Kijev nema snage za kontraofanzivu, na globalnom nivou izostala „koalicija voljnih” koja bi sankcijama iznurila Moskvu
U prvim sedmicama nakon 24. februara zapadni zvaničnici, analitičari i mediji ocenjivali su da je Ruska Federacija specijalnom operacijom u Ukrajini napravila stratešku grešku zasnovanu na lošim procenama. Snažan otpor Kijeva, ojačana transatlantska kohezija i sveobuhvatne sankcije izolovaće Rusku Federaciju i degradirati kapacitet Moskve ne samo da vodi rat, već i da se dugoročno ozbiljnije politički i diplomatski suprotstavlja Zapadu.
Nakon 150 dana sukoba postavlja se pitanje da li je pogrešnu procenu zapravo napravio sam politički Zapad, imajući u vidu razvoj situacije na terenu, u međunarodnim forumima, na energetskom tržištu i u javnim mnjenjima samih zapadnih država, gde kombinacija zamora od ukrajinske teme i galopirajuća inflacija predstavlja društveni izazov s već vidljivim ozbiljnim političkim i socijalnim posledicama.
Na terenu, pad Mariupolja oslobodio je prostor i resurse za znatan prodor ruskih snaga u Donbasu, te za konsolidaciju i ranu normalizaciju života u oblastima Zaporožja i Hersona. Dotok dugo očekivanog zapadnog naoružanja, poput raketnog sistema srednjeg dometa „himars”, svakako ima kapacitet da nanese štetu ruskim snagama. Međutim, ovi sistemi do sada nisu uspeli da omoguće ukrajinskim snagama da izvrše medijski široko najavljenu kontraofanzivu. Prvi pokušaji u Hersonskoj oblasti bili su neuspešni, a Kijev očigledno nije mogao da iskoristi ni dužu „operativnu pauzu” ruskih snaga u Donbasu.
Foto: AP/Tanjug
Ključno pitanje, koje se sve češće postavlja u zapadnim stručnim krugovima, jeste može li Kijev zaista da preokrene tok sukoba na terenu. Profesor Beri Pozen, direktor bezbednosnih studija na američkom univerzitetu MIT, u autorskom tekstu u „Forin afersu” upozorava da ukrajinska i zapadna očekivanja da će pobediti Rusiju „sve više liče na fantaziju”, te da je zapravo trenutak za drugačiji preokret – pronalaženje diplomatskog kompromisa.
Rusiju na kolena nisu bacile ni sankcije, ni oružje sa Zapada
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski trenutno ne pokazuje preterano interesovanje za ovakav sled događaja.
Na Zapadu, pak, nema punog jedinstva. Dok se u zvaničnom Vašingtonu, Londonu i Varšavi smatra da je recept za pobedu u slanju dodatnog naoružanja, bez obzira na trajanje sukoba, iz Pariza, Berlina i Rima dopiru tonovi sve više usmereni ka procesu koji bi doveo do pronalaženja rešenja, ne samo za ukrajinski sukob, već i za sve veće geoekonomske, političke i socijalne efekte sankcija. Te sankcije, uvedene da bi Rusiju „bacile na kolena” i izolovale je na međunarodnoj sceni, u najmanju ruku nisu postigle očekivani efekat. Neke su već morale i da bude revidirane nakon pritiska iz Moskve – o čemu govore i povratak turbine za „Severni tok 1” i „razjašnjenje” Evropske komisije Litvaniji da odustane od blokade ruskog železničkog koridora ka Kalinjingradu.
Foto: Reuters
O rezultatima sankcija najbolje govore sam nastavak ruske operacije, rekordan suficit u drugom kvartalu veći od 70 milijardi dolara, feniksovski povratak rublje, ali i kapacitet Moskve za dalje investiranje u strateške projekte u inostranstvu.
Ovonedeljni sporazum o ruskim investicijama u iranski gasni i naftni sektor, vredan 40 milijardi dolara, najveći je u iranskoj istoriji, ali je i simbolički obeležio prvu posetu ruskog predsednika Vladimira Putina inostranstvu od početka ukrajinskog sukoba. Putinova poruka Zapadu je jasna: ne samo da nas niste izolovali, već nam omogućavate da masovno investiramo u nove inostrane projekte koji će diversifikovati naš energetsko-ekonomski portfolio.
Pokušaj izolovanja Moskve doživeo debakl
Zaista, ukoliko bacimo i letimičan pogled na geografsku kartu, vidimo krajnje jasne geopolitičke činjenice. Politički Zapad se ujedinio u sankcionisanju Ruske Federacije, ali je stvaranje globalne „koalicije voljnih” u nameri da se izoluje Moskva doživelo potpuni debakl. Zapadne diplomate – od Brisela do Vašingtona – začuđeno se pitaju kako je moguće da nisu uspele da ubede svet u ispravnost svoje politike sankcija. Među tim zemljama su i članica NATO Turska, afričke zemlje koje su decenijama usklađivale svoju politiku s velikim silama EU ili bliskoistočne zemlje koje su imale najtešnje ekonomsko-bezbednosne veze sa SAD.
Mnoge na Zapadu iritira dugogodišnji stav tvorca koncepta „ofanzivnog realizma” Džona Miršajmera, koji je za genezu krize u Ukrajini – ali i aktuelni sukob – optužio proširenje NATO-a na istok putem politike „otvorenih vrata” iz 2008. godine. Na duhove iz 2008. godine – ali povezane sa zapadnim sponzorisanjem proglašenja „nezavisnog Kosova”, kao i na one iz NATO agresije 1999. godine – neumoljivo, od 24. februara, podseća i Peking. Međutim, možda bi Zapad trebalo više da zabrine neuspeh na liberalnom spektru međunarodne politike, aspektu meke moći. Ukoliko je posmatramo onako kako je predstavio autor koncepta Džozef Naj, meka moć bi trebalo da omogući da drugi žele ishode koje i vi želite. S tog aspekta, rezultati Zapada izgledaju više nego mršavo.
Potencijalno još porazniji za Zapad je drugi aspekt ovog koncepta, koji govori o tome da bi meka moć trebalo da ubeđuje primerom i vrednostima. Kako u tom kontekstu posmatrati nedavnu posetu američkog predsednika Džozefa Bajdena Bliskom istoku?
Foto: Tanjug/AP Photo/Andrew Harnik
Nakon što je 2019. godine u izbornoj kampanji najavljivao da će izopštiti Saudijsku Arabiju zbog ubistva saudijskog novinara Džamala Hašogija, Bajden je u kontekstu borbe za smanjenje cena i ruskih prihoda od nafte – i uz sablaznost čak i njemu naklonjenih demokratskih krugova – morao lično da ode u Rijad i pozdravi saudijskog princa prestolonaslednika Muhameda bin Salmana. Rezultat te posete je neizvestan, ali je neželjeni efekat komunikacione poruke jasan – ljudska prava ipak dosežu samo do prve kapi preko potrebne nafte.
Za Bajdena, koji je pre svega osam meseci, u svojevrsnoj predigri aktuelnog sukoba, trijumfalno promovisao „Samit demokratije” posvećen podeli sveta na „dobre demokrate” i „loše autokrate”, efekat je poražavajući i govori o potpunom primatu geopolitike nad konceptima liberalno-demokratskih kriterijuma i vrednosti. Doduše, o tome lekcije ne bi trebalo da mu deli Evropska unija, s obzirom na način na koji je nedavno, mimo svakog reda i pravila, iz čisto geopolitičkih interesa, Ukrajini dodelila status kandidata.
S ovakvim primerima, nije ni čudno što je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj, nakon sastanka ministara spoljnih poslova G-20 u Indoneziji, morao da izjavi da je „globalna bitka narativa u punom jeku i mi u ovom momentu ne pobeđujemo”.
Foto: Reuters
Zapadne lidere, pak, sve više brine borba za narativ na domaćem terenu, gde su prve žrtve morali da podnesu Boris Džonson i Mario Dragi, dok afere i socijalna previranja tresu i Emanuela Makrona i Olafa Šolca.
Paradoksalno, Zapad je zabranom ruskih medija ne samo urušio sopstvene liberalno-demokratske vrednosti, već i samom sebi učinio medveđu uslugu: kako sada okriviti „kremaljsku propagandu” za „maligni uticaj” i mešanje u unutrašnja politička i društvena previranja? Još jedna pogrešna procena?
"U našoj brigadi su momci ne samo iz Odese, već i iz Nikolajeva, Hersona, Kijeva, Izmaila, Belgorod-Dnjestrovskog i drugih ukrajinskih gradova. Ovde je čak i jedan momak sa zapada Ukrajine... Zadaci su – oslobađanje Nikolajeva i grada-heroja Odese“, poznati ukrajinski političar Igor Markov izneo je svoj stav
Ne vidim kratkoročno rešenje za nestašicu raketa Patriot američke proizvodnje u Ukrajini, kaže Robin Niblet, istaknuti saradnik u Četam hausu, britanskom tink-tenku specijalizovanom za međunarodne poslove.
Ruski predsednik Vladimir Putin sproveo je promene u najvišem komandnom vrhu vojske te zemlje i imenovao šefa jedinica za dronove, čije se postavljenje na funkciju dugo očekivalo.
SAD očekuju da će u narednim nedeljama biti preduzeti novi koraci ka obnovi pregovora između Rusije i Ukrajine, izjavio je američki državni sekretar Marko Rubio
Grupa nekadašnjih načelnika Generalštaba i najviših ruskih komandanata pokušala je da predsedniku Rusije Vladimiru Putinu otvori nezavisan kanal za izveštavanje o stvarnom stanju na frontu, ali je njihov predlog zaustavljen u državnom aparatu.
Izjava predsednika Rusije Vladimira Putina da Moskva nastavlja da usavršava hipersoničnu raketu „Cirkon“ predstavlja jasan signal potencijalnim protivnicima zemlje, ocenio je američki vojni časopis Militari voč magazin.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
"U našoj brigadi su momci ne samo iz Odese, već i iz Nikolajeva, Hersona, Kijeva, Izmaila, Belgorod-Dnjestrovskog i drugih ukrajinskih gradova. Ovde je čak i jedan momak sa zapada Ukrajine... Zadaci su – oslobađanje Nikolajeva i grada-heroja Odese“, poznati ukrajinski političar Igor Markov izneo je svoj stav
Lider Demokratske narodne partije Crne Gore Milan Knežević najavio je da će za 15, 20 dana objaviti dokument nakon kojeg će se videti da li Milojko Spajić može da ostane na poziciji premijera.
Izrael se sprema za mogućnost da samostalno započne vazdušne udare na Iran ukoliko SAD postignu sporazum sa Teheranom i preduzmu korake ka okončanju rata.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić žestoko je odgovorio okorelom mrzitelju Srđanu Milivojeviću i blokaderima, podsećajući ih na vreme njihove vlasti i poručujući da danas, za razliku od tada, Srbija vodi samostalnu politiku i čuva svoje nacionalne interese.
Blokaderi ne propuštajući ni jednu krizu da prikupe jeftine političke poene. Oni sada koriste velike požare u Deliblatskoj peščari kako bi kritikovali državu Srbiju, pazite sad, jer nema kanadere za gašenje požara.
Gradonačelniku Novog Sada Žarku Mićinu upućena je ozbiljna pretnja smrću, nakon njegovog gostovanja na televiziji, gde je govorio o aktuelnim projektima i razvoju grada.
Kada se politika svede na nivo ulice, a legitimni problemi poljoprivrednika postanu paravan za lične ispade i cirkuske performanse, u centru pažnje se obavezno nađe profil poput Predraga Večerinca, poznatijeg kao Peđa iz Starih Banovaca.
Vodoinstalater u Srbiji naplatio je 1.000 evra dva dana rada u kupatilu, kuhinji i toaletu. Kada se sve sabere, satnica ovog majstora jača je nego programerima u Silicijumskoj dolini!
Bio je to ozbiljan podvig za tadašnje vreme kada je reč o štampanim medijima: Večernje Novosti su tog 9. avgusta 1954. u istom danu objavile vest da je na Bledu potpisan Ugovor o savezu, političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći između Grčke, Turske i Jugoslavije.
Selo Supovac kod Niša, danas je bilo mesto devete akcije preventivnih kardioloških pregleda, ali i snažna potvrda koliko je važno da zdravstvena zaštita bude dostupna svakom građaninu, bez obzira na to gde živi.
Na terenu su vatrogasci-spasioci koji se ne povlače pred vatrom, dok Helikopterska jedinica MUP-a iz vazduha neprekidno dejstvuje na najugroženijim delovima požarišta, poručio je ministar Ivica Dačić.
U Osijeku je konačno rasvetljen pokušaj ubistva koji se odigrao u petak, 7. avgusta, kada je mladić (25) sa šireg područja Osijeka brutalno napao starijeg sugrađanina (62).
U oružanom incidentu koji se odigrao na okretnici tramvaja u Bulevaru vojvode Bojovića na Dorćolu, mladić O. V. (21) zadobio je tešku ustrelnu ranu u predelu stomaka.
Pripadnici policije u Sopotu uhapsili su američkog državljanina D. L. A. (61) zbog sumnje da je počinio krivično delo nasilje u porodici nad svojom suprugom M. A. A. (43).
U Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu danas je doveden osumnjičeni R. P. (21), kojem je prethodno po nalogu javnog tužioca određeno zadržavanje do 48 časova od strane pripadnika UKP-a. Mladiću se na teret stavlja da je u periodu od 20. jula do 3. avgusta ove godine na teritoriji gradske opštine Novi Beograd ukrao čak 5 automobila.
Istaknuti srpski glumac Jovo Maksić je proteran sa ognjišta tokom operacije "Oluja" kojom je izvršeno etničko čišćenje Srba sa prostora Krajine, te je sad progovorio o najtežem periodu u životu.
Šta zapravo muškarci najviše cene kod žene tokom intimnih odnosa? Devet muškaraca je za magazin Cosmopolitan otkrilo šta za njih znači kada kažu da je žena dobra u krevetu, a neki odgovori mogli bi da iznenade.
U svetu ljubavi dela često govore više od reči. Ta tvrdnja važi i za poljupce - različite vrste poljubaca imaju mala skrivena značenja, koja vam mogu mnogo toga reći.
Ćerka pevača Harisa Džinovića i modne kreatorke Meline Galić, Đina Đinović je uživala na koncertu Cece Ražnatović na Top Hilu, a u jednom trenutku kočnice su joj popustile pa je pala na kolena.
Rijaliti učesnik Asmin Durdžić veoma je aktivan na društvenim mrežama, a sada je objavio sve uplate novca na njegov račun i tako potvrdio "da ima pare".
Rijaliti zvezda Maja Marinković nije štedela na uvredama upućenim Staniji Dobrojević, a ovoga puta je optužila bivšu drugaricu da se "prdaje" na sajtu za odrasle za 20 dolara.
Bivši voditelj i rijaliti učesnik s titulom najvećeg provokatora Dejan Stanković Kralj juče je oženio lepu doktorku Branku, a do nas su sada stigle i prve fotografije sa njihovog crkvenog venčanja.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.