Rusija i Iran imaju veoma različite prioritete u vojnoj izgradnji, i zato se odlično dopunjuju. Zapad to odlično razume, ali više ne može da zaustavi započetu saradnju
Zapadni mediji prenose da je Rusija kupila hiljadu jurišnih i izviđačkih dronova od Irana, čime je strateška saradnja sa Islamskom Republikom podignuta na novi nivo. Izvor ove vesti bio je libanski novinar i politički analitičar, Elija DŽej Manije.
Informacija je bila široko rasprostranjena u zapadnim, a potom i ruskim medijima. Pa, hajde da pokušamo da shvatimo koliko ova glasina može biti pouzdana i šta u praksi znače brojke koje navodi izvor.
Turska novinska agencija „SavunmaSanaiiST“ objavila je 11. avgusta intervju sa Halukom Bajraktarom, starijim bratom i poslovnim partnerom poznatog turskog proizvođača vojnih dronova Selčuka Bajraktara. Tokom razgovora, preduzetnik je primetio da Baikar Defense trenutno proizvodi 20 dronova Bairaktar TB2 mesečno. Paket porudžbina od 500 dronova biće završen u naredne tri godine.
Do početka sledeće godine kompanija očekuje da će ovaj broj podići na 30 dronova, odnosno jedan dron dnevno. Pored toga, kompanija gradi novu fabriku u Esenjurtu. Novo preduzeće će omogućiti proizvodnju do 46 bespilotnih letelica Bairaktar TB2 mesečno.
Pripremajući napad na Donbas, ukrajinske vlasti su nameravale da stvore grupu od oko 90 Bajraktara, od kojih je 60 trebalo da bude stalno u stanju pripravnosti za upotrebu. Ove brojke pokazuju da je 1.000 iranskih dronova ogromna flota, prava vazdušna armija, kojoj, u stvari, ne mogu da se suprotstave ni Ukrajina ni njeni zapadni „partneri“. Međutim, kao i uvek, postoji nekoliko "ali".
Foto: Reuters
Prvo, ne govori se ništa o dometu dronova koje je kupila Rusija. Drugo, ne govori se ništa ni o tajmingu ugovora.
Moskva ne troši samo novac na teška jurišna vozila, već i na lake izviđačke avione i dronove kamikaze, a Teheran bi mogao da prebaci Rusiji neke od dronova koji se već nalaze u vojsci.
Procenjuje se, da je ukupan broj teških dronova, kojima Iran raspolaže, nekoliko stotina.
Najvredniji dronovi za Rusiju su „Šahed-129“ i „Šahed-191“. Prvi od njih može da nanese udare po začelju Oružanih snaga Ukrajine, drugi da napadne ukrajinski sistem protivvazdušne odbrane.
Logično je pretpostaviti da je ugovor osmišljen na nekoliko godina, i da podrazumeva ne samo prenos prve serije dronova, već i naknadne isporuke, što će omogućiti održavanje broja bespilotnih flota na dovoljan nivo.
Zapadni analitičari kažu, da snabdevanje tako velike serije dronova, dovodi saradnju Rusije i Irana na novi nivo.
"Roskosmos" je 9. avgusta lansirao iranski satelit „Hajam“ u orbitu. Teheran tvrdi da je on lansiran da bi se zadovoljile potrebe zemlje u upravljanju krizama, u oblastima urbanog planiranja, vađenja prirodnih resursa, rudarstva, poljoprivrede i drugih sektora. Međutim, prema američkim stručnjacima, satelit će omogućiti iranskoj vojsci da nadgleda strateški važne ciljeve širom Bliskog istoka, uključujući i Izrael.
- Rusija je pristala da izgradi i upravlja sistemom Canopus-V, koji uključuje kameru visoke definicije koja će Teheranu pružiti neviđene mogućnosti, uključujući skoro kontinuirano praćenje kritičnih lokacija u Izraelu i Persijskom zalivu - objavio je američki list „The Washington Post“.
Amerikanci tvrde i da „Roskosmos“ neće odmah preneti kontrolu nad satelitom Iranu, već će ga prvo koristiti za izviđanje ciljeva na ukrajinskoj teritoriji.
U poslednjoj deceniji Rusija nije posvetila mnogo pažnje i dovoljno ulaganja u industriju bespilotnih letelica. Umesto toga, Moskva se fokusirala na razvoj hipersoničnih raketa, koje su uspele da dostignu operativni nivo ove tehnologije, ispred SAD. Interes Rusije za razvoj vojske usmeren je na strateške rakete sa nuklearnim bojevim glavama, dok su bespilotne letelice zapravo postale neophodnost svake vojske.
Foto: Reuters
Iran je takođe razvio svoje rakete dugog dometa, i precizno navođene za postizanje dometa do 2.000 km, a uspešno su korišćene u Iraku i Siriji protiv raznih ciljeva. Međutim, kao što vidimo, Teheran se fokusirao i na intenzivan razvoj industrije dronova. Iran ih je koristio u Siriji, i prenosio ih svojim saveznicima u Libanu, Siriji, Iraku i Jemenu, takođe podelivši iskustvo sa Palestincima u Gazi.
S druge strane, Iran bi mogao biti zainteresovan da dobije borbene avione Su-35, koji su proizvedeni za Egipat, a koje Kairo nije uzeo, zbog straha da će potpasti pod sekundarne sankcije SAD.
Prema uslovima ugovora, Egipćani su trebali da dobiju 30 aviona ovog tipa, ali pre zamrzavanja posla, vazduhoplovna fabrika „Ju A. Gagarina“ u Komsomolsku na Amuru uspela je da proizvede samo 15 aviona.
Iran je takođe proteklih godina pokazao veliko interesovanje za ruske sisteme protivvazdušne odbrane, posebno za S-400. Saradnja sa „Roskosmosom“ omogućiće Iranu da značajno poveća efikasnost balističkih raketa i dronova. Na primer, bespilotna letelica „Shahed-129“ druge generacije, kada se kontroliše sa zemaljske stanice, ima domet od 300–400 km, a dron ima dovoljno goriva za izvođenje borbenih letova od 1.700 kilometara i trajektnih letova od 3.400 kilometara.
Druga generacija ovih dronova, po svemu sudeći, ima sistem satelitske komunikacije, koji omogućava da se u potpunosti koristi veliki domet ovih bespilotnih letelica. Ali problem je što Iran ne može sam da lansira satelite. Pored toga, on nema iskustva u stvaranju takvih uređaja. Ali Rusija ima i jedno i drugo.
Sa ruske strane, dobrobiti saradnje sa Iranom je takođe teško preceniti. Rusija je planski propustila razvoj bespilotnih letelica, sa čime se ne tako davno složio i Jurij Borisov, koji je dugi niz godina nadgledao pitanja državnih odbrambenih naloga na mestu zamenika premijera, a pre toga i zamenika ministra odbrane.
Stvar je u tome što, za razliku od regionalnih sila, Rusija ne može sebi priuštiti da se koncentriše samo na razvoj konvencionalnih snaga. Ključni faktor njene bezbednosti je atomsko oružje, raspoređeno preko takozvane nuklearne trijade. Najopasnija komponenta su nuklearne podmornice, sa interkontinentalnim balističkim projektilima.
Foto: Reuters
Izgradnja radarskih sistema ranog upozoravanja na raketni napad, rad na lovcu pete generacije, razvoj hipersoničnog naoružanja, inspektorskih satelita i antisatelitskih lasera, stvaranje vojne infrastrukture na Arktiku – svaka od ovih oblasti zahtevala je ogromnu koncentraciju resursa, kako finansijskih tako i intelektualnih.
Rusija je istovremeno sprovela još desetak drugih programa, od kojih je neuspeh svakog povećao šanse za poraz u nuklearnom sukobu, zato joj je nedostajao razvoj izuzetno važne oblasti – bespilotne letelice, i to nije mogla sama da reši.
Saradnja sa Iranom omogućava zatvaranje ove rupe. Rusi su, preko potrebno oružje dobili, od ljudi koji su stručnjaci ne samo za upotrebu svojih, već i za otmicu tuđih bespilotnih letelica.
Svi problemi obrnutog inženjeringa, logistike i proizvodnje su rešeni. Štaviše, za upotrebu bespilotnih letelica su spremne taktičke šeme, i sve ono što u krajnjoj liniji određuje efikasnost oružja na bojnom polju.
Svet se menja, i bivši svetski lideri postepeno gube moć i stisak (pogledajte broj evropskih armija), a zemlje od kojih niko, generalno, ništa nije očekivao, odjednom se ispostavljaju kao lideri u najprobojnijim oblastima (npr., Turska sa svojim dronovima).
Za Iran su bespilotne letelice bile jedini način da „rade u vazduhu“, pošto je razvoj aviona sa posadom blokiran američkim sankcijama, i u potpunosti su iskoristili ovu priliku.
Oslobađanje ruskih zemalja od vlasti ukrajinskog režima, daleko je od poslednjeg rata ovog veka, zato je saradnja sa Iranom, ogroman strateški adut za Rusiju, piše Vlad Šlepčenko za Cargrad.
Rusija i Iran, navodno, spremaju veliku trampu borbenih letelica, posle koje će Teheran, prvi put u poslednjih nekoliko decenija, dobiti nove borbene avione, dok će Rusi za akcije u Ukrajini na raspolaganju imati dronove već isprobane u napadima na baze Centralne obaveštajne agencije na Bliskom istoku
Američki Senat odobrio je u drugom proceduralnom glasanju predlog zakona kojim se uvode nove sankcije Rusiji i Iranu, čime je inicijativa prošla još jednu važnu fazu zakonodavnog procesa.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da su američke snage uništile gotovo kompletne vojne kapacitete Irana, uključujući mornaricu, ratno vazduhoplovstvo, radarske sisteme, protivvazdušnu odbranu, kao i između 98 i 99 odsto raketa i dronova kojima je Teheran raspolagao.
Predsednik SAD Donald Tramp će podržati zakon o "oštrim" sankcijama protiv Rusije isključivo pod uslovom da taj dokument obuhvati i restrikcije protiv Irana.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Rusija i Iran, navodno, spremaju veliku trampu borbenih letelica, posle koje će Teheran, prvi put u poslednjih nekoliko decenija, dobiti nove borbene avione, dok će Rusi za akcije u Ukrajini na raspolaganju imati dronove već isprobane u napadima na baze Centralne obaveštajne agencije na Bliskom istoku
Lider Demokratske narodne partije Crne Gore Milan Knežević najavio je da će za 15, 20 dana objaviti dokument nakon kojeg će se videti da li Milojko Spajić može da ostane na poziciji premijera.
Izrael se sprema za mogućnost da samostalno započne vazdušne udare na Iran ukoliko SAD postignu sporazum sa Teheranom i preduzmu korake ka okončanju rata.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić žestoko je odgovorio okorelom mrzitelju Srđanu Milivojeviću i blokaderima, podsećajući ih na vreme njihove vlasti i poručujući da danas, za razliku od tada, Srbija vodi samostalnu politiku i čuva svoje nacionalne interese.
Blokaderi ne propuštajući ni jednu krizu da prikupe jeftine političke poene. Oni sada koriste velike požare u Deliblatskoj peščari kako bi kritikovali državu Srbiju, pazite sad, jer nema kanadere za gašenje požara.
Gradonačelniku Novog Sada Žarku Mićinu upućena je ozbiljna pretnja smrću, nakon njegovog gostovanja na televiziji, gde je govorio o aktuelnim projektima i razvoju grada.
Kada se politika svede na nivo ulice, a legitimni problemi poljoprivrednika postanu paravan za lične ispade i cirkuske performanse, u centru pažnje se obavezno nađe profil poput Predraga Večerinca, poznatijeg kao Peđa iz Starih Banovaca.
Vodoinstalater u Srbiji naplatio je 1.000 evra dva dana rada u kupatilu, kuhinji i toaletu. Kada se sve sabere, satnica ovog majstora jača je nego programerima u Silicijumskoj dolini!
Bio je to ozbiljan podvig za tadašnje vreme kada je reč o štampanim medijima: Večernje Novosti su tog 9. avgusta 1954. u istom danu objavile vest da je na Bledu potpisan Ugovor o savezu, političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći između Grčke, Turske i Jugoslavije.
Selo Supovac kod Niša, danas je bilo mesto devete akcije preventivnih kardioloških pregleda, ali i snažna potvrda koliko je važno da zdravstvena zaštita bude dostupna svakom građaninu, bez obzira na to gde živi.
Na terenu su vatrogasci-spasioci koji se ne povlače pred vatrom, dok Helikopterska jedinica MUP-a iz vazduha neprekidno dejstvuje na najugroženijim delovima požarišta, poručio je ministar Ivica Dačić.
U Osijeku je konačno rasvetljen pokušaj ubistva koji se odigrao u petak, 7. avgusta, kada je mladić (25) sa šireg područja Osijeka brutalno napao starijeg sugrađanina (62).
U oružanom incidentu koji se odigrao na okretnici tramvaja u Bulevaru vojvode Bojovića na Dorćolu, mladić O. V. (21) zadobio je tešku ustrelnu ranu u predelu stomaka.
Pripadnici policije u Sopotu uhapsili su američkog državljanina D. L. A. (61) zbog sumnje da je počinio krivično delo nasilje u porodici nad svojom suprugom M. A. A. (43).
U Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu danas je doveden osumnjičeni R. P. (21), kojem je prethodno po nalogu javnog tužioca određeno zadržavanje do 48 časova od strane pripadnika UKP-a. Mladiću se na teret stavlja da je u periodu od 20. jula do 3. avgusta ove godine na teritoriji gradske opštine Novi Beograd ukrao čak 5 automobila.
Istaknuti srpski glumac Jovo Maksić je proteran sa ognjišta tokom operacije "Oluja" kojom je izvršeno etničko čišćenje Srba sa prostora Krajine, te je sad progovorio o najtežem periodu u životu.
Šta zapravo muškarci najviše cene kod žene tokom intimnih odnosa? Devet muškaraca je za magazin Cosmopolitan otkrilo šta za njih znači kada kažu da je žena dobra u krevetu, a neki odgovori mogli bi da iznenade.
U svetu ljubavi dela često govore više od reči. Ta tvrdnja važi i za poljupce - različite vrste poljubaca imaju mala skrivena značenja, koja vam mogu mnogo toga reći.
Ćerka pevača Harisa Džinovića i modne kreatorke Meline Galić, Đina Đinović je uživala na koncertu Cece Ražnatović na Top Hilu, a u jednom trenutku kočnice su joj popustile pa je pala na kolena.
Rijaliti učesnik Asmin Durdžić veoma je aktivan na društvenim mrežama, a sada je objavio sve uplate novca na njegov račun i tako potvrdio "da ima pare".
Rijaliti zvezda Maja Marinković nije štedela na uvredama upućenim Staniji Dobrojević, a ovoga puta je optužila bivšu drugaricu da se "prdaje" na sajtu za odrasle za 20 dolara.
Bivši voditelj i rijaliti učesnik s titulom najvećeg provokatora Dejan Stanković Kralj juče je oženio lepu doktorku Branku, a do nas su sada stigle i prve fotografije sa njihovog crkvenog venčanja.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.