NI VAŠINGTON, NI MOSKVA NEĆE DOZVOLITI DA IZGUBE, OVAKAV BI BIO NAJGORI SCENARIO RAZVOJA KRIZE U UKRAJINI! „Foreign Affairs“ piše...

Ne očekuje se političko rešenje situacije u Ukrajini, pa se vredi pripremiti na najgore, kaže Džon Miršajmer, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Čikagu

Kako piše u članku za „Foreign Affairs“, situacija bi se mogla pretvoriti u američku intervenciju u sukobu, ili čak dovesti do toga da Moskva upotrebi nuklearno oružje. Iako su šanse da se ovakvi katastrofalni scenariji realizuju veoma male, svaki oružani sukob, po pravilu, ima svoju logiku, zbog čega je teško predvideti njihov tok.

SAD su svoju reputaciju vezivale za ishod sukoba, međutim, proširile su se i ruske ambicije, pa postoji nekoliko scenarija za mogući razvoj događaja.

Kako piše Miršajmer u članku za „Forin afers“, suprotno popularnom verovanju na Zapadu, Moskva nije ušla u Ukrajinu da bi je osvojila. Glavna briga Kremlja bila je da spreči da Ukrajina postane uporište Zapada. Istovremeno, pretnja Rusiji danas je još veća nego pre specijalne operacije.

Uglavnom zato, što je Bajdenova administracija sada odlučna da poništi sve ruske teritorijalne dobiti, i zauvek uništi rusku moć. Stoga Moskva sada ne može sebi priuštiti da izgubi u Ukrajini, i koristiće sva raspoloživa sredstva za to.

Ukrajina, sa svoje strane, teži istim ciljevima kao i Bajdenova administracija. Ukrajinci traže da vrate izgubljene teritorije, uključujući i Krim. Osim toga, uvereni su da mogu da pobede. U suštini, piše autor članka, Kijev, Vašington i Moskva su duboko posvećeni ideji da poraze svog protivnika, što ostavlja malo prostora za kompromis.

Ni Kijev ni Vašington, na primer, gotovo sigurno neće prihvatiti neutralni status Ukrajine. Ovi sukobljeni interesi strana objašnjavaju, zašto toliko posmatrača veruje, da do rešenja sukoba neće doći u skorije vreme, te stoga vide krvavi zastoj u situaciji.

Prema Miršajmeru, postoje dva glavna puta za razvoj događaja: Namerna eskalacija situacije sa obe strane, i eskalacija rata ne svesnim izborom, već igrom slučaja. Ali bilo koji put bi mogao da dovede do toga da se SAD direktno umešaju u sukob, ili da Rusija upotrebi nuklearno oružje, ili možda i jedno i drugo.

Bajdenova administracija počela je da šalje sve moćnije oružje u Kijev. Zapad je počeo da jača ofanzivne sposobnosti Ukrajine. SAD i njihovi saveznici obučavaju ukrajinsku vojsku, i pružaju joj poverljive obaveštajne podatke, koje Oružane snage koriste za uništavanje ključnih ruskih ciljeva.

Štaviše, kako je objavio „The Nev York Times“, Zapad ima „tajnu mrežu komandosa i špijuna “ u Ukrajini. Vašington možda nije direktno umešan u borbe, ali je već duboko umešan u vojni sukob u Ukrajini. Sada ga deli samo nekoliko koraka od toga, da njegovi vojnici povuku obarače, a američki piloti da lansiraju projektile.

Pod ovim okolnostima, kreatori američke politike biće motivisani da razmotre rizičnije poteze, kao što je nametanje zone zabranjenog leta iznad Ukrajine, ili dovođenje malih kontingenata američkih kopnenih snaga da pomognu Ukrajini.

Foto: AP/Tanjug

Verovatniji scenario za američku intervenciju je ako ukrajinska vojska počne da se raspada, i Rusija odnese veliku pobedu. U tom slučaju, s obzirom na duboku posvećenost Bajdenove administracije u sprečavanju takvog ishoda, Sjedinjene Države bi mogle da pokušaju da preokrenu tok, tako što će se direktno uključiti u borbe.

Drugi scenario američke intervencije uključuje nenamernu eskalaciju, gde je Vašington uvučen u vojni sukob nepredviđenim događajem, koji se razvija uzlaznom spiralom. Na primer, slučajno su se sudarili američki i ruski borbeni avioni, koji su došli u bliski kontakt iznad Baltičkog mora. Takav incident bi lako mogao da eskalira, s obzirom na visok nivo straha na obe strane, i nedostatak komunikacije.

Moguće je i da će Rusija uništiti zgradu u Kijevu, ili poligon negde u Ukrajini, i nehotice ubiti značajan broj Amerikanaca, poput humanitarnih radnika, obaveštajnih operativaca ili vojnih savetnika. Bajdenova administracija, suočena sa negodovanjem javnosti kod kuće, odlučiće da uzvrati i pokrene udare na ruske ciljeve, što će onda dovesti do direktnog rata između dve strane.

Konačno, piše autor članka, postoji šansa da će borbe na jugu Ukrajine oštetiti nuklearnu elektranu Zaporožje do te mere, da će osloboditi radijaciju u celom regionu, što će podstaći Rusiju da odgovori na isti način. Dmitrij Medvedev je već zloslutno nagovestio ovu mogućnost, kada je u avgustu rekao: „Ne zaboravite da i Evropska unija ima nuklearna postrojenja. I tamo su mogući incidenti“.

Ako Rusija udari u evropski nuklearni reaktor, SAD će gotovo sigurno ući u vojni sukob

Moskva takođe može da izazove eskalaciju. Ne može se zanemariti mogućnost da Rusija udari na Poljsku ili Rumuniju, kroz koje prolazi najveći deo zapadne vojne pomoći. Takođe postoji mogućnost da bi Rusija mogla da pokrene masivan sajber napad, na jednu ili više evropskih zemalja koje pomažu Ukrajini. Takav napad bi mogao da podstakne SAD na odgovor, a ako to uspe, Moskva bi mogla da odgovori vojno.

Kako zaključuje autor članka, iako bi se jedan od ovih katastrofalnih scenarija teoretski mogao ostvariti, šanse da se to dogodi su i dalje male, i stoga ne bi trebalo da izazivaju veliku zabrinutost. Međutim, svaki oružani sukob, po pravilu, ima svoju logiku, zbog čega je teško predvideti njihov tok.

- Ova opasna situacija stvara snažan podsticaj za traženje diplomatskog rešenja za ukrajinski vojni sukob. Nažalost, međutim, političko rešenje još nije na vidiku, pošto su obe strane čvrsto posvećene vojnim ciljevima koji sada čine kompromis gotovo nemogućim. Bajdenova administracija je trebalo da sarađuje sa Rusijom na rešavanju ukrajinske krize, pre nego što je u februaru počela operacija. Sada je prekasno za sklapanje dogovora. Rusija, Ukrajina i Zapad su zaglavljeni u strašnoj situaciji, iz koje još nema očiglednog izlaza. Možemo se samo nadati, da će lideri obe strane upravljati vojnim sukobom, na način da izbegnu njegovu katastrofalnu eskalaciju - rezimira Džon Miršajmer.