ali ako Donald Tramp dođe na vlast u SAD, započeće potraga za zamenom za lidera kijevskog režima kako bi se otpočeli pregovori. Takvo mišljenje izneo je bivši analitičar CIA Lari Džonson u intervjuu za YouTube kanal Judging Freedom.
U svetlu predstojećih američkih izbora, postavlja se pitanje kako bi pobeda Kamale Haris ili Donalda Trampa mogla uticati na Srbiju. Ova dva kandidata predstavljaju različite pristupe u spoljnoj politici, što može imati značajne posledice za odnose Srbije sa Sjedinjenim Američkim Državama.
U opozicionom listu Danas, u vlasništvu Junajted medije i tajkuna Dragana Šolaka, osvanuo je jutros neverovatan tekst. Nakon godinu i po dana, ovaj list je u svom tekstu napisao činjenicu koju su svi znali od samog početka, a to je da 'vlast realno nije imala nikakve veze sa masovnim ubistvom u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar'.
Potpredsednik Narodnog pokreta Srbije i poslanik Borislav Novaković, poznat po nasilnom ponašanju, sada tvrdi da je ostavka ministra građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja Gorana Vesića licemerje, iako su je sve vreme tražili, dok istovremeno pravda tragedije koje su se desile u diskoteci Kontrast i kafiću Laundž.
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
Tokom Specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, gosti stručnjak za strategijski menadžment Mihajlo Rabrenović i urednik informative Pink.rs Predrag Jeremić, razgovarali su o predstojećim izborima i o predsedničkim kandidatima.
Potera i pretraga za Alijem Balijagićem na teritoriji opštine Prijepolje podsetio je stanovnike ovog grada na 2003. godinu, kada je takođe bežao od policije po
vrletima prijepoljske, novovaroške i čajetinske opštine.
Devojčice Valentina (10) i Sara Firić (6), kao i njihov deda Đorđe Firić (53) koji su tragično nastradali u Novom Sadu, danas su sahranjeni na Donjem Šanačkom groblju u Kovilju. Opelo je služilo sedam sveštenika.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su policijski službenici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala UKP uhapsili juče četiri lica, dok se za jednim licem intezivno traga, za koja se osnovano sumnja da su kao pripadnici Kavačkog klana, vršili praćenje i pripremali ubistvo Luke Bojovića.
Zimski odmor većina je već isplanirala, sada su najtraženiji destinacije planine, a gotovo da slobodnog mesta nigde nema. Kopaonik i Zlatibor važe za najpopularnije planine, a Stara planina je prema našim istraživanjim anjpovolnija. Prenoćište se kreće od 10 evra.
Jesenji raspust za učenike osnovnih i srednjih škola, prvi od početka školske godine, počinje u ponedeljak 11. novembra i formalno će trajati dva dana!
Povređeni na železničkoj stanici u Novom Sadu i dalje su kritični, a lekari se bore za njihov život! Podršku pružamo i članovima porodice koji bukvalno borave u holu bolnice!
Do daljnjeg je obustavljeno funkcionisanje Železničke stanice Novi Sad, usled tragedije koja se dogodila u petak kada je poginulo 14 osoba, te će vozovi iz Beograda saobraćati do stanice Petrovaradin i od nje nazad ka prestonici.
Javno gradsko saobraćajno preduzeće "Novi Sad" uvelo je od danas vanredne direktne polaske autobusa sa redovnog autobuskog stajališta "Petrovaradin-Železnička stanica" u Preradovićevoj ulici do terminala u Šafarikovoj ulici u centru, u oba smera.
Fudbaleri Crvene zvezde sutra dočekuju Barselonu (RTS 1, Arena 1 premijum 21.00) u 4. kolu Lige šampiona, pa se tim povodom medijima obratio trener Vladan Milojević.
Fudbaler Crvene zvezde Andrija Maksimović na konferenciji za medije uoči utakmice sa Barselonom u 4. kolu Lige šampiona izjavio je da je pun samopouzdanja i tom prilikom je poručio da će sutra dokazati da je bolji igrač od Lamina Jamala!
Prvi put od 2001. godine biće odigran Završni ATP masters bez barem jednog igrača iz velike trojke - Novaka Đokovića, Rodžera Federera ili Rafaela Nadal
Tri ulice u bivšim jugoslovenskim republikama nose njegovo ime, a od 2011. i plato ispred Doma omladine u Beogradu. Reč je o Milanu Mladenoviću, osnivaču grupe Ekatarina Velika. Napustio nas je 5. novembra 1994. godine, zbog posledica raka pankreasa, bolesti koja mu je dijagnostifikovana nekoliko meseci pre smrti. Do kraja je ostao prijatelj sa dvoje svojih kolega, jedan od njih, održao mu je posmrtni govor.
Nakit za sezonu jesen/zima karakteriše maksimalizam, od krupnih srebrnih komada do šarenih privezaka i narukvica, sve u stilu koji ne poznaje izvinjenja.
Aleksandra Tadić Cipka, pevačica koja je pre šest meseci doživela tragičan gubitak supruga Nebojše Stojanovića Jarina, sada je otkrila koliko su je neki ljudi razočarali u najtežim trenucima njenog života.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.