UKRAJINCI ŽELE DA POVRATE KRIM I ISTERAJU RUSKE TRUPE, ALI IM JE NEOSTVARIV CILJ! Čak je i Nemcima jasno da je to nemoguća misija
Podeli vest
Jedan od proklamovanih ukrajinskih ratnih ciljeva jeste: isterati ruske trupe sa svoje teritorije. To uključuje i poluostrvo Krim, koje je Rusija okupirala još 2014. godine. Koliko je taj cilj realan?
„Rat je počeo na Krimu – i tamo će se i završiti.“ Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je jasno dao do znanja da ne želi da se odrekne tog poluostrva koje je Rusija nezakonito anektirala 2014. Zelenski je to izjavio neposredno pre nego što je više teških eksplozija odjeknulo u ruskoj vazduhoplovnoj bazi u blizini mesta Novofedorivka na zapadu poluostrva.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije izrazilo je sumnju u iskrenost zabrinutosti zapadnih zemalja o globalnoj bezbednosti hrane, napominjući da brodovi krcati žitom iz ukrajinskih crnomorskih luka uglavnom idu ka Zapadu, a ne ka izgladnjelim afričkim ili azijskim zemljama.
11.08.2022
18:36
Smatra se da je reč o ciljanom napadu Ukrajine, iako za sada nema zvanične potvrde, niti je Kijev preuzeo odgovornost. Zvanična Moskva sa svoje strane tvrdi da se radi o „eksploziji municije“, a ne o napadu. Prema saopštenju Kremlja, municija je eksplodirala „zbog nemara“. No, ako se zaista radi o napadu, onda bi to bio prvi napad na okupirani Krim od potapanja ratnog broda „Moskva“ u aprilu ove godine.
Opasnost od dalje eskalacije
Bombardovanje ciljeva na Krimu u suštini bi imalo potpuno drugačiji značaj za Rusiju nego rat u Donbasu ili ostatku Ukrajine. Moskva to poluostrvo, koje je 2014. anektirala kršenjem međunarodnog prava, smatra svojom teritorijom, odnosno, nakon međunarodno nepriznatog referenduma, delom Ruske Federacije. Prema tumačenju Moskve, rat bi se tako proširio na rusku teritoriju, a to bi sigurno izazvalo dalju eskalaciju sukoba.
Ali, i Ukrajina smatra Krim svojom teritorijom.
„Oslobodićemo sva naša područja, zaista sva, uključujući i Krim“, rekao je sredinom juna ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov za CNN.
Ipak, kako je objasnio savetnik ukrajinske vlade Jurij Zak, „realan minimum“ za sada je „da se ruske snage povuku na granice od pre 24. februara“.
Oduvek sporno poluostrvo
Za Moskvu je Krim čak i važniji od ostatka Ukrajine. On je bio deo Rusije više od 200 godina. Još u 18. i 19. veku carevi su tamo naseljavali etničke Ruse, a tu politiku nastavio je i Staljin. Zato je većina stanovništva na tom poluostrvu sve do danas proruski orijentisana. Krim je tek je 1954. pripojen Ukrajinskoj SSR – po nalogu tadašnjeg sovjetskog lidera Nikite Hruščova i pod okolnostima koje do danas nisu do kraja razjašnjene. Neki smatraju da je razlog možda moglo da bude to što je i sam Hruščov Ukrajinac.
Nakon raspada SSSR, Krim je zvanično ostao ukrajinska teritorija, iako Kijev nikada nije uspeo da potisne Moskvu kao pravog vlastodršca, a većina stanovništva ostala je proruski orijentisana. To se odražava i u činjenici da je Kijev poluostrvu dodelio autonomni status, ali i da je sklopio ugovore o najmu s Rusijom, recimo za strateški važnu luku u Sevastopolju.
Komanda ruske Crnomorske flote tamo je bila smeštena i u sovjetsko doba, a Sevastopolj je takođe jedina značajna luka koju Rusija koristi, a da je, za razliku od luka na severu, bez leda tokom čitave godine. Sevastopolj je važan i u vojnom i u ekonomskom smislu.
Sporazum o iznajmljivanju između Ukrajine i Rusije nije predstavljao veći problem sve do 2014. No, tada su na Majdanu u Kijevu započeli proevropski protesti, a zatim je svrgnut proruski predsednik Janukovič, koji je bio prisiljen da pobegne u Moskvu. Kremlj se tako suočio s opasnošću da dugoročno izgubi Sevastopolj i čitav Krim, koji bi mogli da pripadnu protivniku ako se Ukrajina okrene Zapadu – posebno NATO. I tako je odlučio da pripoji tu teritoriju kršeći međunarodno pravo.
Nestabilna veza
Rusija svoj status na Krimu pokušava dodatno da učvrsti aktuelnim ratom. Osim osvajanja Donbasa, Kremlj je za jedan od svojih najvažnijih ratnih ciljeva proglasio formiranje kopnenog koridora do Krima. Ubrzo nakon pripajanja poluostrva, Moskva je izgradila više miliona dolara vredan most s auto-putem s četiri trake i paralelnom železničkom vezom.
Taj most od 2018. povezuje grad Kerč na krajnjem istoku Krima s ruskim Tamanskim poluostrvom. Bez tog mosta do Krima se do sada nije moglo stići kopnom s ruske teritorije. Do sada je kompletno snabdevanje oko 2,3 miliona stanovnika, koliko ih tamo živi, dolazilo s mora ili preko tog mosta.
Daljim osvajanjima u južnoj Ukrajini Putin bi ostvario i sledeće: povratak na status pre aneksije postao bi praktično nemoguć. Ukrajina bi bila potpuno odsečena od pristupa Azovskom moru, a s obzirom na to da Krim zalazi u Crno more poput ogromnog klina, Rusija bi mogla da kontroliše i blokirati kompletan brodski saobraćaj prema Odesi, poslednjoj preostaloj ukrajinskoj crnomorskoj luci. Tu strategiju potvrđuju i žestoke borbe za Zmijski otok uz rumunsku obalu.
Realan povratak?
U Ukrajini se, međutim, ne može jasno sagledati koliko daleko bi trebalo da se ide s ciljem povratka Krima pod kontrolu Kijeva. Povratak poluostrva je „pitanje o kojem bi trebalo pregovarati diplomatski“, izjavio je vladin savetnik Zak. Predsednik Zelenski takođe je svestan da je ponovno uspostavljanje kontrole, čak i pod mnogo boljim okolnostima nego što je to trenutno slučaj – gotovo nemoguće: „Mislim da bi to značilo stotine hiljada žrtava na našoj strani“, rekao je nedavno Zelenski za američki informativni portal „Axios“.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Viši savetnik budućeg predsednika SAD Donalda Trampa, Brajan Lanza, izjavio je danas da će se nova američka administracija fokusirati na postizanje mira u Ukrajini, a ne na pomoć Kijevu da pobedi u ratu i povrati Krim, koji je Rusija zauzela 2014.
U Feodosiji na jugoistoku Krima proglašena je vanredna situacija zbog požara koji je izbio u skladištu nafte, objavila je danas gradska uprava na Telegram kanalu, ističući da je požar izazvan "ljudskom rukom".
Predsednik Rusije, Vladimir Putin, izjavio je da je Zapad pripremao ukrajinsku vojsku za novu vojnu operaciju, sa ciljem ponavljanja onoga što opisuje kao "kaznenu akciju" iz 2014. godine na jugoistoku Ukrajine. Putin je naveo da su mete bile ne samo Donbas, već i Krim i drugi ruski regioni.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije izrazilo je sumnju u iskrenost zabrinutosti zapadnih zemalja o globalnoj bezbednosti hrane, napominjući da brodovi krcati žitom iz ukrajinskih crnomorskih luka uglavnom idu ka Zapadu, a ne ka izgladnjelim afričkim ili azijskim zemljama.
Miliјarder Ilon Mask i biznismen Vivek Ramasvami predvodiće novi Departman za državnu efikasnost (DOGE), navodi se u izjavi Donalda Trampa, koji je pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ruska vojska raspoređuje obučene jurišne jedinice na linijama fronta u Zaporoškoj oblasti, izjavio je danas za medij „Suspilne“ portparol ukrajinskog Južnog zapovedništva Vladislav Vološin. Juče je izjavio da bi novi ruski napad u Zaporoškoj oblasti mogao početi „svakog dana“.
Bivši košarkaš Vladimir Štimac, koji se prekvalifikovao u profesionalnog demonstranta, ima novu temu za zloupotrebu. Štimac je postao deo uigrane opozicije koja danima unazad koristi veliku tragediju u lične svrhe.
Dragan Vasiljković, poznatiji kao Kapetan Dragan, gostovao je na Informer televiziji i tom prilikom govorio o nastanku Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti.
Predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić reagovao je na izjavu lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa da "vlast i BIA rasturaju opoziciju i prave novu opoziciju, onu koja im se sviđa".
O geopolotičkoj situaciji u svetu i odnosima između NATO i Evrope, govorili su gosti emisije Rat uživo, general Vinko Pandurević i Srđan Simić iz Centra za društvenu stabilnost
Svet se menja nako inauguracije novoiyabranog predsednika SAD Donalda Trampa i kako to utiče na Rusiju i Evropu, komentarisali su gosti Otvorenog studija, prof. dr Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije i Dragoslav Bokan iz Instituta za nacionalni strategiju.
Gosti Informerovog "Otvorenog studija" bili su Kapetan Vasiljković iz fondacije "Kapetan Dragan i bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije Milorad Munikravić. Oni su govorili o pobuni te jedinice 2001. godine, ali i generalno o njenom nastanku i načinu funkcionisanja.
Danas u 15 časova, Informer TV donosi vam novu epizodu emisije Info dan sa Stanislavom Stanišićem, gde ćemo se baviti jednom od najvažnijih tema na globalnoj političkoj sceni - "Trampov plan za Ukrajinu".
U Valjevu, u naselju Sedlari, dogodila se krađa i to nakon što je vozač automobila sipao gorivo za 5.000 dinara, a onda seo u svoj automobil i pobegao u nepoznatom pravcu.
Ukupno deset godina traje krvavi rat zloglasnih crnogorskih klanova, "škaljarskog" i "kavačkog" u kojem je do sada ubijeno sedamdeset osoba u Crnoj Gori, Srbiji, Grčkoj, Turskoj, Austriji, Španiji i Južnoj Americi.
Alija Balijagić, koji je osumnjičen da je 25. oktobra ubio Milenku i Jovana Madžgalja, prema poslednjim informacijama viđen je u selu Obarde na teritoriji Pljevalja u Crnoj Gori.
Sve više devojčica u Srbiji između sedam i 12 godina prati TikTok trend "bjuti rutine" snimajući se kako se mackaju i šminkaju kozmetičkim proizvodima za odrasle, a onda zbog toga neke od njih završe kod pedijatra sa konjuktivitisom i opekotinama po licu!
Na Informerovom instagram profilu sproveli smo anketu gde smo pitali naše pratioce da li bi podržali ograničenje rada društvene mreže Tik-Tok?! Rezultati su nas oduševili!
Spomenik "Ratnicima četiri vere" posvećen je ljudima različitih veroispovesti koji su stradali pre i tokom Prvog svetskog rata, odnosno između 1912. i 1918. godine. Na ovaj način pokazuje se da su sve žrtve jednake bez obzira na to u kog Boga veruju.
Troje pacijenata povređenih u teškoj nesreći koja se dogodila 1. novembra na Železničkoj stanici u Novom Sadu i dalje je u kritičnom stanju. Danas su stigle lepe vesti, da su dva pacijenta došla svesti, ali da im je stanje još uvek kritično.
Košarkaška reprezentacija Srbije igra dva meča u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2025. godine protiv Danske, a selektor Svetislav Pešić otkrio je koga će zvati, kao i da Mario Nakić definitivno igra za Srbiju.
Odigrano je čak sedam utakmica u prvom danu 9. kola Evrolige, pa je tabela doživela velike promene! Start duplog kola trijumfalno su okončali Crvena zvezda, Real Madrid, Panatinaikos, Alba, Fenerbahče, Olimpijakos i Efes, dok su poraze upisali Bajern, Monako, Armani, Makabi, Virtus, Baskonija i Asvel.
Fudbaleri Crvene zvezde dočekaće ekipu Štutgarta 27. novembra (18.45), u okviru petog kola ligaške faze Lige šampiona. Biće to veoma interesantan susret dveju ekipa, a osim na terenu, biće opipljivo i na tribinama! Poznavajući "delije" i njihovo ponašanje, Nemci su poprilično zabrinuti zbog svojih navijača, i potencijalnih sukoba koji bi mogli izbiti u interakciji sa fanovima beogradsakog kluba!
Glumac Bojan Krivokapić oduševio je publiku ulogom kriminalca Zvezdana Jovanovića u seriji "Sablja", a malo ko zna da potiče iz glumačke porodice i da mu je otac poznati glumac.
Miona Marković kaže da joj njen otac, poznati istoričar Predrag Marković, zamera to što se u svakoj seriji u kojoj glumi ljubi na isti način i savetuje je da mora da poradi na tome.
Pevač Ljuba Perućica i njegova supruga Katarina Kolozeus večeras, na proslavi prvog rođendana njihovog sina Alekseja, otkrili su da je voditeljka u drugom stanju, saznaje Informer.
Pevač Ljuba Perućica i njegova supruga Katarina Kolozeus danas, 12. novembra, organizovali su proslavu povodom prvog rođendana sina Alekseja, a tom prilikom iznenadili su goste otkrivanjem pola njihovog drugog deteta koje je na putu.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.