Rusija i Iran imaju veoma različite prioritete u vojnoj izgradnji, i zato se odlično dopunjuju. Zapad to odlično razume, ali više ne može da zaustavi započetu saradnju
Zapadni mediji prenose da je Rusija kupila hiljadu jurišnih i izviđačkih dronova od Irana, čime je strateška saradnja sa Islamskom Republikom podignuta na novi nivo. Izvor ove vesti bio je libanski novinar i politički analitičar, Elija DŽej Manije.
Informacija je bila široko rasprostranjena u zapadnim, a potom i ruskim medijima. Pa, hajde da pokušamo da shvatimo koliko ova glasina može biti pouzdana i šta u praksi znače brojke koje navodi izvor.
Turska novinska agencija „SavunmaSanaiiST“ objavila je 11. avgusta intervju sa Halukom Bajraktarom, starijim bratom i poslovnim partnerom poznatog turskog proizvođača vojnih dronova Selčuka Bajraktara. Tokom razgovora, preduzetnik je primetio da Baikar Defense trenutno proizvodi 20 dronova Bairaktar TB2 mesečno. Paket porudžbina od 500 dronova biće završen u naredne tri godine.
Do početka sledeće godine kompanija očekuje da će ovaj broj podići na 30 dronova, odnosno jedan dron dnevno. Pored toga, kompanija gradi novu fabriku u Esenjurtu. Novo preduzeće će omogućiti proizvodnju do 46 bespilotnih letelica Bairaktar TB2 mesečno.
Pripremajući napad na Donbas, ukrajinske vlasti su nameravale da stvore grupu od oko 90 Bajraktara, od kojih je 60 trebalo da bude stalno u stanju pripravnosti za upotrebu. Ove brojke pokazuju da je 1.000 iranskih dronova ogromna flota, prava vazdušna armija, kojoj, u stvari, ne mogu da se suprotstave ni Ukrajina ni njeni zapadni „partneri“. Međutim, kao i uvek, postoji nekoliko "ali".
Foto: Reuters
Prvo, ne govori se ništa o dometu dronova koje je kupila Rusija. Drugo, ne govori se ništa ni o tajmingu ugovora.
Moskva ne troši samo novac na teška jurišna vozila, već i na lake izviđačke avione i dronove kamikaze, a Teheran bi mogao da prebaci Rusiji neke od dronova koji se već nalaze u vojsci.
Procenjuje se, da je ukupan broj teških dronova, kojima Iran raspolaže, nekoliko stotina.
Najvredniji dronovi za Rusiju su „Šahed-129“ i „Šahed-191“. Prvi od njih može da nanese udare po začelju Oružanih snaga Ukrajine, drugi da napadne ukrajinski sistem protivvazdušne odbrane.
Logično je pretpostaviti da je ugovor osmišljen na nekoliko godina, i da podrazumeva ne samo prenos prve serije dronova, već i naknadne isporuke, što će omogućiti održavanje broja bespilotnih flota na dovoljan nivo.
Zapadni analitičari kažu, da snabdevanje tako velike serije dronova, dovodi saradnju Rusije i Irana na novi nivo.
"Roskosmos" je 9. avgusta lansirao iranski satelit „Hajam“ u orbitu. Teheran tvrdi da je on lansiran da bi se zadovoljile potrebe zemlje u upravljanju krizama, u oblastima urbanog planiranja, vađenja prirodnih resursa, rudarstva, poljoprivrede i drugih sektora. Međutim, prema američkim stručnjacima, satelit će omogućiti iranskoj vojsci da nadgleda strateški važne ciljeve širom Bliskog istoka, uključujući i Izrael.
- Rusija je pristala da izgradi i upravlja sistemom Canopus-V, koji uključuje kameru visoke definicije koja će Teheranu pružiti neviđene mogućnosti, uključujući skoro kontinuirano praćenje kritičnih lokacija u Izraelu i Persijskom zalivu - objavio je američki list „The Washington Post“.
Amerikanci tvrde i da „Roskosmos“ neće odmah preneti kontrolu nad satelitom Iranu, već će ga prvo koristiti za izviđanje ciljeva na ukrajinskoj teritoriji.
U poslednjoj deceniji Rusija nije posvetila mnogo pažnje i dovoljno ulaganja u industriju bespilotnih letelica. Umesto toga, Moskva se fokusirala na razvoj hipersoničnih raketa, koje su uspele da dostignu operativni nivo ove tehnologije, ispred SAD. Interes Rusije za razvoj vojske usmeren je na strateške rakete sa nuklearnim bojevim glavama, dok su bespilotne letelice zapravo postale neophodnost svake vojske.
Foto: Reuters
Iran je takođe razvio svoje rakete dugog dometa, i precizno navođene za postizanje dometa do 2.000 km, a uspešno su korišćene u Iraku i Siriji protiv raznih ciljeva. Međutim, kao što vidimo, Teheran se fokusirao i na intenzivan razvoj industrije dronova. Iran ih je koristio u Siriji, i prenosio ih svojim saveznicima u Libanu, Siriji, Iraku i Jemenu, takođe podelivši iskustvo sa Palestincima u Gazi.
S druge strane, Iran bi mogao biti zainteresovan da dobije borbene avione Su-35, koji su proizvedeni za Egipat, a koje Kairo nije uzeo, zbog straha da će potpasti pod sekundarne sankcije SAD.
Prema uslovima ugovora, Egipćani su trebali da dobiju 30 aviona ovog tipa, ali pre zamrzavanja posla, vazduhoplovna fabrika „Ju A. Gagarina“ u Komsomolsku na Amuru uspela je da proizvede samo 15 aviona.
Iran je takođe proteklih godina pokazao veliko interesovanje za ruske sisteme protivvazdušne odbrane, posebno za S-400. Saradnja sa „Roskosmosom“ omogućiće Iranu da značajno poveća efikasnost balističkih raketa i dronova. Na primer, bespilotna letelica „Shahed-129“ druge generacije, kada se kontroliše sa zemaljske stanice, ima domet od 300–400 km, a dron ima dovoljno goriva za izvođenje borbenih letova od 1.700 kilometara i trajektnih letova od 3.400 kilometara.
Druga generacija ovih dronova, po svemu sudeći, ima sistem satelitske komunikacije, koji omogućava da se u potpunosti koristi veliki domet ovih bespilotnih letelica. Ali problem je što Iran ne može sam da lansira satelite. Pored toga, on nema iskustva u stvaranju takvih uređaja. Ali Rusija ima i jedno i drugo.
Sa ruske strane, dobrobiti saradnje sa Iranom je takođe teško preceniti. Rusija je planski propustila razvoj bespilotnih letelica, sa čime se ne tako davno složio i Jurij Borisov, koji je dugi niz godina nadgledao pitanja državnih odbrambenih naloga na mestu zamenika premijera, a pre toga i zamenika ministra odbrane.
Stvar je u tome što, za razliku od regionalnih sila, Rusija ne može sebi priuštiti da se koncentriše samo na razvoj konvencionalnih snaga. Ključni faktor njene bezbednosti je atomsko oružje, raspoređeno preko takozvane nuklearne trijade. Najopasnija komponenta su nuklearne podmornice, sa interkontinentalnim balističkim projektilima.
Foto: Reuters
Izgradnja radarskih sistema ranog upozoravanja na raketni napad, rad na lovcu pete generacije, razvoj hipersoničnog naoružanja, inspektorskih satelita i antisatelitskih lasera, stvaranje vojne infrastrukture na Arktiku – svaka od ovih oblasti zahtevala je ogromnu koncentraciju resursa, kako finansijskih tako i intelektualnih.
Rusija je istovremeno sprovela još desetak drugih programa, od kojih je neuspeh svakog povećao šanse za poraz u nuklearnom sukobu, zato joj je nedostajao razvoj izuzetno važne oblasti – bespilotne letelice, i to nije mogla sama da reši.
Saradnja sa Iranom omogućava zatvaranje ove rupe. Rusi su, preko potrebno oružje dobili, od ljudi koji su stručnjaci ne samo za upotrebu svojih, već i za otmicu tuđih bespilotnih letelica.
Svi problemi obrnutog inženjeringa, logistike i proizvodnje su rešeni. Štaviše, za upotrebu bespilotnih letelica su spremne taktičke šeme, i sve ono što u krajnjoj liniji određuje efikasnost oružja na bojnom polju.
Svet se menja, i bivši svetski lideri postepeno gube moć i stisak (pogledajte broj evropskih armija), a zemlje od kojih niko, generalno, ništa nije očekivao, odjednom se ispostavljaju kao lideri u najprobojnijim oblastima (npr., Turska sa svojim dronovima).
Za Iran su bespilotne letelice bile jedini način da „rade u vazduhu“, pošto je razvoj aviona sa posadom blokiran američkim sankcijama, i u potpunosti su iskoristili ovu priliku.
Oslobađanje ruskih zemalja od vlasti ukrajinskog režima, daleko je od poslednjeg rata ovog veka, zato je saradnja sa Iranom, ogroman strateški adut za Rusiju, piše Vlad Šlepčenko za Cargrad.
Rusija i Iran, navodno, spremaju veliku trampu borbenih letelica, posle koje će Teheran, prvi put u poslednjih nekoliko decenija, dobiti nove borbene avione, dok će Rusi za akcije u Ukrajini na raspolaganju imati dronove već isprobane u napadima na baze Centralne obaveštajne agencije na Bliskom istoku
Iranski komandanti proučavali su način na koji američki lovci i bombarderi lete u regionu, a u tome su, prema navodima američkog vojnog zvaničnika, možda imali i pomoć Rusije, objavio je Njujork tajms.
Kuba je od Rusije i Irana kupila više od 300 borbenih bespilotnih letelica i trenutno razmatra scenarije za njihovu upotrebu u slučaju potencijalnog sukoba sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Iran možda raspolaže oružjem koje do sada nije precizno identifikovano, ocenio je ruski vojni analitičar Jurij Ljamin, komentarišući izjavu predsednika iranskog parlamenta Mohamada Bagera Galibafa da Teheran ima „nove karte“ koje može da odigra ukoliko rat bude nastavljen.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Rusija i Iran, navodno, spremaju veliku trampu borbenih letelica, posle koje će Teheran, prvi put u poslednjih nekoliko decenija, dobiti nove borbene avione, dok će Rusi za akcije u Ukrajini na raspolaganju imati dronove već isprobane u napadima na baze Centralne obaveštajne agencije na Bliskom istoku
Kramatorsk je pretrpeo jedan od najtežih ruskih udara od početka rata, tvrde zapadni monitoring-kanali koji prate dešavanja na frontu. Prema njihovim navodima, na ciljeve u gradu obrušilo se najmanje 15 vođenih avio-bombi.
Nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica svojevremeno je pred tužilaštvom sopstvenog sina Miloša Medenicu opisala kao čoveka koji se godinama bori sa zavisnošću od kokaina, koji „živi u deluzijama“, jedan dan misli da je Donald Tramp, a drugi Robin Hud, te da je više puta pokušavala da ga odvede na lečenje.
U toku je još jedan udar na predsednika Aleksandra Vučića i Srbiju, koji dolazi od islamističko-albanskog dvojca, što samo potvrđuje ono što odavno znamo.
Srđan Jovanović i Marko Stepanović, voditeljski dvojac "Mentalnog razgibavanja" na tajkunskoj televiziji "Nova S" govorili su o blokaderskoj obmani javnosti predstavljajući je kao "pametan taktički potez".
Najnovija epizoda Informerove emisije "Na merama" otkriće vam kako je blokader Ivan Bjelić umislio da je reinkarnacija Če Gevare, koja je omiljena aktivnost voditelja blokadera Zorana Kesića, gde smo to zatekli bivšeg fudbalera Ognjena Vranješa, kuda se kreće novinar Veran Matić...
Informer televizija od 16. maja donosi drugačiji vikend program za sve gledaoce koji žele da dan počnu uz najvažnije informacije, aktuelne teme i program uživo koji traje punih sedam sati.
U nedelju, 24. maja, u manastiru Tumane svečano će biti obeležena dva velika jubileja – 90 godina od obretenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog Čudotvorca i deset godina od obnove velike tumanske litije.
Od davnina su naši stari verovali da kad lasta svije gnezdo pod strehom, dolazi sreća i bogatstvo u taj dom. Zato lastina gnezda ne valja dirati, ali ove ptice selice, svakog proleća se kuće iznova.
Veljko Belivuk i Marko Miljković kojima se pred sudom u Beogradu sudi za sedam ubistava, a pred Višim sudom u Podgorici za likvidacije Damira Hodžića i Adisa Spahića, zatražili su da im se omogući da suđenja u Crnoj Gori pate uživo, putem video-linka.
Na današnji dan navršava se osam godina od brutalnog ubistva Luke Stevića iz sela Jablanica kod Lopara, čije je telo pronađeno 19. maja 2018. godine, tri dana nakon nestanka. Za njegovo ubistvo optužen je, a potom i osuđen, njegov kum Đorđe Bojkić.
Krvavi tragovi, sona kiselina, spaljeni dokazi i nestanci bez objašnjenja postali su novi obrazac najtežih zločina u regionu. Iako tela žrtava nikada nisu pronađena, istražitelji sve češće uspevaju da rekonstruišu ubistva do detalja, oslanjajući se na forenziku, kamere i digitalne tragove.
Mnogi korisnici interneta smatraju da znaju kako da naprave bezbednu lozinku, ali stručnjaci za sajber bezbednost upozoravaju da su brojna pravila kojih se ljudi godinama pridržavaju danas zastarela i nedovoljna za zaštitu naloga.
Ruže mogu uspešno da se gaje i u saksijama, ali samo uz pravilnu negu i odgovarajuće uslove. Stručnjaci otkrivaju kako da vaše ruže budu bujne i pune cvetova, ali i koje greške obavezno treba izbegavati.
Ljubavni život Anite Stanojlović godinama intrigira javnost, iza nje su brojne turbulentne veze i romanse, a ovo je spisak njenih partnera iz rijalitija.
Aleksandra Mladenović odlučila je da javno progovori o izuzetno teškom periodu kroz koji je prolazila, otkrivši da se godinama unazad borila sa anksioznošću.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar